Veza Niša i Nevesinjske puške 1875. – priča o svešteniku i članu Niškog komiteta, pismima u cipelama i državnom novcu

U rukopisu niškog sveštenika Petra Ikonomovića, osnivača i člana „Niškog komiteta“, na osam listova nalazi se svedočanstvo kako je pre 1875. godine pet puta sa ocem išao na tajne sastanke sa knezom Milanom, a njegov otac prota Jovan Popović Ikonomov četiri puta u cipelama nosio tajna pisma kneza Milana ustanicima u Nevesinju, a prenosio je i novac iz srpske državne kase kako bi ustanici od Italijana kupili naoružanje. Ovaj dokument se čuva u Muzeju crkenih starina u Nišu i kako kaže njen upravnik sveštenik Dalibor Midić, dobar je prilog biografiji obrenovićevske Srbije i kneza, kasnije kralja, Milana.

U Muzeju crkvenih starina među mnogim ličnim predmetima niškog sveštenika Petra Ikonomovića nalazi se jedan rukopis na 8 listova koji je naslovljen kao „Uspomene niškog sveštenika Petra Ikonomovića“.

Ovaj dokument pisan je rukom prote Ikonomovića, jednog od najznamenitijih Nišlija i najznačajnijeg osnivača i učesnika organizacije „Niški komitet“. Sveštenik Petar Ikonomović u svom svedočanstvu kaže da je pre 1871. godine sa svojim ocem pet puta odlazio u Beograd na tajne sastanke sa knezom Milanom. Njegov otac je odlazio četiri puta u Sarajevo noseći u cipeli tajna pisma kneza Miloša za arhimandrita Savu Kosanovića. Kako će se kasnije ispostaviti, sa Savom Kosanovićem, potonjim mitropolitom Sarajevskim, sveštenik Petar Zimonjić će postati vođe Nevesinjske bune – kaže Midić.

12. maja 1872. godine, pisao je prota Ikonomović, njemu i njegovom ocu poverena je „misija oslobođenja i ujedinjenja Srpstva i to od blaženopočivših Knjaza Srpskoga Milana, gosp. Mitropolita Mijaila, gosp. Rista Radivoja Milojkovića i Ranka Alimpića“.

Kao što rekoh iste 1872. god. maja 12. pozvaše moga oca Jovana Popovića Ikonoma i mene lično u Mitropoliju. Tu zastadosmo Knjaza Milana, Ristića, Radivoja Milojkovića i Ranka Alimpića u Mitropoliji. Knjaz Milan upita moga oca i mene, kako smo doputovali iz Niša? Kako su Turci u Nišu? Kako žive građani Nišlije sa turcima? Čine li turci zulum hrišćanima i pređe odmah na stvar. Reče mome ocu Gospodine proto, ja sam vas pozvao preko visokopreosvećenog mitropolita sa sinom, da vas upitam: Vi imate u Bosni u Sarajevu sestru neku. Oćete li ići kod nje da se vidite sa njom, a i nama učinite jednu uslugu, kao Srbin. Ja sam rad da oslobodim narod Srpski preko granicu i produžim misiju mojih predakia – pisao je Ikonomović.

Knez Milan je rekao tada:

Vama, gospodine, proto, i Vašem sinu Peri poveravamo sledeće: Vi ćete se odavde iz Beograda krenuti u Bosnu za Sarajevo. Ovu moju poruku pismenu, a i usmenu, izručićete vođi ustanka gosp. Savi Kosanoviću arhimandritu. Pa je moja želja i moga naroda Srpskog da se jednom Srpski narod oslobodi iga turskog i t.d – piše u biografiji.

Prvi sukob Srba i Turaka u Hercegovačkom ustanku „Nevesinjska puška“ bio je 9. jula 1875. godine i završen je pobedom ustanika. Bio je ovo početak ustanka u Hercegovini koji je trajao do 1878. godine i bio je završen porazom ustanika.

Nevesinjska buna i ako se završila neslavno, bila je značajna za sve balkanske narode jer je postala inicijalna kapisla oslobođenja svih balkanskih naroda odavde do istočne Rumelije u današnjoj Turskoj. Interesantno je da u istorijografiji postoji mišljenje da ni Kneževina Srbija, pa ni knez Milan nisu smeli da učestvuju u Nevesinjskoj buni. Čak je često kasnije kralju Milanu zamerano što je bio ravnodušan. Međutim, ovaj dokument donosi interesantno svedočanstvo – priča Midić.

Prota Petar Ikonomović, niški sveštenik koji je zakleo zaverenike „Niškog komiteta“, odlazio je na sastanke sa knezom Milanom, a 15. maja 1972. godine, pisao je Ikonomović, „krenu se moj otac Jovan Popović Ikonom iz Beograda za Bosnu u Sarajevo kod svoje sestre Magde“.

Jednom prilikom njegov otac odlazi u Sarajevo sa novcem koje je dobio iz državne blagajne Kneževine Srbije da ustanicima preda novac kojim bi od Italijana kupili naoružanje za Nevesinjski ustanak. U to vreme u Nišu, Sarajevu i Mostaru isti protomajstor Andrija Damjanov je zidao crkve. Prostor Nevesinja, Niša i Sarajeva je bio u istoj državi koja se zvala Osmansko carstvo i Osmanlijama nije bilo sumnjivo zašto neki sveštenik nosi tako veliku količinu novca. Ovo svedočanstvo govori da Kneževina Srbija ne samo nije bila ravnodušna prema Nevesinjskoj buni, već su Kneževina i knez Milan pomagali i finansirali nevesinjske ustanike i ovaj dokument ostaje kao dobar prilog biografiji obrenovićevske Srbije i kneza Milana – dodaje Midić.

Ručno pisana autobiografija se, uz druge predmete prote Petra Ikonomovića, čuva u Muzeju crkvenih starina u Nišu koji se nalazi u Svetosavskom domu.