Kada je Srbija pre deset godina zvanično postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, bili su zadovoljni pregovarači sa obe strane stola.

Na zgradama Vlade i Narodne skupštine uz zastave Srbije zavijorile su se i plave zastave sa zlatnim zvezdicama.

Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je to „veoma značajno za Srbiju, ali će suštinsko postignuće biti kada zemlja dobije datum za početak pregovora“.

„Moram da priznam da smo mi zvaničnici i u Beogradu i u Briselu bili veoma srećni“, seća se te 2012. godine Pjer Mirel, tadašnji direktor Direkcije Evropske unije za Zapadni Balkan, u izjavi za BBC na srpskom.

„Neki od nas su mislili da bi Srbija mogla da postane članica EU nedugo posle Hrvatske, koja je sad već prilično odmakla na putu u Uniji.“

Ni Srđan Majstorović, koji je tada bio član pregovaračkog tima Srbije za članstvo, ne krije da je tada bilo mnogo više entuzijazma.

„Postojala je tada drugačija vrsta optimizma i jasna politička opredeljenost Srbije ka Evropskoj uniji“, kaže Majstorović, stručnjak za evropske integracije, za BBC na srpskom.

• Vučić: Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali neće uvoditi nikakve sankcije Rusiji
• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
• Predsednica Evropske komisije: „Sanjam da Zapadni Balkan bude deo EU“

Deseti rođendan statusa kandidata Srbije obeležava agresija Rusije na Ukrajinu i potpuno nova situacija na samoj granici Evropske unije.

Upravo kriza u Ukrajini, smatra Pjer Mirel, mogla bi da ostavi snažne posledice na evropske integracije Zapadnog Balkana.

„Rusija bi mogla da zauzme još oštriji stav u Srbiji, a posebno u Bosni i Hercegovini“, kaže Mirel, aludirajući na veliki uticaj Rusije u Srbiji i BiH, preko velike zavisnosti Balkana od ruskog gasa i zajedničkih gasnih preduzeća.

„S druge strane, Beograd će se naći u veoma neprijatnoj poziciji – između bliskih odnosa sa Moskvom i obaveza prema Evropskoj uniji, posebno u pogledu sankcija koja je EU uvela Rusiji.“

Deset godina od početka pregovora, Srbija je zatvorila samo dva od 35 poglavlja, a u međuvremenu se sa sistema pregovora po poglavljima prešlo na takozvane klastere – poglavlja grupisana po sličnosti.

Ipak, ni to ne menja činjenicu da je, posle Turske i Crne Gore, Srbija zemlja koja najduže pregovara sa Evropskom unijom.

Decenija (ne)usaglašene spoljne politike

Novi test za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji postala je upravo ukrajinska kriza koja se pretvorila u žestoki rat.

Dok je Evropska unija donela niz snažnih mera protiv Rusije, Srbija je čekala i vagala.

Više od 36 sati posle početka ruske invazije na Ukrajinu, vlasti u Beogradu su iznele stav da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, ali i da ne žele da uvode sankcije Rusiji.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da se Srbija rukovodi isključivo zaštitom vlastitih vitalnih i ekonomskih i političkih interesa.

„Strateško opredeljenje Srbije je evropski put, ali nećemo srljati u neprijateljstva samo zato što to neko traži od nas“, poručio je Vučić.

Na pitanje, kako će neuvođenje sankcija Rusiji uticati na odnos sa EU, Vučić je izjavio da se „priče menjaju“.

„Nismo uveli sankcije jer imamo svoju zemlju i svoje rukovodstvo koje je sposobno da donosi odluke“, rekao je on.

„Ako treba samo da prepisujemo odluke Brisela, onda nam ne treba rukovodstvo i integritet zemlje, neka stave predsednika kućnog saveta samo da prepiše već donete odluke. Imamo interese po pitanju Kosova i Metohije, ali i ekonomske interese.“

Stav Srbije je bio

Sjedinjene Države pozdravljaju ponovljen stav Srbije i @predsednikrs o podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine koji je narušen ilegalnim i ničim izazvanim napadima Rusije.

— Američka ambasada (@USEmbassySerbia) February 25, 2022

, a ni Rusija nije imala primedbe.

