RTS-u problem pretplata, a ne manjak dečjeg i naučnog programa

Na prvoj debati o programskom sadržaju javnog servisa održanoj u Nišu, menadžment RTS-a je kao glavne argumente dobrog rada izdvojio veliku gledanost 1. programa i najavu 4 nove serije, dok je kao jedini problem navedena slaba naplata pretplate.

Prva u seriji diskusija po gradovima Srbije, na kojima bi predstavnici RTS-a trebalo da sa građanima razgovaraju o programskom sadržaju, otpočela je samopromocijom čelnih ljudi javnog servisa kroz jednoipočasovnu prezentaciju statističkih podataka o gledanosti.

Šefica PR službe nacionalnog javnog sevisa Duška Vučinić je, kako su komentarisali učesnici skupa, bez trunke samokritičnosti i u superlativima u uvodnom delu govorila o kvalitetu programa RTS, ilustrujući to podacima o izuzetno velikoj gledanosti Prvog programa.

Govoreći na temu „Prepreke RTS u ostvarivanju javnog interesa“ direktorica finansijske službe Branka Ružić Hinić izdvojila je jedan jedini – problem slabe naplate TV pretplate, odnosno finansiranja javnog servisa.

Tek u izlaganju nedavno izabranog direktora Dragana Bujoševića moglo je da se čuje nešto kritike. Tačnije, nagoveštaj da bi kroz reorganizaciju RTS-a mogao da smanji broj zaposlenih, kojih trenutno ima preko 3.000.

Bujošević je najavio nove sadržaje, čak 4 nove igrane serije za 2016. godinu, moderne usluge, ali i nekoliko novih RTS kablovskih kanala.

Niko tačno ne zna kolika je arhiva RTS-a. Po nekima kada biste uzeli tu arhivu i puštali je, mogli biste da je puštate možda i 20 godina. Odatle ćemo vaditi nove sadržaje i to će biti dodatni izvor prihoda RTS-a – rekao je Bujošević.

Jedna od novina koje je Bujošević najavio je i „Video na zahtev“, koji RTS ima u planu da uvede.

---

Bez kriterijuma za ocenu kvaliteta

Iako su često navodili da prioritet u radu RTS predstavlja kvalitet programa, dok je gledanost u drugom planu, čelni ljudi nacionalnog javnog servisa nisu ni na koji način objasnili kako se kvalitet programa vrednuje.

Direktor RTS Dragan Bujošević nije direktno odgovorio na pitanje da li postoji mehanizam za ocenu kvaliteta.

Mi svakog dana o tome razgovaramo na redakcijskim sastancima – rekao je Bujošević.

---

Nedovoljno dečijeg, obrazovnog i naučnog programa

Pažnju učesnika privukli su i podaci državnog Regulatornog tela za elektronske medije, koje analiziralo sadržaj programa RTS1.

Po tim podacima RTS je u poslednje 4 godine veoma povećao informativni i verski program, drastčno skratio dečiji i dokumentarni, dok su naučno-obrazovni i kulturno-umetnički na nivou statističke greške.

	2010.	2014.
Informativni	44 %	62,5 %
Zabavni (bez filmskog, serijskog, muzičkog..)	9	10,4
Verski	1,13	1,4
Naučni	0,46	0,48
Dečiji	4,08	0,44

Izvor: Regulatorno telo za elektronske medije – REM

Ako bismo sabrali podatke, videli bismo da informativa i zabava čine ukupno 90 % programa RTS, EPP je oko 5 %, što znači da svega 5 % ode na ono što bi trebalo da bude suština javnog servisa. Znači, ono što komercijalne televizije ne žele da zadovolje – ocenila je Jovanka Matić iz Instituta političkih nauka.

Kao dodatni problem Matićeva je, pozivajući se na istraživanje Edukacionog centra iz Leskovca, ukazala na pristrasnost, odnosno nedovoljno kritika na račun vlasti.

RTS ne zaobilazi teme, ali ih obrađuje veoma, veoma površno i često bez ikakve kritike. Jako pazi da od gradjana ne potiče politički govor i usmeren protiv vlasti – rekla je Matićeva.

Ona je ovo ilustrovala i nedavnom situacijom kada je u danu u kome je lider Demokratske stranke Bojan Pajtić optužio vlast za prisluškivanje, RTS nije preneo ni Pajtićev citat, ali je u Dnevnik pozvan njegov „oponent“, ministar policije.

---

Manjine nevidljive

Tokom kratke diskusije, tokom koje su umesto menadžmenta i urednika RTS na sugestije i pitanja građana odgovarali članovi Programskog saveta, iznet je niz kritika i predloga, naročito od predstavnika nacionalnih manjina.

Na nacionalnom javnom servisu nema sadržaja vezanih za romsku manjinu. Postoji emisija, ali obrađuje samo teme Roma iz Vojvodine. Ali ako se ima u vidu da u Vojvodini živi 28.000 Roma, a u centralnoj i južnoj Srbiji 120.000, onda se postavlja pitanje svrhe – kaže Turkijan Redžepi.