Teško da se bilo ko objektivan i dobronameran neće složiti da se vlast, oličena u predsedniku Srbije, održava i jača represijom, ucenama, pritiscima, zastrašivanjima, privilegijama, podmićivanjima, medijskim manipulacijama, grubim i primitivnim razračunavanjem sa političkim protivnicima, bezočnim lažima, proizvodnjom neprijatelja, nipodaštavanjem, potčinjavanjem, urušavanjem i uništavanjem institucija.
Pored sluđivanja informacijama, friziranog nasilja i korone još jedna bitna stvar uticala je na gašenje protesta. To je neartikulisanje zahteva. Na jednom od poslednjih okupljanja u Nišu govornica je podsticala antivakserstvo, a jednog dana se čulo i “nećemo 5G”. To sve govori o šarenolikosti ideja i razloga zbog kojih je neko bio na ulici prethodnih dana.
Kroz Kuršumliju nalećemo na pogrebnu povorku, litiju, šta li? Malo nakon toga trubači. Kakva groteska. Ali takav je život. Malo trube, malo posmrtni govori. Malo više posmrtni govori, a sve manje stare trube. Taj put prema banji pamtim samo po reci sa desne strane. I dalje je tu. Homokinetički zglob na autu mi lupa. Ako me ovde ostavi auto, teško da će iko ikada da nas nađe.
Svaka partija sklepala od plastični štapčiki po jedno san’dče i na njeg turila nike šarene artiške. K’d gi pogledaš, odma pomisliš ovija iskaju semenke i leblebije da prodavaju a od ovej artiške će praju fišeci.
A kakvih ljudi ima u toj masi pokazuju snimci iz Niša na kojima, pretežno mladi, sakupljaju đubre koje su napravili gađajući Vučićevu sliku. Bacaju ga u kontejner i nastavljaju dalje. Pokazuju i povici većine pojedincima koji bi da gađaju ili vređaju kordone policije. Pokazuju i pristojni razgovori sa policajacima.
Predsednikova lista je osvojila sve što drugima nije poklonila. Tako se predizborna velikodušnost oličena u cenzusu od 3%, kao varijacija na temu hleba od 3 dinara, produžila i na nikad kraći, a to je zato što je letnji, izborni dan, nikad dužu, a to je zato što je puna izvesnosti, izbornu noć, i najavljeno i nikad dosanjano ali uporno prizivano postizborno pomračenje bez roka trajanja.
Naprednjaci zaista jesu apsolutni pobednici ovih izbora, ali samo prema preliminarnim rezutatima, jer zvaničnih još nema. Ni više od 10 dana od glasanja. Izbori za republički parlament ponovljeni su čak na 234 biračka mesta i to je sve što treba da znamo o njihovoj regularnosti.
Prošlo je pola veka i koja godina preko od proizvodnje prvog televizora u pogonima Elektronske industrije Niš. Ekran TV aparata marke ambasador emitovao je crno-belu sliku na samo jednom kanalu prvog programa Jugoslovenske radio-televizije. Trebalo je da prođe mnogo godina do proizvodnje prvog televizora u boji, ali i do još jednog “drugog programa”. Danas imamo na stotine kanala. Slika je u boji, ali nam je stvarnost crno-bela.
Nema ko ovih dana nije posvedočio tome da je Niš, na dan, postao sabirni centar za registarske tablice stradale u obračunu sa kubicima kišnice. Ko se u vreme olujnog nevremena nađe na ulicama oko Doma Zdravlja ili u Zetskoj, zaliči na zabrinutog Džona Smita što sa lulom u zubima i kormilom u ruci tone na dno okeana.
Dok takav soj mediokriteta uspeva ovde poput korova, u Srbiji su najmanja izdvajanja za kulturu u regionu i iznose svega 11 eura po glavi stanovnika. To je neverovatnih 0, 78% od ukupnog bužeta Republike Srbije. Naravno da se tako podstiče i održava ona duhovnost koja je još uvek u stanju da slavi sopstvene zločine i svoje zločince, kao i to da se u ovdašnju predizbornu kampanju opet uključuju naša nekadašnja „braća“.
Sećate li se Dositejeve basne “Dva jarca”? Za one koji se ne sećaju, evo kratkog sižea: Srela se na brvnu dva jarca. Jedan reče: “Skloni se ti!”. A drugi: “E neću, skloni se ti!”. Jedan savi rogove, a drugi se naroguši. Grunuše rogovima i jedan i drugi, i OBA PADOŠE U VODU! TRAS!
Naprednjaci su čitavu kampanju za parlamentarne i lokalne izbore ukrasili Vučićevim likom i delom, ali su tako, svesno ili ne, zapravo obmanuli birače. Vučić na ovim izborima ne učestvuje jer je već na funkciji predsednika države. Građani neće birati njega, već Nedimovića, Rističevića, Orlića i armiju njima nepoznatih imena.
I gle, naši odabrani biciklisti stvarno voze ovu trku kao nikada do sada. Sreća zaista prati hrabre i stara se da im sva vrata budu odškrinuta. Nikada manji i dostižniji cenzus, nikada lakše i lepše prikupljanje potpisa za kandidature, sve u slavu i čast Demokratije koju hrabro štiti njen ponizni čuvar.
Onaj ko želi da uživa u panorami Velesa i u njegovim arhitektonskim starinama morao bi uskim uličicama da se uspne do crke Svetog Pantelejmona. U ambijentu koji vraća stotinak godina unazad prilazi nam nepoznati čovek.
„Moje ime je DOKTORKA Branka … (i neko prezime)“ – čuh slučajno na televiziji predstavljanje predavača, valjda u okviru onlajn nastave u doba korone. Ne znam tačno zašto je baš „doktorka“ održala predavanje i o kom je predmetu reč, no to za našu priču nije ni bitno. Zanimljivo nam je samo predstavljanje i to što se titula „doktorka“ našla u sklopu imena dotične osobe.
SNS će odneti ubedljivu pobedu i u to niko ne treba da sumnja. Ovo su njihovi izbori. Zapravo njihovo glasanje. Njihova je i “konkurencija”.
Prođe ovaj karantin a i korona se ništo ućutala, pa reši da se malko promajem do Kazandžisko sokače i da se vidim s’s ovija moji kardaši. Uželeja sam se bre, da onakoj domaćinski prozborimo niki reč a i od’mno nesmo bocnuli ništo na č’čkalicu i plaknuli gušu s’s ćurlinsko vino.
„ Svet ne pripada onima koji ćute, koji svojim ćutanjem lažu i varaju i rugaju se ljubavi…“ (****) primorani su da izmišljaju svakojake gluposti, da love prizemne priče i senzacije. I možda im to niko ne bi ni zamerio, ali to što nastoje da u svoje iskonstruisane priče uvere publiku zahteva oštro negodovanje i nepristajanje. Svoju nečasnu ulogu takvi novinari pravdaju patriotizmom neophodnim za odbranu interesa zemlje.
Gledam ovoj pa si mislim, fala ti Gospode, ni korona gi neje promenila.
Tako je nedavno premijerka Ana Brnabić izjavila “da bismo bez Vranja imali jedan od najboljih rezultata” u Srbiji na dnevnom nivou u borbi protiv korone. Bez želje da se premijerka razočara, ali mora da sazna jednu bolnu istinu – Vranje jeste deo Srbije. Sa sve svojim, nažalost, lošim rezultatima sa virusnom infekcijom.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac