Kurs evra i promene: Šta sve na to utiče

Svaki dan kada krenem na posao prolazim pored krupnog, trepćućeg, zelenog broja – 117, čije se cifre maltene godinama ne menjaju.

Kao sat kojem su iscurele baterije.

Da ne trepće, kao pregorela sijalica, pa kad padne mrak fluorescentna zelena bode oči, ne bih ni primetila da je brojka otišla na 118.

Provirila sam kroz blindirano staklo i pitala da li da brinem ili ne.

Dobila sam osmeh kao odgovor.

Prodajni kurs evra, u mnogim menjačnicama u Srbiji već nekoliko dana je iznad 118 dinara za jedan evro.

Bilo je to dovoljno da se uključi alarm na društvenim mrežama i pokrene priča kako je sve manje deviza u Srbiji na raspolaganju stanovnicima.

Narodna banka Srbije je ove navode munjevito demantovala.

„Devizno tržište u Srbiji je potpuno stabilno, poslovne banke i menjačnice su snabdevene dovoljnom količinom efektivnog stranog novca, kako bi zadovoljile sve potrebe domaćeg tržišta.

„Nestašica evra i drugih stranih valuta ne postoji i stanovnici su u mogućnosti da nesmetano obavljaju menjačke poslove“, piše u saopštenju NBS od 10. decembra.

Nekoliko je razloga što je došlo do promene jedinice u ovom trocifrenom broju.

„Krajem godine po pravilu postoji određeni efekat, a to je da strane kompanije često žele da povuku dobit u inostranstvo.

„Uz to, sigurno da sada postoji i kupovina većih količina derivata zbog situacije sa Naftnom industrijom Srbije, a malo ima i psiholoških efekata“, kaže Dejan Šoškić, bivši guverner centralne banke, za BBC na srpskom.

Ljudi prate da su se smanjile strane direktne investicije, da Srbija ima određene probleme sa Naftnom industrijom Srbije (kojoj su uvedene američke sankcije zbog ruskog vlasništva), a posebna priča su moguće sekundarne sankcije prema centralnoj banci.

Sve to utiče psihološki na veću tražnju za evrima, kaže Šoškić.

Tražnja diktira vrednost

Kurs je cena izabrane strane valute u jedinicama domaće ili obrnuto.

Tačnije, koliko vam je potrebno strane valute da kupite jedinicu domaće valute, objašnjava Šoškić i dodaje da se kurs formira na deviznom tržištu.

„Kao i svaka roba i kurs se određuje prema ponudi i tražnji za dinarima ili evrima.

„Kada tražnja za dinarima ili evrima raste, onda se njihova vrednost povećava, a kada potražnja slabi, slabi i vrednost“, objašnjava Ivan Nikolić, ekonomista koji je u savetu guvernera Srbije.

U poziciji male zemlje koja je otvorena, kao što je Srbija, i koja je uvozno i izvozno zavisna, formiranje kursa diktiraju spoljnotrgovinski tokovi, robni ili finansijski, dodaje.

„Ako je veći dotok deviza u zemlju, onda dinar jača.

„Ako je suprotno, da vi finansirate bilo dug prema inostranstvu ili robu koju kupujete u većoj meri nego pre, onda imate pritisak ka slabljenju domaće valute“, kaže Nikolić za BBC na srpskom.

Devizni kurs se formira slobodno, na osnovu ponude i tražnje deviza, a NBS može da interveniše na deviznom tržištu radi ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara prema evru.

Isto tako i zbog očuvanja stabilnosti cena, finansijskog sistema i odražavanja nivoa deviznih rezervi, rekla je Jorgovanka Tabaković, guverneka NBS.

• Kako dijaspora čuva budžet rođaka na Balkanu
• Vredi li 65.000 dinara isto u različitim gradovima Srbije
• Može li život na rate biti lek za krizu u novčanicima u Srbiji

Da li je kurs skrenuo sa kursa?

Narodna banka Srbije tvrdi da je sa deviznim kursem sve u redu.

„Ne postoji nijedan razlog da stanovnici, u bilo kom trenutku, ne budu u mogućnosti da kupe evre u menjačnicama ili na deviznom tržištu i to po kursu u okviru zakonski propisanih raspona u odnosu na zvanični srednji kurs NBS“, poručili su iz centralne banke.

Prema uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova, kurs evra na deviznom tržištu može da bude 1,25 odsto viši ili niži od zvančnog srednjeg kursa NBS.

To znači da su ovih treptavih „118“ u menjačnici ispred zgrade u kojoj živim, u zakonskim okvirima.

„Na njega utiče i veća potreba za isplatom rata koje dospevaju privredi prema inostranstvu.

„Ne treba izostaviti energetski potres oko NIS-a, ali i društvene mreže koje šire dezinformacije, pa je došlo do malog poremećaja na bankarskom deviznom tržištu“, kaže Nikolić.

Ističe da je to kratkoročna špekulacija u kojoj najviše dobijaju menjači i donekle poslovne banke.

„Neko je možda dinarsku štednju sada podigao, kupio evre i banka normalno trlja ruke jer ne mora da isplati kamate tim ljudima.

„Na kraju će i psihološki efekat koji i dalje tinja, polako nestati“, jasan je Nikolić.

Pogledajte video: Zašto se zlato kupuje tokom krize

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Pet saveta kako da finansijski prebrodite januar, najduži mesec u godini
• Ko na Balkanu više voli da plaća gotovinom, a ko karticama
• Kakve će efekte na zarade u Srbiji imati rast minimalca
• Zašto Srbija povlači zlato iz inostranstva i šta to znači za vas
• Olakšice u otplati kredita: Pomoć ili ‘populizam’
• Poskupljenje struje i grejanja u Srbiji: ‘Za račune moram da nađem pare’