Viševekovna istorija pod temeljima Svete Petke, mestu gde se Sinđelić pričestio pre Čegarske bitke

U podnožju Čegra nalazi se crkva Svete Petke, hram koji u svojoj arhitekturi i temeljima čuva dokaze o viševekovnom kontinuitetu života na ovom prostoru. Podignuta na ostacima iz rimskog perioda, ova svetinja je u nacionalnoj istoriji ostala zabeležena kao mesto na kojem se vojska Stevana Sinđelića pričestila pre odlučujućeg boja 1809. godine. Hram je temeljno obnovljen na dvestogodišnjicu bitke, čime su konzervirani arheološki nalazi koji potvrđuju da je današnja građevina podignuta na temeljima znatno starije bogomolje.

Kulturni značaj ovog lokaliteta ne može se posmatrati izolovano, jer sela Matejevac, Kamenica i Knez Selo čine specifičnu celinu bogatu spomeničkim nasleđem. 

Arheolog i istoričar umetnosti dr Miša Rakocija, koji je radio na istraživanju i zaštiti ovog područja, naglašava da je ovaj „istorijski trougao“ zapravo nepravedno zapostavljena riznica, čiji potencijal guši nebriga nadležnih.

To je jedan izuzetno zanimljiv triangl koji predstavlja bogatu kulturnu riznicu i značajan duhovni, istorijski i kulturno-prosvetni centar koji smo pomalo zaboravili. Ta oblast je zapostavljena kako od strane Grada, tako i od strane Opštine, pa ostaje nedoumica da li je u pitanju neznanje, interes ili se jednostavno ne želi da se taj prostor istraži, konzervira, zaštiti i prezentuje široj javnosti – navodi Rakocija.

Tokom istraživanja započetih 1998. godine na inicijativu tadašnjeg vladike Irineja, naučni tim je u crkvi Svete Petke otkrio fascinantnu slojevitost – od rimskih kamenih blokova ugrađenih u temelje do fragmenata živopisa iz 17. veka. 

Rakocija posebno ukazuje na jedinstven nalaz u unutrašnjosti hrama koji direktno spaja antiku i hrišćanstvo, ali i na sudbinu vrednih predmeta koji nisu sačuvani.

Posebno je značajno što smo zatekli rimski žrtvenik koji je služio kao časna trpeza. Na natpisu piše da ga je neki Dominijanus posvetio Jupiteru. Zatekli smo i nadgrobnu ploču od studeničkog mermera sa prelepo izvedenim rozetama u reljefu. Nažalost, pošto je to ostalo u crkvi jer je bilo teško pola tone, posle par godina je ukradeno. Teško je objasniti odakle nekom snage da to odnese – podseća on.

Logična veza između spomenika na Čegru i mesta pričešća ustanika svojevremeno je bila krunisana pešačkom stazom, koju, kako kaže, održavaju entuzijastični pojedinci. 

Rakocija ističe da se time gubi smisao celine koja bi morala da bude ponos grada, ukazujući na neophodnost da se spomenik i crkva tretiraju kao jedno.

Kasnije, 2005. godine, uradio sam projekat zaštite i obnove crkve koji je Ministarstvo prihvatilo. Zavod za zaštitu spomenika dobio je sredstva za obnovu, i ovo što danas vidimo je rezultat tog rada. Tada je moje angažovanje preko Opštine Pantelej dovelo do toga da napravimo stazu koja povezuje spomenik na Čegru sa crkvom, što je logično jer povezuje mesto gde su junaci izginuli sa mestom gde su se pričestili. Ta staza je jedno vreme bila u funkciji, ali mi se čini da je poslednji put kada sam bio dosta zarasla i zapuštena. Ova crkva se posebno izdvaja i smatram da spomenik na Čegru i crkva u njegovom podnožju čine neodvojivu kulturno-istorijsku celinu koja treba da služi na ponos našem Gradu – zaključuje dr Miša Rakocija.

I dok struka upozorava na sistemske propuste, lokalitet nastavlja da živi kroz narodna predanja. Verovanja o boravku monaha Melentija i lekovitosti obližnje česme Kaluđerac i dalje privlače vernike i posetioce, koji u ovom ušuškanom prostoru između brda i potoka traže duhovni mir.

Bez sistemskog pristupa, ova dragocena kulturno-istorijska celina rizikuje da ostane samo u predanjima, umesto da, kako istoričar umetnosti i arheolog kaže, bude ponos Niša.