Razumemo Srbiju i ne tražimo ništa od nje, rekao je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Vučić: Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali neće uvoditi nikakve sankcije Rusiji
• Kako je korona podigla bedeme između država u Evropi

Ipak, ima onih „večitih pregovarača“ sa Unijom koji su svoje stavove formulisali drugačije.

Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske, zemlje koja je članica NATO-a, ali takođe godinama čeka na članstvo u EU, rekao je da reakcija NATO-a i zapadnih zemalja na napad Rusije na Ukrajinu nije odlučna, pozvao je Rusiju da prekine napad i izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine.

„To ne bi trebalo da se pretvori u običan izliv osuda. NATO je trebalo da preduzme odlučniji korak“, rekao je Erdogan posle molitve u Istanbulu, a pre odluke EU da se aktivnije uključi u krizu u Ukrajini.

Vučićeve izjave odmah je stavio pod lupu Karl Bilt, kopredsedavajući Evropskog saveta za spoljne odnose, u objavi na Tviter nalogu.

„Ovim stavom, Srbija se de fakto diskvalifikovala iz procesa pristupanja EU.

„Ne bi trebalo da bude mesta za nove članove EU koji ne dele naše osnovne vrednosti i interese“, napisao je.

With this stance ?? de facto disqualified itself from the ?? accession process. There should be no room for new ?? members not sharing our fundamental values and interests. https://t.co/vw5r5st6Nm

— Carl Bildt (@carlbildt)

With this stance ?? de facto disqualified itself from the ?? accession process. There should be no room for new ?? members not sharing our fundamental values and interests. https://t.co/vw5r5st6Nm

— Carl Bildt (@carlbildt) February 27, 2022

Odnos Srbije i okolnih zemalja koje čekaju na pragu EU prema Ukrajini, pomenuo je i šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj.

On je pozvao EU da prati mogući uticaj Rusije van Ukrajine, na susedne zemlje, Gruziju i Moldaviju, ali i na Zapadni Balkan.

„Moramo da budemo obazrivi kada je reč o Zapadnom Balkanu i da obratimo pažnju šta se dešava sa pozicijama i usaglašavanjima zemalja Zapadnog Balkana, koje su kandidati za članstvo u EU, sa našom spoljnom politikom“, rekao je Borelj.

(Ne)poštovanje politike EU: Primer Belorusije i Krima

Pre rata u Ukrajini, Srbija je bila na ispitu i kada se otvorilo pitanje uvođenja sankcija Belorusiji.

Tokom 2021. godine, pošto je beloruski režim skrenuo let aviona kompanije Rajaner kako bi uhapsio blogera Romana Protaševiča, Evropska unija je uvela sankcije Minsku.

Srbija je najpre oklevala, da bi se potom ipak pridružila paketu sankcija EU.

• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji – kakav je odgovor Moskve
• Lukašenko „uzvraća udarac” – šta se krije iza ekonomskih sankcija Srbiji
• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji – nove kazne Belorusiji

Odgovor iz Minska bio je reciprocitetan – Savet ministara Belorusije je 27. januara 2022. zabranio uvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije na period od šest meseci, navodi se u dokumentu objavljenom na beloruskom državnom portalu za javno informisanje u oblasti prava.

Sankcije se neće značajno osetiti, ali dolaze sa jasnom političkom porukom, rekao je tada Lav Lvovski, ekonomista Beloruskog centra za ekonomska istraživanja i saradnju (BEROC), za BBC na srpskom.

Još jedan primer jeste i trenutak kada je 2014. godine EU uvela sankcije Rusiji zbog toga što je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.

Ipak, Srbija se tada nije pridružila sankcijama Evropske unije.

Rat u Ukrajini „baca potpuno drugačije svetlo na proces proširenja Evropske unije“, smatra Srđan Majstorović, nekadašnji član pregovaračkog tima Vlade Srbije za pristupanje EU.

„Sada moramo reći za šta se opredeljujemo – za podršku demokratiji ili tiraniji“, kaže on.

Kako je u Evropskoj uniji postignut konsenzus oko pomoći Ukrajini, Majstorović kaže da i „Srbija mora da prepozna istorijski trenutak i vrati evropske integracije na vrh liste prioriteta“.

„EU gubi strpljenje prema neodlučnim partnerima.

