Blagojević u „15 minuta“: „Niš bi kao Uneskov grad džeza bio ispred Beograda – možda je to problem“

Za odluku Komisije Ministarstva kulture da Nišvilu preporuči lokalni status i samofinansiranje, direktor festivala Ivan Blagojević u emisiji 15 minuta Južnih vesti kaže da sam ministar može preinačiti tu odluku, ali i dati preporuku za kandidaturu Niša za Unesko grad džeza za 2027. godinu. Iako ne vidi nijedan razlog da bi se neko protivio toj kandidaturi, činjenica da bi velike svetske zvezde poput Stivi Vondera umesto u Beograd došli u Niš, smatra da stvara potencijalni problem.

U emisiji Južnih vesti Ivan Blagojević ističe da dobija pozive iz inostranstva od „hedlajnera koji se iščuđavaju da država ne želi da finansira festival kakav oni nemaju u svojim zemljama“. 

Osim što ministar Nikola Selaković može priznati grešku Komisije i iskoristiti svoje diskreciono pravo da iz tekuće budžetske rezerve obezbedi finansije Nišvilu, Blagojević kaže da isto tako mogu dati preporuku za kandituru da Niš postane Uneskov grad džeza za 2027. godinu.

Mi nećemo sigurno se kandidovati bez Grada, jer sredstva idu Gradu. Nišvil bi tu samo bio tehnički izvršilac, koji bi u 30 dana tog aprila, ne samo u Nišu nego i pet gradova okolo podelio program a završnog 30. aprila napravio spektakl u hali Čair. Prosto je to naša misija da promovišemo svoj Grad i opet kažem Grad može u dogovoru sa Vladom Srbije na neki način da zaobiđe Ministarstvo kulture i da Vlada Srbije bude garant, jer tu treba prikupiti ozbiljna sredstva da bi vam došao Stivi Vonder, Herbi Henkok, Vinton Marsalis i onda to traje 30 dana. To ne košta malo i poklapa se 2027. i čuvenom godinom treba da se desi Ekspo. Praktično ne vidim nijedan razlog zašto bi se neko protivio takvoj kandidaturi gde bi Niš bio ispred Beograda, u svakom pogledu, a na kraju ispašće da je to problem – kaže Blagojević.

To što bi Niš bio ispred Beograda, sumnja da bi mogao predstavljati problem, naročito zbog toga što se za muzičkog stvaralaštvo od ukupno 80 miliona, za Niš se izdvaja samo 1,5 miliona, odnosno manje od 2 procenta.

Zbog uskraćene podrške kaže da postoji opcija da se vrate na Letnju pozornicu, ali ističe da dokle god Grad stoji iza Nišvila, festival će biti organizovan na platou Tvrđave. 

Od Grada očekuje da bude “medijator” između njih i Ministarstva kulture, dok od niških privrednika očekuje da budu društveno odgovorni, jer koriste gradsko-građevinsko zemljište i posluju na teritoriji Niša.

Moj koncept kako ja zamišljam to je ravnopravno učešće Grada i države. Znači ako je Grad dao ove godine 55, hajde recimo 60 miliona, onda bilo realno da država da isto toliko, a mi da pronađemo isto toliko. To je koncept koji će nas održati u top 10 festivala EU, ovo sada kako radimo je jedno krpljenje gde nam nije neka velika perspektiva da ćemo tu biti. Naravno da bi trebalo da budu velika imena, naravno da 50% tog budžeta treba ubaciti u izvođače, 50 infrastrukturu, tehnika je naravno naša dostava zaostaje za velikim svetskim festivalima ali su hedlajneri su ključ svega toga. Morate imate svako veče veliku zvezdu i deo svojih prihoda povećati, to može preko ulaznica i sponzora – navodi. 

Kada govori o finansiranju iz sopstvenih izvora navodi da bi opcija bila i simbolično naplaćivanje ulaza u Tvrđavu i da bi na 100.000 posetilaca zarada bila oko 20 miliona.

Pored finansijskih pitanja i kandidature za Unesko grad džeza, Blagojević je u emisiji govorio i o organizacionim izazovima festivala u uslovima ograničenih sredstava, kao i tokom protesta koji su se paralelno održavali.

Osvrnuo se i o prilagođavanju programa i smanjenju pratećih sadržaja koje publiku očekuje naredne godine, kao i o reakcijama javnosti i kritikama koje ga optužuju za navodno lično bogaćenje. 

Pomenuta je i slabija društvena odgovornost lokalnih privrednika kao sponzora, državnih kompanija koje bi trebalo da budu sponzori uprkos prestanku finansiranja države, paradoksu u raspodeli sredstava Ministarstva kulture, kao i međunarodne vidljivosti festivala.

Podsetimo, rezultatima konkursa Ministarstva kulture kojim Nišvilu preporučuju lokalni status i savetuju pronalaženje sponzora, organizatori festivala kažu da je naneta nemerljiva šteta njihovom međunarodnom ugledu. Tvrde da umesto nacionalnog statusa, nisu dobili ni dinara podrške zbog čega su morali da otpuste zaposlene, a i da su time doveli u pitanje kandidaturu Niša za Unesko listu džez gradova za 2027. godinu.

Zbog toga su već pustili u prodaju komplete ulaznica za narednu godinu, kako bi ponovo angažovali ljude koji su radili u organizaciji, a apelovali su i na sponzore.

Odluku su osudili niški opozicioni političari koji takođe smatraju da Nišvil zaslužuje nacionalni status, a ne ignorisanje i da vlast time „guši muzičku scenu Niša“.