Muzika predstavlja zvučnu refleksiju vremena. Muzička dela inkorporiraju u sebi karakteristike kulture koju reflektuju. Tako, na primer, u muzičkim zapisima svih epoha postoji distinktivan znak koji se naziva „korona“. Taj znak podrazumeva izvesnu suspenziju markiranog vremena u toku koje izvođač neretko ima priliku da po sopstvenom nahođenju, kroz improvizaciju, kreira autentičnu muzičku epizodu kojom može dati jedinstven pečat celom delu.
Nišlije su uglavnom veoma ponosne na dovoljno dugu i dovoljno slavnu prošlost svoga grada. To će vam obavezno spomenuti ukoliko dođete u Niš ili ukoliko se nađete negde i zapodenete priču, svako o svom mestu. I tu se nažalost, ta slavna priča uglavnom i završava.
Braćo Amerikanci, u ovoj teško vreme, k’d su vi obrnuli grbinu svi l’žovni pobratimi i kardaši, i k’d vi gledaju sair svi belosvetski dušmani i k’d ste se zapleli, k’ko pile u kučinu, s’s ovaj vaš zakon za izbori, Srbija misli na vas.
Da li je moguće zamisliti svet bez pokreta i zvuka? Bez ritma i tona? Može li se misliti priroda bez muzike? Ili život bez muzike? Postoji li jasna svest o prirodnoj duhovnoj potrebi čoveka za muzikom? U sve glasnijem zagušenju življenja čini se da pokretanje pitanja o smislu i značaju muzike nikad nije bilo potrebnije.
Niš nije Kent, niti je Leskovac Lankašir, a vode ih džentlmen i dama. Naravno, kao što gradovi koje vode nisu grofovije, ni oni nisu to po rođenju. Mnogi misle da nisu ni po čuvenju, ali žiri “Prvog kluba dama” je odlučio da Dragani Sotirovski i Goranu Cvetanoviću dodeli ove nagrade. Uz prigodne statue za vitrine, police i stočiće studija lokalnih televizija.
Jedan naš akademik je svojevremeno pozvao narod na solidarnost i jedinstvo kroz definisanje pojma najskuplje srpske reči. Iz mnogo razloga se to nije desilo, ostali smo dosledni svojoj podeljenosti i neslozi.
„Anomalija“ je SF satira niškog lekara i pisca Dejana Hristova. Reč je o avanturi koja ostavlja bez daha, po rečima autora, naročito ako je čitate u svemiru. Protagonisti su vanzemaljci, ali žive i na društvenim mrežama gde odgovaraju na pitanja i prete uništenjem planete. Autor poručuje da ako ne verujemo u venzemaljce to i nije toliki problem, jer su i oni odavno prestali da veruju u nas, ljude, a argumenti su u intervjuu.
Bojkot je uspeo i vladajući SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem je to priznao najavom novih izbora do 3. aprila 2022. godine. I njemu je jasno da je parlament demokratski disfunkcionalan. Ko zna ko mu je sve od Pekinga do Vašingtona na to skrenuo pažnju. I ko zna koliko puta.
Znam, nema opozicije u Nišu. Nema je i kada nemate kontrolu na poslu ili bilo gde samim tim ili manje radite, ili ništa ne radite, ili svašta radite.
31. avgust 2020. leta Gospodnjeg, istorijski beše dan. Još jedan negativan lik polako silazi sa istorijske pozornice. Ovoga puta predstava beše odigrana u nama susednoj “Montagna Negra”, pardon, Crnoj Gori. “Crna trojka” – Dritan-Aleksa-Ranko (skr. DAR), uz logističku podršku Đeda, na talasima “Litija”, a uz svesrdnu podršku “Korone”, okrenu istorijski točak i on se zaustavi na broju 13 – nesrećnom po “Milogorce” i samoga Despota Mila, koga od milošte zovu “Milosrbac”.
Odlomak iz romana „Zvezda nad prazninom“ niškog pisca Dejana Stojiljkovića koji je posvećen životu i radu pesnika Branka Miljkovića.
Ono što socijalističkoj državi nije uspelo za pedeset, pseudo liberalna je uradila za svega nekoliko godina. Slobodno tržište i konkurencija u Srbiji uništeni su do temelja. U kojoj meri je tačno ono što je malo kome jasno, potvrđuju nalazi proistekli iz obimnog istraživanja Topličog centra za demokratiju i ljudska prava.
Prođoše dva meseca od k’ko glasamo i praimo onija bojkoti a ništo. Nit imamo skupštinu nit imamo vlas’. A bre političari, za toj li smo se junački s’s gole grudi probijali kroz koronu s’lte da ve zaokružimo s’s plajvaz, a vi se s’g pretoparate i premišljujete k’ko selske mladeneveste.
U niškom parlamentu se poslenjih 10 godina dešavalo sve i svašta – od frulica i nargila, blokiranja govornice, silovanja demokratije do oduzimanja reči, ali ovakvo nepoštovanje kolega odbornika i narušavanje dostojanstva tog doma još nije viđeno.
Ako onaj Leonardo da Vinči iz PINK televiziju može da vi leči snagu od koronu s’s sijaličke i truje dušu s’s Zadrugu, mogu i ja, s’s ovuj moju priču, od depresiju lek da vi bidnem.
21. jun 2020. Istorijski beše dan. Najubedljivija pobeda u istoriji višestranačja u Srbiji. U trci za 250 poslaničkih mesta, jedna lista, tačnije Jedan Čovek (u daljem tekstu: JČ), osvojila(o) je 188 mandata. Malo li je – rekao bi svaki iole nepristrasni posmatrač.
Predsednik je dogovorio, a možda i osmislio, državni praznik, koji nigde nije ni izglasan, ni upisan, a njegovi stranački simpatizeri su to obeležili svadbarskom kolonom vozila, vijorenjem zastave i trubljenjem.
Tako bi i za sve što bi logično, normalno, ljudski, građanski, demokratski, a pre svega u skladu sa zakonom pitali i očekivali, odgovor ove vlasti bio “Pa?”. Uz dodatak, možda u sebi – “može nam se”.
Ovog puta je drugačije. Dosta drugačije. Ovog puta je reč o ljudskim životima. Ljudi koji tamo rade su potencijalno bili ugroženi. Mogli su da se zaraze i završe možda i na respiratoru. Neko je to uvideo i zažmurio. Napravio zapisnik i prosledio dalje. Bez ikakve kazne, zabrane, naloga ili slično. Zašto? Zar je strani investitor vredniji od života ljudi?
Oni koji malo bolje razumeju politiku sada shvataju da im je SNS 21. juna prodao „šarenu lažu“. Ili mačku u džaku. Tako se žargonski kaže kad nam nešto podvale. Kada nas prevare. Jer glasači su mislili da će, na primer, Medijanu voditi doktorka Bojanić, a opet su dobili Kocića – uspešnog organizatora manifestacija.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