„Karta za ulazak, ipak, neće biti automatska i bezuslovna, biće potrebno mnogo više strateške mudrosti kada srpski političari budu donosili odluke u vezi sa spoljnom politikom.“

Milan Antonijević, član Nacionalnog konventa o EU, smatra da je „stav Srbije o Ukrajini mogao da bude i lošiji“.

„Srbija je mogla da zauzme stav koji je mnogo više okrenut Rusiji, pa verujem da će Evropska unija i ovakvu odluku na neki način ceniti“, kaže on.

Problem za Srbiju, smatra, može da bude i narativ koji se koristi kada se govori o ratu u Ukrajini.

„Ne može nijedan čovek u Srbiji da podržava napad na Ukrajinu, a da njegova zemlja u svakom državnom dokumentu ima evropske integracije kao nacionalni interes“, kaže Antonijević.

Trenutna spoljna politika Srbije, misli on, može da demotiviše zemlje EU.

„Nije to samo pitanje Ukrajine, Srbija je od svih zemalja Zapadnog Balkana najmanje usaglasila spoljnu politiku sa EU“, kaže Antonijević.

„Takve odluke su loš signal, jer niko ne želi zemlju koja zauzima suprotan stav i koja bi sutra u Uniji mogla drugačije da glasa nego druge članice.“

Svi vozovi Srbije ka EU

Ako je ukrajinska kriza zaista poslednji voz za članstvo Srbije u EU, karte za dosadašnje su se godinama gomilale.

Srbija je u pregovorima sa Evropskom unijom otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja – koja se zatvaraju onda kada se pitanja iz tih poglavlja reše.

Do sada su privremeno zatvorena samo poglavlja 25 i 26, o nauci i istraživanju i obrazovanju i kulturi.

U junu 2021. godine održana je prva međuvladina konferencija od prelaska na novu metodologiju vođenja pretpristupnih pregovora, na kojoj je zvanično potvrđeno pregovaranje kroz takozvane klastere.

Šta su klasteri

Ova nova reč u procesu evropskih integracija pojavila se početkom 2020. godine, kada je Evropska unija usvojila novu metodologiju proširenja.

Dotadašnjih 35 poglavlja, koja su obuhvatala oblasti u kojima Srbija mora da ispuni zadate kriterijume kako bi postala članica EU, grupisano je u šest klastera – vladavina prava, tržište, ekonomija, zelena agenda, poljoprivreda i spoljni odnosi.

Kako bi klaster bio otvoren, potrebno je da EU prepozna napredak pri usaglašavanju srpskih zakona sa evropskim u određenoj oblasti.

Kao bitan datum, Pjer Mirel pominje 8. novembar 2007. godine, kada je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU.

„Nisam siguran da su građani Srbije shvatili značaj ovih događaja“, kaže on.

„Pretpostavljam da su mnogo veći značaj pridali liberalizaciji viznog režima i dočeku u Briselu prvih putnika bez viza 19. decembra 2009. godine.“

U međuvremenu, zemlja se kretala, kaže Milan Antonijević, uzlaznom i silaznom politikom odnosa sa EU.

„Ogromnih problema imamo u poglavlju 23, o pravosuđu i osnovnim pravima, kao i poglavlju 24, o borbi protiv korupcije i ratnih zločina“, kaže on.

„Javne izjave političara, u kojima se ne osuđuju ratni zločini, jako zbunjuju građane i onemogućavaju napredak države, a samim tim i integracije.“

• EU pregovori: Šta otvaranje klastera znači za Srbiju – u 300 i 500 reči
• Srbija i EU: Deset godina pregovora
• Zašto stoje pregovori Srbije i Evropske unije

Do decembra 2021. godine, napravljen je zastoj od dve godine, koliko Srbija nije otvorila nijedno poglavlje.

Pregovori su krajem 2021. nastavljeni otvaranjem takozvanog klastera četiri – u okviru kojeg će se glavna reč voditi oko životne sredine, energetike i povezanosti.

U slučaju klastera četiri, uočeno je da je Srbija usvojila zakone o korišćenju obnovljivih izvora energije, klimatskim promenama i energetskoj efikasnosti.

„Koliko je otvoreno poglavlja i klastera, to niko od građana u Srbiji ne zna“, kaže Milan Antonijević.

