Zato ne čudi što je srpska vlast, odnosno Aleksandar Vučić, predsednik ove zemlje, poslao signale „razumevanja“ liderima Srba u Hrvatskoj pre nego sto su doneli odluku o učešću u proslavi tragedije sopstvanog naroda. Još je manje čudno to što su lideri Srba u Hrvatskoj odlično razumeli Vučićevo „razumevanje“. Najmanje čude motivi hrvatskih vlasti, jer, pristanak na zločin od strane žrtve, isto je što i potiranje, odnosno brisanje zločina.
Ovija dni ideše golemo zborenje po niški sokaci. Svi se pituju, koga li će Beligrađani da turu za gradonačelnika na naš si Niš. Takoj si je bilo od kralja Milana pa na ovam.
Spekuliše se da zaista ratuju, da se zapravo bore za svoje mesto u fotelji gradonačelnika i nadaju se da će neko, možda lider SNS-a Aleksanar Vučić, prstom pokazati baš na jednog od njih.
I ovaj grad, siromašna prestonica još siromašnijeg Juga, kao da poslednjih decenija otiče i kopni zajedno sa svojom rekom. Presahli i zavrnuti izvori, nemar, bahatost i predaja. Ljudi odlaze, ovde je dosadno, svi su pobegli na neko zabavnije mesto. Poznata pesma.
Dakle, 12. marta raspolagali smo sa 1008 respiratora. 7. aprila sa 1581. 27. aprila bilo je izvesno da ćemo veoma brzo imati oko 2500 respiratora, a nakon tri meseca, 23. jula, izgleda da ih nemamo više od 1600.
Istraživanjem smo došli do neverovatne činjenice da je u infrastrukturu grada Niša u poslednje četiri godine uloženo 44 puta manje novca nego u infrastrukturu Novog Sada.
U Nišu se poslednjih godina dosta gradi. Puno je ulica asfaltirano u prethodnom mandatu, ali mnoge su zapravo dobile samo šminku. Samo površinski sloj asfalta dok je kanalizacioni sistem ostajao onaj isti od pre više decenija. A i novi asfalt je kiša znala da ponese nizbrdo. Dodatno u nekim novoasfaltiranim ulicama situaciju otežava pogrešan ili suprotan pad, pa imamo šahte na suvom, a bare na kolovozu i trotoarima. Čišćenje kanalizacionih odvoda je posebna priča.
Malko li je, č’s po č’s pa ete ti gi ovej naše iz Brisel, što gi ujdurisamo i namazamo s’s belilo i rumenilo, pa gi ispratimo da tam po Brisel otvaraju taj poglavlja. Još na aerodrum se razvikaju: „Narode srpski, mlogo smo se namučile, tri put se preznojimo, sve ni se belilo i rumenilo rasteče po lice, al’ ga otvorimo.“
Teško da se bilo ko objektivan i dobronameran neće složiti da se vlast, oličena u predsedniku Srbije, održava i jača represijom, ucenama, pritiscima, zastrašivanjima, privilegijama, podmićivanjima, medijskim manipulacijama, grubim i primitivnim razračunavanjem sa političkim protivnicima, bezočnim lažima, proizvodnjom neprijatelja, nipodaštavanjem, potčinjavanjem, urušavanjem i uništavanjem institucija.
Pored sluđivanja informacijama, friziranog nasilja i korone još jedna bitna stvar uticala je na gašenje protesta. To je neartikulisanje zahteva. Na jednom od poslednjih okupljanja u Nišu govornica je podsticala antivakserstvo, a jednog dana se čulo i “nećemo 5G”. To sve govori o šarenolikosti ideja i razloga zbog kojih je neko bio na ulici prethodnih dana.
Kroz Kuršumliju nalećemo na pogrebnu povorku, litiju, šta li? Malo nakon toga trubači. Kakva groteska. Ali takav je život. Malo trube, malo posmrtni govori. Malo više posmrtni govori, a sve manje stare trube. Taj put prema banji pamtim samo po reci sa desne strane. I dalje je tu. Homokinetički zglob na autu mi lupa. Ako me ovde ostavi auto, teško da će iko ikada da nas nađe.
Svaka partija sklepala od plastični štapčiki po jedno san’dče i na njeg turila nike šarene artiške. K’d gi pogledaš, odma pomisliš ovija iskaju semenke i leblebije da prodavaju a od ovej artiške će praju fišeci.
A kakvih ljudi ima u toj masi pokazuju snimci iz Niša na kojima, pretežno mladi, sakupljaju đubre koje su napravili gađajući Vučićevu sliku. Bacaju ga u kontejner i nastavljaju dalje. Pokazuju i povici većine pojedincima koji bi da gađaju ili vređaju kordone policije. Pokazuju i pristojni razgovori sa policajacima.
Predsednikova lista je osvojila sve što drugima nije poklonila. Tako se predizborna velikodušnost oličena u cenzusu od 3%, kao varijacija na temu hleba od 3 dinara, produžila i na nikad kraći, a to je zato što je letnji, izborni dan, nikad dužu, a to je zato što je puna izvesnosti, izbornu noć, i najavljeno i nikad dosanjano ali uporno prizivano postizborno pomračenje bez roka trajanja.
Naprednjaci zaista jesu apsolutni pobednici ovih izbora, ali samo prema preliminarnim rezutatima, jer zvaničnih još nema. Ni više od 10 dana od glasanja. Izbori za republički parlament ponovljeni su čak na 234 biračka mesta i to je sve što treba da znamo o njihovoj regularnosti.
Prošlo je pola veka i koja godina preko od proizvodnje prvog televizora u pogonima Elektronske industrije Niš. Ekran TV aparata marke ambasador emitovao je crno-belu sliku na samo jednom kanalu prvog programa Jugoslovenske radio-televizije. Trebalo je da prođe mnogo godina do proizvodnje prvog televizora u boji, ali i do još jednog “drugog programa”. Danas imamo na stotine kanala. Slika je u boji, ali nam je stvarnost crno-bela.
Nema ko ovih dana nije posvedočio tome da je Niš, na dan, postao sabirni centar za registarske tablice stradale u obračunu sa kubicima kišnice. Ko se u vreme olujnog nevremena nađe na ulicama oko Doma Zdravlja ili u Zetskoj, zaliči na zabrinutog Džona Smita što sa lulom u zubima i kormilom u ruci tone na dno okeana.
Dok takav soj mediokriteta uspeva ovde poput korova, u Srbiji su najmanja izdvajanja za kulturu u regionu i iznose svega 11 eura po glavi stanovnika. To je neverovatnih 0, 78% od ukupnog bužeta Republike Srbije. Naravno da se tako podstiče i održava ona duhovnost koja je još uvek u stanju da slavi sopstvene zločine i svoje zločince, kao i to da se u ovdašnju predizbornu kampanju opet uključuju naša nekadašnja „braća“.
Sećate li se Dositejeve basne “Dva jarca”? Za one koji se ne sećaju, evo kratkog sižea: Srela se na brvnu dva jarca. Jedan reče: “Skloni se ti!”. A drugi: “E neću, skloni se ti!”. Jedan savi rogove, a drugi se naroguši. Grunuše rogovima i jedan i drugi, i OBA PADOŠE U VODU! TRAS!
Naprednjaci su čitavu kampanju za parlamentarne i lokalne izbore ukrasili Vučićevim likom i delom, ali su tako, svesno ili ne, zapravo obmanuli birače. Vučić na ovim izborima ne učestvuje jer je već na funkciji predsednika države. Građani neće birati njega, već Nedimovića, Rističevića, Orlića i armiju njima nepoznatih imena.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
