Dan kada je Niš postao prestonica Srbije

Kraljevska Vlada Srbije se na današnji dan 1914. godine, zbog prirode ultimatuma koji je 23. jula poslala Austrougarska, preselila u Niš i ovaj grad je do oktobra 1915. godine bio ratna prestonica. Dva dana kasnije, tačnije, 28. jula 1914. godine u zgradu Banovine stigao je telegram pisan na francuskom jeziku a koji počinje rečenicom „Od ovog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom“, kaže Milan Ranđelović, istoričar i naučni saradnik Inovacionog centra Niš, a uručen je Nikoli Pašiću, tadašnjem predsedniku Ministarskog saveta u hotelu Evropa, koji je bio na mestu današnje zgrade Pošte.

Pre Prvog svetskog rata Niš je živeo svoje najlepše i najbolje dane, priča Milan Ranđelović, istoričar i naučni saradnik Inovacionog centra Niš.

Period čaršijskog Niša, od oslobođenja od Turaka do Prvog svetskog rata, period Sremčevog Niša, vreme je kada su srednji sloj i niži slojevi najbolje živeli u istoriji grada uopšte jer je to vreme kada su Turci muslimani otišli iz Niša. Mnogi zanati i esnafi su ostali bez ljudstva i tu su upali Srbi. Imamo situaciju gde je 40% Nišlija srednjeg sloja učestvovalo u radu esnafa, a 60% se bavi zemljopreradnjom. Imamo porodice koje se bave zanatom i poljoprivredom i grad se izuzetno razvija. U isto vreme se dešava promena indentiteta grada, grade se velike ulice, visoke vile, to je bilo idealno vreme za razvoj Niša – rekao je Ranđelović.

Lep period istorije i napretka prekinulo je najveće zlo – rat. Nakon Vidovdana 1914. godine kada u Sarajevu ubijen prestolonaslednik Austrougarske Franc Ferdinand, pogođen metkom mladog revolucionara Gavrila Principa, u Srbiju je stigao ultimatum Austrougarske.

Vlada je znala šta će biti zbog prirode ultimatuma i dva dana pre nego što ultimatum obnarodovan došlo je do premeštanja Vlade u Niš, a nakon toga krenula su i niža državna tela. Malo ljudi zna da je zgrada niške Banovine mesto gde je primljen onaj telegram iz Beča o objavi rata zbog negativnog odgovora na ultimatum – kaže Ranđelović.

Telegram, pisan na francuskom jeziku, upućen je iz Beča 28. jula 1914. u 11:10, a primljen je u Banovini 28. jula 1914. u 12:30. Nikoli Pašiću, tadašnjem predsedniku Ministarskog saveta, uručen je u hotelu Evropa, koji je bio na mestu današnje zgrade Pošte u Voždovoj ulici.

Kraljevskom ministru inostranih dela u Nišu,

Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914, koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu, zbog čega Carska i Kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa.

Od ovog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom.

Ministar inostranih dela Austrougarske
grof Berhtold

Istorijski podaci pokazuju da je Nikola Pašić odgovorio: „To smo i očekivali“.

U Nišu, tačnije Oficirskom domu, 7. decembra 1914. godine doneta je Niška deklaracija u kojoj su obrazloženi ciljevi oslobodilačkog rata i najavljeno ujedinjenje južnih Slovena – Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu.

Do oktobra 1915. godine je ovde bila Vlada. Godine 1916. već dolazi do trojne uprave i to je tako do 1918. godine. Trojna uprava između Habsburške monarhije, Nemačke i Bugarske kojoj je Niš bio interesna zona. Kao Berlin posle Drugog svetskog rata – dodaje Milan Ranđelović.

Oktobra 1915. godine Bugari su stezali obruč oko Niša, a Narodna skupština je morala da se evakuiše i po odluci predsedništva uništena je sva imovina skupštinska, svi pisani protokoli sednica i celokupna arhiva.