„To je nešto što je daleko od njih, ali na tome mora da se radi.“

Srbija i EU u bitnim datumima

• Novembar 2000. godine – potpisan je „Okvirni sporazum EU sa Saveznom republikom Jugoslavijom“ (SRJ) kojim je omogućena realizacija pomoći EU političkim i ekonomskim reformama;
• 7. novembra 2005. godine – počeli su pregovori EU i Srbije i Crne Gore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju;
• Maj 2006. godine – Evropska unija otkazuje pregovore usled nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom;
• 29. aprila 2008. godine – u Luksemburgu potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije.
• Decembra 2009. godine – stupio na snagu bezvizni režim sa Evropskom unijom, čime se ukidaju vize za putovanja u države članice EU koje su deo tzv. šengenskog prostora;
• 22. decembar 2009. godine – Srbija je podnela zahtev za prijem u članstvo u Evropskoj uniji;
• 1. marta 2012. godine – Evropski savet je doneo odluku da Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji;
• 19. aprila 2013. godine u Briselu, predsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić, i predstavnik Prištine, Hašim Tači, potpisali su „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ Beograda i Prištine
• 21. januar 2014. godine u Briselu održana prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou;
• 14. decembra 2015. godine otvorena prva pregovaračka poglavlja: Poglavlje 32 (Finansijski nadzor) i Poglavlje 35 (Ostalo – normalizacija odnosa Beograda i Prištine);
• 18. jula 2016. doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost);
• 13. decembra 2016. doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 5 (Javne nabavke) i Poglavlje 25 (Nauka i istraživanje). Poglavlje 25 je privremeno i zatvoreno;
• 27. februara 2017. godine održana Peta međuvladina konferencija između Srbije i EU i doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 20 (Preduzetništvo i industrijska politika) i Poglavlje 26 (Obrazovanje i kultura). Poglavlje 26 je privremeno i zatvoreno;
• 26. juna 2017. godine – osnovano je Ministarstvo za evropske integracije, kada je i prestala da postoji Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije;
• 11. decembra 2017. godine održana je Sedma međuvladina konferencija između Srbije i EU i doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 6 (Pravo privrednih društava) i Poglavlje 30 (Ekonomski odnosi sa inostranstvom)
• Od juna 2018. do decembra 2019. otvorena su Poglavlje 33 (Finansijske i budžetske odredbe), Poglavlje 13 (Ribarstvo), Poglavlje 17 (Ekonomska i monetarna politika), 18 (Statistika), 9 (Finansijske usluge) i Poglavlje 4 (Sloboda kretanja kapitala).
• 5. februara 2020. godine usvojena je nova metodologija vođenja pretpristupnih pregovora, čime je 35 pregovaračkih poglavlja grupisano u 6 klastera.
• 14. decembra 2021. godine, održana je druga međuvladina konferencija od prelaska na novu metodologiju, na kojoj je otvoren klaster 4 – Zelena agenda i održiva povezanost.

*Izvor: Beogradska otvorena škola

Turska i Island

Tuđi putevi, kaže Antonijević, bili su različiti.

„Turska je primer zemlje koja je otvorila pregovore i jedan period napredovala, a onda su joj vrata bukvalno zatvorena“, kaže on.

„Imali smo i uključivanje Islanda, koji je poželeo da bude deo Unije, ali je odustao.

„Tako se dogodilo da je Island u jednom trenutku bio u grupi zemalja za priključivanje zajedno sa Zapadnim Balkanom, pa smo dosta radili zajedno na administraciji.“

Na Balkanu je Crna Gora jedina duže u čekaonici za članstvo.

Ova zemlja je 2010. godine postala kandidat, a Srbija je taj status dobila dve godine kasnije.

Poslednja u nizu šansi za pristupanje Uniji bila je 2018. godine, kada je Evropska unija donela strategiju proširenja na Zapadnom Balkanu.

U njoj je jasno bio naveden cilj da Srbija i Crna Gora do članstva dođu 2025. godine.

Dug je niz godina koje su bile manje ili više ključne i označene kao moguće da Srbija postane punopravna članica.

Nakon što je 2012. postala zemlja kandidat, pominjala se 2014, a zatim i 2016. godina.

Tada je nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić govorio o tri godine kao potrebnom vremenu za ulazak Srbije u evropski klub.

Naredno veliko obećanje dao je premijer Srbije Aleksandar Vučić, 2014. godine, kako će Srbija ući u Uniju 2020. godine.

