Taj bes i frustracija skupljaju se godinama, svakog dana, sa svakim našim zaobilaženjem vozila sa uključena 4 migavca, sa svakim turiranjem motora automobila pred početak trke na semaforu noću, sa svakim prolaskom kroz crveno, kao i sa vašim konstantnim odsustvom sa niških ulica da upravo to sprečite.
Baš na dan Svetog Stefana, 9. januara zime Gospodnje, tik nakon održanog protesta s pravom ogorčenih građana, negde oko 20 časova, izveo sam svoje dete da uživo vidi sneg kako pada. Na raskrsnici u samom centru Niša, kod Hrama Svetog Luke, regularno čekajući na inače veoma “dugačkom” semaforu, prolete pored nas crni auto zatamnjenih stakala (BMW ili AUDI) brzinom bar duplo većom od dozvoljene.
Lele, lele, kude ste bre niški političari, skutali ste se k’ko poganci u duvar, ućutali ste se k’ko ribe Morune, usta imate jezik nemate. Ajd što vi niki neće po srpsku skupštinu, ajd što ni direkturi na javna preduzeća neste mogli da bidnete, toj razbiram. Al ne razbiram zašto ve ovej naše si Nišlike neće da uzmu ni za načalnici na nišku upravu.
Dnevni list Danas je u nedelju, 3. decembra 2021. godine, objavio vest da je Domu zdravlja u Nišu upućen nalog na osnovu kojeg zaposleni treba da se izjasne da li su za to da prime vakcinu protiv Kovida 19.
Kako objasniti to što je u Srbiji pričanje engleskog tako „in“, dok je srpski potpuno „aut“ . Da li to roditelji usađuju deci još od vrtića, namećući im engleski dok još nisu valjano progovorili maternji jezik, da li su u osnovi neki kolektivni kompleksi, nemilosrdni uticaj medija…? A možda se i iza stvaranja takve klime kriju već čuveni „drugosrbijanci“?
Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je početkom decembra bazu podataka u kojoj su biografije trideset troje sudija Višeg i Apelacionog suda u Beogradu koji postupaju u okviru posebnih odeljenja za organizovani kriminal i suzbijanje korupcije. Pored zanimljivih podataka o sudijama, koji se, između ostalog, odnose na dužinu studiranja, prosečnu ocenu, njihove karijere, imovinu, značajne predmete u kojima su sudili, predstavljeni su detalji o 124 sudska predmeta u kojima su angažovane pomenute sudije.
Najprvo da ti objasnim kako ti funkcioniše imuni sistem. U suštinu sve što ti uđe u tebe… de be ne smej se be, konju… se odma napada. Ako je virus, bakterija ili protejin a tvoj organizam ga ne poznava- odma kidiše na njega. E, al mu treba vreme da se konsoliduje i da se sabere i da porazmisli kako da potepa tija akrepi što su ti ušli. Toj mož da potraji a za toj vreme se virus širi i razmnožava. Zato uglavnom temperature od grip ili prehladu imaš po nekoko dana dok ne počneš da promrđueš a od koronu možeš i da ne promrdaš više, nego da poljubiš popa u bradu.
Zanimljivo je da je Termomont d.o.o. svega nekoliko meseci pre nego što je građane obradovao donacijom kovid bolnice u krugu VMC „Karaburma“, nakon postupka javne nabavke dobio posao rekonstrukcije objekta Opšte bolnice „dr Aleksa Savić“ u Prokuplju – prva faza – energetska sanacija. Zanimljivost ovog slučaja potiče od činjenice da je ugovor zaključen i pored toga što je ponuda Termomonta d.o.o. bila skuplja od ponude konkurentske firme za čak 800.000 evra.
Niški budžet je, kako smo uglavnom i navikli, usmeren na pokrivanje plata i ostalih potreba javnog sektora. Ostatak je delimično spisak lepih želja i praćenje pojedinih projekata, a deo je vizija aktuelne garniture koja vodi grad. Tako se, dok je gradom upravljao Darko Bulatović koji voli sport, novac gurao u ovaj sektor, a sada se, kada je tu Dragana Sotirovski kao master turizmolog, više novca pumpa u turizam.
