Niška „Toplana“ uzima kredit od blizu 1 milijarde dinara zbog duga prema „Jugorosgasu“

Gradska toplana u Nišu uzeće dugoročni kredit za 950 miliona dinara, a v. d. direktora ovog javnog preduzeća Živojin Tasić kaže da će on biti iskorišćen da se „pokrije“ dug od 630 miliona za isporučen gas „Jugorosgasu“, dok će ostatak novca takođe biti dat ovom snabdevaču kao avans za predstojeću grejnu sezonu.

Saglasnost za uzimanje kredita, koji će biti isplaćivan narednih 5 godina, Toplani je danas dalo Gradsko veće, a direktor Tasić ističe da se dug prema jedinom snabdevaču gasa gomila godinama i da je u januaru ove godine bio oko 1 milijarde dinara.

Gradska toplana u ovom trenutku duguje „Jugorosgasu“ ukupno 630 miliona dinara. Ostala sredstva koja se uzimaju kreditom ćemo iskoristi kao avans „Jugorosgasu“ kako bi obezbedili da u narednoj grejnoj sezoni nemamo kašnjenja u isplati obaveza za gas. Ovaj dug se stvorio u prethodnom periodu zbog velike fluktuacije cene gasa na tržištu i nemogućnosti usklađivanja cene u realnom vremenu. Naime, potrebno je dva ili tri meseca u odnosu na promenu cene gasa koju mi dobijemo da bi to uskladili su cenu sa našom cenom prema korisnicima – objašnjava Tasić.

Ističe da će ovim Toplana biti osigurana da joj ne bude blokiran račun od strane „Jugorosgasa“. Kaže i da su veliki trošak imali i zbog plaćanja zateznih kamata zbog dugovanja.

Na nivou jedne godine Toplana je plaćala oko 100 miliona dinara po pitanju zatezne kamate. Sada ćemo imati uštedu jer nećemo plaćati zateznu kamatu i nećemo imati više kratkoročne kredite. Oslobodićemo se jedne velike balasti – napominje Tasić.

Dug građana i privredi prema Toplani 1,2 milijarda dinara

V. d. direktora Gradske toplane kaže da je ukupan dug koji građani i pravna lica imaju prema ovom preduzeću iznosi 1,2 milijardu dinara.

Ima dosta potraživanja koja su nenaplativa, jer se građani i privrednici pozivaju na zastarelost. Zato tražimo načine da ne dođe do zastarelosti. Ona je za građane do godinu dana, a za pravna lica tri godine.

Kaže da ukupno mesečno naplate 90% od računa koje izdaju. Polovinu plate redovne platiše, a preostalih 40% su zapravo računi od ranije koje građani plaćaju kako ne bi došlo do izvršenja.