Novi Gran pri za Nišlijku – piktoknjiga „Zlatokosa i tri medveda“ najbolja inkluzivna igračka

„Ono što je počelo kao potraga za rešenjem za jedno dete, vremenom je postalo podrška mnogim porodicama, stručnjacima i ustanovama“, kaže Biljana Stojanović iz Niša koja je za svoju piktoknjigu Zlatokosa i tri medveda, knjigu koja koristi piktograme (sličice) uz tekst kako bi olakšale čitanje, razvoj govora i razumevanje priče, dobila Gran pri za najbolju inkluzivnu igračku u ovoj godini. Ovo je drugo priznanje za Piktoknjigu pošto je pre dve godine Gran pri pripalo i prvoj knjizi Tri praseta.

Knjige koje su namenjene početnicima u čitanju, deci sa autizmom i mališanima kojima je potrebna dodatna vizuelna podrška još jednom su pokazale koji je zapravo njihov značaj.

Na svečanosti u Domu Jevrema Grujića proglašeni su dobitnici priznanja „Igračke sa svrhom 2026“, jedine domaće smotre posvećene društveno odgovornim, edukativnim i inkluzivnim igračkama. Među dobitnicima je i Nišlijka Biljana Stojanović čije je knjiga sa sličicama Zlatokosa i tri medveda nagrađena prestižnim priznanjem.

Gran pri joj, kako kaže, mnogo znači i mnogo se raduje, pre svega zato što dolazi od stručnog žirija i sa manifestacije koja nosi naziv „Igračke sa svrhom“.

Upravo ta reč, svrha, najbolje opisuje ono što radim. Piktoknjiga nije nastala kao biznis ideja. Nastala je iz moje ličnog iskustva majke dečaka sa autizmom i iz potrebe da svom sinu Oliveru približim priče, učenje i svet oko njega. Ono što je počelo kao potraga za rešenjem za jedno dete, vremenom je postalo podrška mnogim porodicama, stručnjacima i ustanovama. Zato mi ova nagrada predstavlja potvrdu da ono što radimo ima stvarnu vrednost i da društvo sve više prepoznaje značaj pristupačnih sadržaja za decu koja uče, misle i komuniciraju drugačije – kaže Biljana Stojanović.

Ovo nije prvi Gran pri za Biljanu Stojanović. Njena prva knjiga Tri praseta pre dve godine dobila je nagradu za najbolju inkluzivnu igračku u Srbiji u 2024. godini.

Svako priznanje me obraduje, ali ono što me posebno raduje jeste činjenica da se danas, kada se govori o pristupačnosti, sve više govori i o komunikacijskoj pristupačnosti. Kada smo počinjali, ideja knjiga sa piktogramima bila je nešto potpuno novo. Moja želja je bila da se Piktoknjige nađu u knjižarama zajedno sa svim ostalim knjigama za decu, ne izdvojene, ne na posebnoj polici. Trenutak kada sam ugledala knjigu „Tom Sojer farba ogradu“ u izlogu knjižare bio je ostvarenje tog sna. To je bio trenutak kada sam shvatila da ideja koja je nekada nastajala za trpezarijskim stolom, uz mnogo seckanja, lepljenja, spajanja i improvizacije, sada živi svoj život. Za mene je ovo potvrda da je moguće pokrenuti promenu kada se prepozna potreba i ponudi rešenje – priča Nišlijka.

Činjenica da je ovo drugi Grand Prix za Piktoknjigu govori da to više nije slučajnost, smatra ona.

Kada vas jednom nagrade, možete pomisliti da ste imali sjajan dan. Kada se to dogodi drugi put, onda je to već ozbiljna potvrda da je ono što radite prepoznato i da ima vrednost – dodaje Biljana Stojanović.

Piktoknjige su brzo našle put do publike, a najviše je raduju reakcije dece i poruke roditelja koje svakodnevno dobija, kaže Biljana Stojanović.

