Aurora Borealis: Polarna svetlost nam je sve bliže

Polarna svetlost, spektakularni vizuelni fenomen koji inače može da se vidi u arktičkom krugu, mogao bi da bude vidljiv i u drugim delovima sveta u narednih nekoliko dana.

Na tome bi trebalo da zahvalimo geomagnetnoj oluji koja će pogoditi Zemlju.

Stručnjaci iz Nacionalne institucije za okeane i atmosferu (NOAA), američke metereološke agencije, kažu da je oluja umerenog intenziteta. Ipak, dovoljno je jaka da bi polarna svetlost mogla da se vidi golim okom u Kanadi i na severu SAD.

Šta je geomagnetna oluja?

Geomagnetna oluja je fenomen do koga dolazi zbog promena u Zemljinoj magnetosferi. Događa se usled sudara solarnog vetra – odnosno čestica koje prolaze kroz solarni sistem – i Zemljinog magnetnog polja.

Oluja nastaje izbacivanjem koronalnih masa, odnosno emisija solarne plazme, koje putuju iz solarnih zona sa jakim magnetnim poljima.

Potrebni su dani da bi oluje i stigle do Zemlje, ali najintezivnije Zemlju pogađaju u roku od svega 18 sati.

• Balkanac koji je osvojio Južni pol
• Srpski fudbal na Islandu: Igraju na severu, sanjaju o Zvezdi
• Čuda planete: Možete li da verujete da ovo stvarno postoji

Solarne eksplozije

Ove nedelje je geomagnetna oluja doprinela stvaranju čak tri eksplozije iz sunčevih zona – solarnih predela smanjene površinske temperature.

Eksplozije putuju kroz svemir i uništavaju sve što im je na putu.

Kada dođe do Zemlje, eksplozija se suočava sa atomima i molekulima u našoj atmosferi. Upravo tako nastaje polarna svetlost na polovima. Na Severnom polu naziva se Aurora Borealis, a na Južnom – Aurora Australis.

Efekat

Nažalost, jake geomagnetne oluje imaju i neke neželjene spojave. One mogu da poremete napajanje strujom, komunikacije i satelite.

Neki naučnici sumnjaju i da utiču na poremećaj biološkog sata kod ljudi i izazivaju promene krvnog pritiska i otkucaja srca.

Ruski astrofizičar Sergej Bogačov kaže da je ovo najjača takva oluja u proteklih 18 meseci, ali joj je ipak dao ocenu tri na skali od jedan do pet.

U Američkoj metereološkoj agenciji kažu da ove eksplozije nisu opasne i da je malo verovatno da bi mogle da ugroze planetu.

Ovo nije ništa u poređenju sa Velikom Sunčevom Olujom iz 1859. godine – najekstremnijom solarnom olujom zabeleženom do sada – kada je polarna svetlost mogla da se vidi čak i na Bahamima.

U Izveštaju američke Nacionalne akademije nauka piše da bi „teški olujni scenario“ mogao da prouzrokuje štetu od jedan do dva biliona dolara samo tokom prve godine, a svetu bi trebalo četiri do 10 godina da se oporavi.

Srećom, trenutna oluja će verovatno biti zapamćena samo kao „pojačana“ polarna svetlost.