Ipak, kada je 2020. godina i stigla, Vučić je ovaj rok pomerio – za još šest godina.

Šta kažu građani?

Iz godine u godinu, kako pokazuju razne ankete, podrška stanovnika Srbije ulasku u EU opada.

Prema jednoj od poslednjih, iz novembra 2021. godine, za članstvo Srbije u EU izjasnilo se tek nešto više od polovine učesnika istraživanja Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).

Na pitanje Da li ste za ulazak vaše zemlje u EU? 53 odsto građana Srbije odgovorilo je potvrdno, a 43 odsto je reklo ne.

Najveću podršku članstvu izrazili su stanovnici Albanije (94 odsto) i Kosova (90 odsto), u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini se za pridruživanje izjasnilo 83 odsto ispitanika, a u Severnoj Makedoniji 79 odsto.

Državljani zemalja regiona smatraju da je puno članstvo najbolja opcija za njihovu zemlju, a jedino su ispitanici u Srbiji dali prednost ekonomskoj integraciji bez članstva u EU.

• Ko sve nije deo „Otvorenog Balkana“ i zašto
• „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci“: Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji

Dok građani Albanije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije smatraju da su nacionalne vlade najodgovornije za sporo napredovanje u procesu evropskih integracija, stanovnici Srbije i Kosova za to krive institucije EU.

Državljani Srbije su najveći pesimisti u pogledu datuma kada bi njihova zemlja mogla da postane članica EU.

Četvrtina ispitanika veruje da će se to desiti u narednih 10 godina, 16 odsto u narednih pet godina, a čak 44 odsto misli da se to nikada neće desiti, pokazalo je istraživanje.

Kamenje na putu

Ni Mirel ni Majstorović nisu očekivali da će evropski put Srbije ovako dugo trajati.

„Zaista smo se nadali da će Srbija moći da se pridruži EU u razumnom roku“, kaže Mirel.

On vidi još dve velike prepreke da Srbija postane deo EU porodice.

„Prva je što vlast nije učinila dubinske promene posle ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine“, kaže bivši direktor Direkcije Evropske unije za Zapadni Balkan.

„Druga je takođe političko suočavanje, odnosno suočavanje sa prošlošću, bilo sa Hrvatskom, Bosnom ili sa Kosovom.“

Tako je jedno od najbitnijih poglavlja i ono koje govori o Kosovu.

Posledice koje su usledile, misli Mirel, i danas su vidljive.

„I dalje imamo veličanje ratnih zločinaca, govor mržnje, prekrajanje istorije i hipernacionalizam, koji koče istinsko pomirenje i regionalni napredak“, dodaje on.

Pogledajte video: Kako je Putin dočekan u Beogradu

Majstorović kaže da oseća dozu frustracije i razočaranja jer Srbija ne ide brže ka EU.

„Proces je vrlo dug, i nije postojalo dovoljno sluha u samoj EU za to koliko je strateški važno da se integriše Zapadni Balkan“, kaže on.

„Doduše, to je samo jedna strana medalje, druga je nedovoljna posvećenost Vlade Srbije da se pozabavi ključnim temama koje su od suštinskog značaja za integracije.“

Uprkos činjenici da je Srbija otvorila mnoga poglavlja, funkcionisanje demokratskih institucija i situacija u oblasti vladavine prava i slobode medija izgleda mnogo lošije nego pre deset godina, smatra Majstorović.

„Srbija danas ne ispunjava osnovne kriterijume za pristupanje EU, nezavisno od svoje spoljne politike“, dodaje on.

„Time se podstiče skepticizam i nepoverenje unutar EU prema iskrenim namerama Srbije da postane njena članica.“

Opstrukcije unutar Bosne i Hercegovine, pre svega unutar Republike Srpske, za Milana Antonijevića neke su od bitnih prepreka za integraciju Zapadnog Balkana u Uniju.

„To je gotovo nerešivo“, kaže on.

Ogroman problem za njega je i što Srbija svaki put u poslednjem trenutku ispunjava obaveze.

„Bilo da je reč o izručenju optuženih za ratne zločine ili drugim temama, pozitivan ishod se uvek događa pod prinudom i to šalje poruku članicama da naša administracija mnogo više taktizira“, kaže Antonijević.

„Ovakve odluke zamaraju članice i usporavaju sve.“

Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?

Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk