Osnovci iz Niša učili o Prvom srpskom ustanku kroz društvenu igru „Bitka na Čegru“ – svi su hteli da budu ustanici

Dan posle godišnjice Bitke na Čegru, niški osnovci su za stolovima ispred spomen-kompleksa Ćele-kule odigrali prvu muzejsku društvenu igru posvećenu Prvom srpskom ustanku. Umesto učionice i table, karte sa pitanjima, figure i kockice.

Igru „Boj na Čegru” osmislili su viši kustosi Narodnog muzeja u Nišu. Đaci su podeljeni na dva tima – srpske ustanike i tursku vojsku. Iako su svi inicijalno hteli da igraju srpsku stranu, pravila igre zahtevala su da jedan tim preuzme ulogu osmanskih vojnika.

Igrači su napredovali bacanjem kockice, ali uspeh je zavisio isključivo od pokazanog znanja. Kartice „bitka” omogućavale su direktan okršaj i vraćanje protivnika na početak, a pobednik je bio onaj ko sakupi najviše kartica sa prikazom Ćele-kule.

Nama je u startu bila ideja povezati kulturno nasleđe sa tim njihovim školskim gradivom iz oblasti istorije. Prva je ideja bila napraviti neku publikaciju koja će povezati jedno i drugo gradivo. Međutim, onda smo shvatili da je deci previše tih informacija u vidu publikacija eks katedre, pa smo došli na ideju da kulturno nasleđe i to njihovo školsko gradivo prezentujemo na malo drugačiji način. Igra ih vodi kroz informativne kartice koje prate period od dolaska Osmanlija na Balkansko poluostrvo pa sve do same Čegarske bitke i izgradnje Ćele-kule. Oni tu dobijaju osnovne informacije o Prvom srpskom ustanku , ali opet uče na nešto drugačiji način, kroz igru, razonodu, kroz takmičarski duh i sve ostalo što sledi – rekla je Ivana Gruden Milentijević, viša kustoskinja Muzeja i autorka igre.

Dragana Veličković, nastavnica istorije u školama “Sreten Mladenović Mika” i „Vojislav Ilić mlađi” iz Huma, smatra da je ovakav pristup odgovor na ono što klasična nastava danas ne može da ponudi. 

Smatram da je jako bitno, naročito u današnje vreme gde su bombardovani nizom nekih informacija na mnogo drugačije načine od onoga kako se još uvek radi u školi, jer mi imamo obrazovanje sa početka 20. ili sredine 20. veka koje je zastarelo u odnosu na današnje generacije. Smatram da svaki ovakav iskorak iz klasične nastave i klasičnog prezentovanja informacija, što istorijskih, što iz drugih predmeta, može biti koristan vezan za edukaciju i za bolje obrazovanje – rekla je nastavnica istorije.

Viši kustosi niškog muzeja ovom društvenom igrom pokazali su da se kroz saradnju sa školama kod dece može razviti interesovanje za istorijom i želja da o prošlosti gradaa saznaju više.