Braćo Srbi, od’mno vi nesam pisuvaja, a u ovoj vreme od k’ko udari ovaj čuma i kolera, tol’ko se je nabralo da ima i za pisuvanje, i za smejanje i za kukanje. Potikaja mi se merak i na plajvaz i na artiju, k’ko da su mi dušmani mađije naprajili ili da me je fatija ovaj drugi virus, vikan autozenzura. Ovej moje muze za pisuvanje, načičkale se na pendžer i s’lte š’pkaju: „Nišavac, manjuj se od toj pisuvanje. Neje s’g vreme za sojtrlci i komendije.“
Što je Ustav za državu, to je Statut Grada za grad. Najviši pravni akt koji ne bi smeo da se menja kao čarape tj. sa svakom promenom vlasti. I to, ali i najavljena rekonstrukcija Uprave pokazuju koliko je za naprednjačku garnituru, koja zajedno sa socijalistima već 8 godina upravlja Nišom, sve to samo igrarija.
Muzika predstavlja zvučnu refleksiju vremena. Muzička dela inkorporiraju u sebi karakteristike kulture koju reflektuju. Tako, na primer, u muzičkim zapisima svih epoha postoji distinktivan znak koji se naziva „korona“. Taj znak podrazumeva izvesnu suspenziju markiranog vremena u toku koje izvođač neretko ima priliku da po sopstvenom nahođenju, kroz improvizaciju, kreira autentičnu muzičku epizodu kojom može dati jedinstven pečat celom delu.
Nišlije su uglavnom veoma ponosne na dovoljno dugu i dovoljno slavnu prošlost svoga grada. To će vam obavezno spomenuti ukoliko dođete u Niš ili ukoliko se nađete negde i zapodenete priču, svako o svom mestu. I tu se nažalost, ta slavna priča uglavnom i završava.
Braćo Amerikanci, u ovoj teško vreme, k’d su vi obrnuli grbinu svi l’žovni pobratimi i kardaši, i k’d vi gledaju sair svi belosvetski dušmani i k’d ste se zapleli, k’ko pile u kučinu, s’s ovaj vaš zakon za izbori, Srbija misli na vas.
Da li je moguće zamisliti svet bez pokreta i zvuka? Bez ritma i tona? Može li se misliti priroda bez muzike? Ili život bez muzike? Postoji li jasna svest o prirodnoj duhovnoj potrebi čoveka za muzikom? U sve glasnijem zagušenju življenja čini se da pokretanje pitanja o smislu i značaju muzike nikad nije bilo potrebnije.
Niš nije Kent, niti je Leskovac Lankašir, a vode ih džentlmen i dama. Naravno, kao što gradovi koje vode nisu grofovije, ni oni nisu to po rođenju. Mnogi misle da nisu ni po čuvenju, ali žiri “Prvog kluba dama” je odlučio da Dragani Sotirovski i Goranu Cvetanoviću dodeli ove nagrade. Uz prigodne statue za vitrine, police i stočiće studija lokalnih televizija.
Jedan naš akademik je svojevremeno pozvao narod na solidarnost i jedinstvo kroz definisanje pojma najskuplje srpske reči. Iz mnogo razloga se to nije desilo, ostali smo dosledni svojoj podeljenosti i neslozi.
„Anomalija“ je SF satira niškog lekara i pisca Dejana Hristova. Reč je o avanturi koja ostavlja bez daha, po rečima autora, naročito ako je čitate u svemiru. Protagonisti su vanzemaljci, ali žive i na društvenim mrežama gde odgovaraju na pitanja i prete uništenjem planete. Autor poručuje da ako ne verujemo u venzemaljce to i nije toliki problem, jer su i oni odavno prestali da veruju u nas, ljude, a argumenti su u intervjuu.
Bojkot je uspeo i vladajući SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem je to priznao najavom novih izbora do 3. aprila 2022. godine. I njemu je jasno da je parlament demokratski disfunkcionalan. Ko zna ko mu je sve od Pekinga do Vašingtona na to skrenuo pažnju. I ko zna koliko puta.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac