90 godina od rođenja Šabana Bajramovića – svetskog kralja romskog bluza [video-priča]

Niš i svetska muzička scena danas obeležavaju 90 godina od rođenja Šabana Bajramovića, čoveka koji je romsku muziku izveo iz socijalne margine i postavio je u najprestižnije džez muzeje sveta. Devet decenija nakon rođenja i skoro dvadeset godina nakon odlaska, Šaban nije samo arhivski podatak, već aktivni estetski standard i puls grada koji ga je iznedrio.

Dok su njegovi savremenici ostajali u okvirima stroge tradicije, Bajramović je još pedesetih godina prošlog veka počeo da dekonstruiše romski melos.

 Čak i u surovim okolnostima Golog otoka, on je stvarao hibrid džeza, bluza i balkanskog ritma. Ta vizionarska hrabrost razlog je što je njegova muzika danas podjednako prirodna i u njujorškim džez klubovima kao i u niškim mahalama.

Ivan Blagojević, direktor Nišvila, podseća da je Šabanov opus od praktično 700 kompozicija ogromna zaostavština srpskom kulturnom nasleđu.

Džez je propevao zahvaljujući Nišvilu, a Šaban je bio prvi dobitnik nagrade za životno delo. Njegov najveći uspeh desio se u New Orleansu, gde je bio deo desetomesečne postavke u najčuvenijem džez muzeju uz svoje idole Luja Armstronga i Reja Čarlsa. On je jedini stranac u tom delu postavke i verujem da dugo nijedan Srbin neće imati tu čast – navodi Blagojević.

On ističe i Šabanov dar za pisanje, izdvajajući pesmu Pitao sam malog puža kao remek-delo o čoveku koji je prokockao sve, prožeto „plavom notom“ bluza zbog koje je uvršten među deset najvećih bluz pevača sveta.

Balkanski kazan i emocija koja ne poznaje jezik

Za Dragana Ristića iz grupe KAL, Šaban je, uz Đanga Rajharda, ključna figura koja je definisala romsku muziku kakvu danas poznajemo. On ga opisuje kao renesansnog umetnika koji je sve pravce kroz koje je prolazio „strpao u jedan balkanski kazan“ i stvorio autentični romski bluz.

Sa druge strane, Nebojša Saitović, predvodnik Crnih mambi, naglašava da Šaban često nije bio ni svestan sopstvene veličine, ali da je posedovao emociju koju su razumeli svi – od akademika do najnižih staleža.

Njegova muzika ne može da umre. On je bio prototip Ciganina: kad se ne nadaš on ti pomaže, a kad se nadaš – on te zezne. Tvrdio je da džez mogu da sviraju samo crnci, dok mu nisam rekao: ‘Pa mi smo crnci, Šabane’. On i Toma Zdravković su bili iznad pojma boema; radili su iz srca i narod je to osećao – kaže Saitović.

Borba za priznanje u sopstvenom gradu

Iako je Šaban Bajramović danas nezaobilazna tačka svake rasprave o muzici Balkana, put do prihvatanja u rodnom Nišu bio je trnovit. Mile Petović iz udruženja „Veseli Romi“, koje čuva sva Šabanova izdanja, ali i organizuje festival Zauvek Šaban Bajramović, napominje da grad Niš nije uvek adekvatno podržavao lik i delo svog najvećeg ambasadora.

Grad Niš je čudan grad – Šaban je ovde živeo, ali ga grad nije prihvatio kao velikog umetnika onako kako su to učinili Beograd ili Novi Sad. On je bio po duši Jugosloven, nije pravio razlike među ljudima i pevao je za sve. Bio je 100% sluhista, tačno je znao ko štima, a ko ne – priseća se Petović.

Beleg koji pobeđuje vreme

Priznanja magazina Tajm i spomenik na nišavskom keju samo su formalne potvrde genija koji je uspeo da progovori univerzalnim jezikom. Ovaj devetodecenijski jubilej nije samo podsećanje na biografiju, već potvrda da Šabanova „škola muzičkog mišljenja“ ostaje temelj za buduće generacije.

Njegova tajna nije bila u tehnici, već u filozofiji slobode – svaku pesmu tretirao je kao živu strukturu podložnu trenutku. Zato Šaban Bajramović danas nije samo spomenik na keju, on je dokaz da talenat nema rok trajanja i da prava umetnost ne zahteva prevod.

Celu video-priču možete pogledati na YouTube kanalu Južnih vesti, kao i na početku teksta.