„Jedini način da se izbegne trovanje je znanje“ – održani Dani gljiva u Nišu

Stručnjaci Mikološko-gljivarskog saveza Srbije na jučerašnjim „Danima gljiva“ održanim ispred Beogradske kapije niške Tvrđave, upozorili su berače da je jedini siguran metod za izbegavanje trovanja poznavanje ubrane gljive, u suprotnom kažu da su nejestive iako možda i jesu. Iako neke pečurke imaju antitumorska dejstva, ističu da u kućnim uslovima ne može biti siguran da se dobijaju supstance korisne za zdravlje.

Na štandovima postavljenim na platou ispred Beogradske kapije bili su takmičari koji su pravili specijalitete od različitih vrsta gljiva, a kako su rekli u pitanju su kombinacije autothone gljive iz niških krajeva.

Determinatori iz Mikološko-gljivarskog saveza Srbije razvrstavali su primerke, objašnjavali, beležili i pokazivali razlike koje često odlučuju između ukusnog obroka i ozbiljnog trovanja.

Otrovne gljive ne prepoznajemo na neki prost način, ne postoji prečica. Morate da poznajete svaku karakteristiku svake gljive, odnosno tipične odlike pojedinih vrsta, da biste mogli da znate da li je otrovna ili nije“, objašnjava Gajić Miloš, predsednik udruženja Nesmotani putevima i determinator pri Mikološko-gljivarskom savezu Srbije.

Mitova, kaže, ima mnogo, a svi su pogrešni.

Postoji verovanje da su sve gljive koje rastu na drvetu jestive – što nije tačno. Ima smrtno opasnih gljiva koje rastu upravo sa drveta. Ili, recimo, da gljive koje menjaju boju budu otrovne, a zapravo veliki broj takvih vrsta je jestiv i vrlo kvalitetan – kaže.

Zato je, dodaje, jedini način da se izbegne trovanje – znanje.

Moramo da znamo svaku karakteristiku svake gljive, ili barem osobinu po kojoj ćemo je razlikovati, i to je jedini metod raspoznavanja – navodi Gajić.

Beračima savetuje da gljive slobodno beru, dodiruju i mirišu – ali ne i da ih probaju dok nisu potpuno sigurni o kojoj se vrsti radi. U toj fazi, kaže, nema opasnosti od trovanja, ono nastaje tek unosom u organizam. 

Zbog toga kaže da ukoliko neko nije siguran koju gljivu je ubrao, ona je za njega nejestiva, iako možda i jeste.

Pored edukacije o jestivim i otrovnim vrstama, Gajić je posetiocima govorio i o onima koje imaju lekovita svojstva. Jedna od najpoznatijih, kaže, jeste Ćuranov rep (Trametes versicolor) – gljiva koja se koristi u tradicionalnoj medicini i često pominje zbog mogućih antitumorskih dejstava.

Sadrži određene supstance koje imaju takva svojstva, ali u kućnoj radinosti ne možete biti sigurni da ih dobijate u pravoj formi. U laboratorijskim uslovima može, ali se to kod nas retko radi. Ne škodi, može da se koristi kao suplement, ali svakako ljudi treba da se oslanjaju na tradicionalnu medicinu, ne na eksperimente kod kuće – zaključuje Gajić.

Od najopasnijih otrovnica do najcenjenijih delikatesa, gljive su svet za sebe – neuhvatljiv spoj prirode i hemije koji traži poštovanje, znanje i oprez. U šumi, kažu mikolozi, svaka gljiva ima svoju ulogu – da hrani, razlaže, obnavlja – ali tek kad je čovek zaista upozna, može da bude i njegov saveznik.

View this post on Instagram

A post shared by Južne vesti (@juznevesti)