Često mi pišu da je neka Piktoknjiga postala omiljena knjiga njihovog deteta, da je nosi svuda sa sobom, da ne želi da ide na spavanje bez nje ili da je upravo uz naše knjige prvi put pokazalo interesovanje za čitanje. Posebno mi znači kada neko kupi knjigu na poklon za neko dete sa razvojnim smetnjama iz svog okruženja, a onda njihova deca tipičnog razvoja “prisvojila” knjigu i ne žele da je poklone. Takve situacije najbolje govore da su Piktoknjige za svu decu. Pored dece sa teškoćama u komunikaciji, koriste ih njihova braća, sestre i vršnjaci, deca kojoj je srpski maternji jezik, ali odrastaju u dvojezičnom okruženju, kao i deca kojoj je srpski drugi jezik – priča Biljana Stojanović.

To pokazuje da pristupačne knjige ne uklanjaju prepreke samo jednoj grupi dece, već mnogima olakšavaju put do jezika, pisma, čitanja i razumevanja, dodaje.

Veoma mi znači i poverenje stručne zajednice. Piktoknjige danas koriste specijalne škole, razvojna savetovališta, logopedi, defektolozi, psiholozi i drugi stručnjaci koji rade sa decom. Naša izdanja se preporučuju na stručnim skupovima, edukacijama i konferencijama, a to doživljavam kao jedno od najvećih priznanja. Roditelji su mi pokazali da deca vole Piktoknjige, a stručnjaci da one imaju svoju vrednost i u praksi. Kada dobijete i jedno i drugo poverenje, znate da ste na dobrom putu – ističe.

Želja – društvo koje stvara jednake mogućnosti za svu decu

U pripremi su, otkiva Biljana Stojanović, nova izdanja, nove teme i novi formati koji će dodatno doprineti pristupačnosti i razumevanju.

Već na jesen očekuju nas nova izdanja, među kojima su piktoknjiga „Deda i repa“ i adaptacija pesme Duška Radovića „Strašan lav“ u piktoknjigu, za koju smo dobili autorska prava. Nadam se da ćemo do kraja godine obradovati čitaoce još nekim poznatim naslovima. Posebno me raduje što ulazimo i u neke nove teme. Piktoknjiga sada ima već svoje verne čitaoce i želimo da rastemo zajedno sa njima – kaže.

U pripremi su i sadržaji namenjeni starijoj deci i tinejdžerima.

Osim lektire za starije razrede osnovne skole, obrađivaćemo teme odrastanja, puberteta, odnosa i promena kroz koje prolaze mladi ljudi. Verujem da i o tim temama treba razgovarati na pristupačan, jasan i dostojanstven način. Pored razvoja novih knjiga, važno mi je da razgovaramo i o tome kako da one stignu do što većeg broja dece. Verujem da inkluzija ne može biti odgovornost samo porodica, stručnjaka ili škola. Potrebno je da svi zajedno gradimo okruženje koje uvažava različite načine učenja, mišljenja i komunikacije – kaže Biljana Stojanović.

Posebno je zahvalna partnerima koji podržavaju ovu misiju.

Kada kompanije, institucije i organizacije ulažu u inkluzivne sadržaje, one ne podržavaju samo jedan projekat ili jednu knjigu, već doprinose stvaranju društva u kojem svako ima svoje mesto. Volela bih da se u budućnosti još snažnije uključe i obrazovne i kulturne institucije,kao i nadležna ministarstva, kako bi pristupačne knjige postale dostupne većem broju dece širom Srbije. Verujem da je upravo to cilj kojem svi treba da težimo – društvo koje prepoznaje različitosti kao vrednost i stvara jednake mogućnosti za svu decu. Danas mogu da kažem da sam kroz Piktoknjigu pronašla svoj novi poziv. Ono što je počelo kao potreba jednog dečaka i jedne porodice postalo je misija kojoj sam potpuno posvećena i u kojoj beskrajno uživam – ističe ona.

Dosad su izdate tri piktoknjige Tri praseta, Tom Sojer farba ogradu i Zlatokosa i tri medveda, a nove ideje i pomoć u čitanju se željno očekuju.