Zoran Đinđić dobio mural u Nišu – studenti obeležili 22 godine od ubistva premijera

“Gledajte u budućnost, tamo ćemo se sresti vi i ja” – tako je govorio doktor Zoran Đinđić i to je poruka koja je uz njegov lik oslikana na Bulevaru u Nišu koji nosi njegovo ime. Mural je ideja niških studenata u blokadi, a autor je student Fakulteta umetnosti Đorđe Marković. Rečenica sa murala je, kažu oni, poziv da nastave da se bore za Srbiju kakvu je Đinđić sanjao, ali i za “promenu sistema koji ga je ubio, a koji i dalje traje”.

Na današnji dan pre tačno 22 godine, 12. marta 2003, ubijen je Zoran Đinđić, u dvorištu zgrade Vlade Srbije. Prvi premijer izabran nakon petooktobarskih promena ubijen je u 12:25.

U to vreme su danas, u Nišu, studenti u blokadi održali minut ćutanja na Bulevaru doktora Zorana Đinđića, prekoputa Pozorišta lutaka, gde je oslikan njegov mural. Autor je student Fakulteta umetnosti Đorđe Marković.

Studentkinja Pravnog fakulteta u Nišu Lana Kocić pročitala je pismo studenata.

Svaki protest protiv nepravde, svaka debata, svako pitanje koje je usmereno autoritetima, sve su to tačke na liniji koja vodi ka onoj budućnosti u kojoj ćemo se sresti sa njim. Dok stojimo ovde, u njegovu čast, ta rečenica nije samo sećanje, već poziv da ne stojimo u mestu, već da idemo napred jer nas tamo, u budućnosti, čeka Srbija kakvu je on sanjao. Mi obeležavamo 22 godine od njegovog ubistva, a ne od smrti, jer on nije preminuo, već je ubijen – navodi Lana.

Ubijen je, dodaje dalje, metkom, ali i sistemom, pred ulazom u zgradu Vlade koju je vodio sa vizijom, kao prvi demokratski izabrani predsednik. To nije bi pucanj samo u jednog čoveka, već u ideju, istaknuto je u pismu.

Ubijen je na pragu institucije koju je pokušao da promeni, u srcu zemlje koju je pokušao da izvuče iz mraka. Zoran Đinđić nije ubijen samo 12. marta 2003. Ubijan je svakog dana kroz sistem koji i dalje počiva na istim principima. Zato smo na ulici. Taj zločin nije završen. Sistem koji ga je ubio i dalje traje. Svaka laž, nepravda, korupcija, napadi na slobodu i na kritičko mišljenje, sve su to nastavci metka koji je ispaljen u njega. Oni koji su želeli njegov kraj nisu stali, ali neće stati ni oni koji veruju u budućnost koju nam je pokazao – poručuju studenti.

Lana Kocić je, čitajući pismo, istakla i da govori o Zoranu Đinđiću ne smeju da se svedu na “stranačke podele” i “jeftina prisvajanja”.

Kada govorimo o njemu, ne govorimo o strankama, mandatima i izborima, već o vrednostima, radu umesto čekanja, odgovornosti umesto izgovora i o viziji umesto besciljnosti. Bio je čovek budućnosti, a ona ne pripada samo političarima, već svima nama – kaže Lana.

Osmehe koje je Đinđić vratio narodu, taj narod je u međuvremenu izgubio. Zato mu ih duguje, jedna je od poruka niških studenata.

‘Pogledajte u budućnost, tamo ćemo se sresti vi i ja’ – rečenica je kojom smo danas obeležili ovaj komemorativni skup. Te reči nisu samo poruka, one su zavet. One su podsećanje da budućnost ne dolazi sama, već zahvaljujući onima koji veruju, rade i bore se. Đinđić je znao da je vreme nepovratno i da prošlost može biti učitelj, ali ne i utočište. Njegova vizija nije bila ograničena trenutkom u kom je živeo, već usmerena ka onome što Srbija može i mora da postane. Ko danas više od studenata nosi tu odgovornost? Ko, ako ne mladi, treba da pogleda u budućnost i krene njegovim putem, putem znanja, rada i hrabrosti – navode studenti u pismu.

Obratila se i stipendistkinja Fondacije “Dr Zoran Đinđić” Nadežda Kevrešan, koja kaže da je atentat na Đinđića stavio tačku na kratak period nade i optimizma, ali da poslednjih nekoliko meseci studenti pokazuju da obrazovani, vaspitani, elokventni i istrajni u Srbiji nisu manjina.