Student iz Niša sam pešačio do Čačka, odatle nastavlja sa kolegama ka Beogradu

Student Ekonomskog fakulteta Milan iz Niša već pet dana pešači ka Beogradu, prelazeći stotine kilometara kako bi prisustvovao protestu u subotu, 15. marta, ali i dodatno skrenuo pažnju na studentske zahteve. Krenuo je sam, noseći srpsku trobojku, na putu je dobijao veliku podršku građana, ali i naišao na neprijatne situacije. U Beograd stiže sa grupom studenata kojima se priključio u Čačku, a pred njima je najteža deonica puta – 40 kilometara preko Rudnika.

Pešačio je sa studentima iz Niša do Kragujevca, a potom sa tamošnjim kolegama do Niša, Milan kaže da je upoznao put, ali i da se zbog toliko kilometara u nogama osetio spremnim da se na takav poduhvat odluči ponovo, ali ovoga puta sam.

Kao razlog što je krenuo sam, Milan kaže da je želeo da pokaže istrajnost studenata i koliko je važno boriti se za ideale.

Mislim da bih na ovaj način efekat bio jači, da će svest ljudi biti još više podignuta kada vide da jedan čovek zbog ideala i svega za šta se studenti bore već četiri meseca danonoćno spava na fakultetima. Svi daju svoj maksimum, i to činim i ja sam – objašnjava Milan.

Na putu je prošao kroz Aleksinac, Kruševac, Trstenik, Kraljevo i Čačak, gde je naišao na toplu dobrodošlicu. Ljudi su mu nudili hranu, vodu i smeštaj, a često su ga i dočekivali kada bi se pročulo da dolazi.

Prve večeri sam platio smeštaj u Aleksincu, ali već od Kruševca su mi prijatelji organizovali noćenje, a u Trsteniku su me previli i pregledali. Kada se pročulo da idem sam, ljudi u Kraljevu i Čačku su mi sve obezbedili. Na putu su mi donosili pune kese vode, hrane i svega što mi je bilo potrebno – priča Milan.

Ipak, nije sve proteklo bez neprijatnosti, u Kruševcu ga je jedna starija žena pljunula, a u Kraljevu mu je muškarac pokazao srednji prst.

Bilo je neprijatnosti na putu. U Kruševcu me je jedna starija gospođa pljunula sa leđa dok sam prolazio, a u Kraljevu mi je jedan gospodin pokazao srednji prst. Meni nije jasno kakav to čovek morate da budete da se tako ponašate prema deci, a ja bih mogao da im budem i sin ili unuk. Svakako nisu me pokolebali – rekao je Milan.

Vodio je računa i o bezbednosti – nosio je žuti prsluk, imao lampu na glavi i eksterne punjače, a prijateljima je stalno slao informacije o tome gde se nalazi.

Odluku da se priključi grupi iz Čačka doneo je, kako kaže, zbog toga što je mnoge studente upoznao na zajedničnom maršu ka Nišu za protest “Studentski edikt”.

Na putu ka Nišu, u Čačku sam tada upoznao veoma dobre ljude i odlučio da im se do Beograda priključim. Na kraju, sve to divni ljudi i nije bitno sa kojom ćete grupom hodati, svi imate isti cilj. Nije bilo straha, obezbeđen sam bio eksternim punjačima, sve vreme sam nosio žuti prsluk, lampu na glavi i konstantno javljao prijateljima gde se nalazim kako bi tačno znali gde sam u kom trenutku – rekao je student.

Zajedno sa grupom iz Čačka prešao je oko 25 kilometara i zajedno su stigli u Gornji Milanovac gde su prenoćili. Danas ih, kako kaže, očekuje najteža deonica puta, jer bi trebalo da pređu više od 40 kilometara preko Rudnika.

Iako će taj deo studenti prelaziti štafetno, Milan će, kako kaže, pokušati da prepešači ceo put. U Beograd očekuje da stižu na vreme u petak, 14. marta, kako bi sutradan bili spremni za veliki studentski protest.

Njegove kolege iz Niša koje su u nedelju krenuli od manastira Manasije ka Beogradu, tokom drugog dana pešačenja prešli su skoro 35 kilometara i prenoćili u Smederevskoj Palanci, odakle su poput Milanove grupe nastavili put ka Beogradu.