Gugl: Protesti zaposlenih zbog odnosa prema ženama

Zaposleni u Guglu širom sveta pokrenuli su seriju okupljanja u znak protesta protiv tretmana kompanije prema ženama.

Zaposleni će zahtevati nekoliko ključnih promena u vezi sa seksualnim zlostavljanjem u firmi, uključujući poziv da se okonča prisilna arbitraža – potez koji bi omogućio žrtvama da podnose tužbe.

Izvršni direktor kompanije Sundar Pičai rekao je osoblju da će podržati njihovo pravo na akciju.

„Razumem ljutnju i razočaranje koje mnogi od vas osećaju“, napisao je u mejlu.

„Osećam to dobro i potpuno sam posvećen napretku po pitanju koje u našem društvu već dugo traje… a da, i ovde, u Guglu.“

Bes u firmi je doživeo ekspanziju prošle nedelje, kada je jednom od izvršni direktor na visokoj poziciji isplaćeno 90 miliona dolara nakon što je napustio firmu, uprkos tome što je Gugl smatrao „verodostojnim“ navodom o seksualnom zlostavljanju protiv njega. Endi Rubin, poznat kao „kreator“ Android operativnog sistema za mobilne uređaje, odbija navode.

U utorak je i drugi izvršni direktor, ovog puta iz istraživačke laboratorije kompanije Iks, takođe podnio ostavku. Rečeno je da je Ričard Divaul učinio neželjeni postupak prema ženi koja je nedavno intervjuisana za posao, te da ga je ona prijavila.

• Kad ti na ulici dobace: „Lutko“
• Gugl posrće pred kineskom cenzurom
• Deset stvari koje morate da znate o Guglu

On nije komentarisao slučaj od kada se povukao, ali je ranije incident nazivao „greškom u presudi“.

Najmanje 48 radnika je otpušteno zbog seksualnog uznemiravanja, bez isplate, rekao je Pičai zaposlenima. On je priznao da je izveštaj Njujork Tajmsa „teško čitati“.

Zaposleni koji će u četvrtak protestovati na svojim stolovima će ostaviti poruku kolegama: „Nisam za stolom jer izlazim sa drugim zaposlenima u znak protesta zbog seksualnog uznemiravanja, lošeg ponašanja, nedostatka transparentnosti i kulture na radnom mestu koja ne važi za sve“.

Imaju i zvanične zahteve za menadžment kompanije, koji glase:

1. Prestanak prisilne arbitraže u slučajevima uznemiravanja i diskriminacije za sve sadašnje i buduće zaposlene;
2. Obavezivanje za prestanak nejednakih isplata i prilika;
3. Transparentni izeštaji o seksualnom uznemiravanju;
4. Jasan, jedinstven, globalno inkluzivan proces bezbednog i anonimnog prijavljivanja seksualnog zlostavljanja;
5. Imenovanje službenika koji će direktno odgovarati direktoru i praviti preporuke za bord direktora;
6. Imenovanje predstavnika zaposlenih u bordu.

Prinudna arbitraža, zajednička klauzula ugovora za radnike u Silikonskoj dolini, zahteva da se svaki spor rešava interno, a ne putem drugih metoda kao što su sudovi. Kritičari prisilne arbitraže kažu da se koristi ne samo da štiti reputaciju kako preduzeća, tako i optuženog, već i da žrtve koje nisu u mogućnosti da se žale na odluke ili preduzmu dalje radnje – ćute.