I gle, naši odabrani biciklisti stvarno voze ovu trku kao nikada do sada. Sreća zaista prati hrabre i stara se da im sva vrata budu odškrinuta. Nikada manji i dostižniji cenzus, nikada lakše i lepše prikupljanje potpisa za kandidature, sve u slavu i čast Demokratije koju hrabro štiti njen ponizni čuvar.
Onaj ko želi da uživa u panorami Velesa i u njegovim arhitektonskim starinama morao bi uskim uličicama da se uspne do crke Svetog Pantelejmona. U ambijentu koji vraća stotinak godina unazad prilazi nam nepoznati čovek.
„Moje ime je DOKTORKA Branka … (i neko prezime)“ – čuh slučajno na televiziji predstavljanje predavača, valjda u okviru onlajn nastave u doba korone. Ne znam tačno zašto je baš „doktorka“ održala predavanje i o kom je predmetu reč, no to za našu priču nije ni bitno. Zanimljivo nam je samo predstavljanje i to što se titula „doktorka“ našla u sklopu imena dotične osobe.
SNS će odneti ubedljivu pobedu i u to niko ne treba da sumnja. Ovo su njihovi izbori. Zapravo njihovo glasanje. Njihova je i “konkurencija”.
Prođe ovaj karantin a i korona se ništo ućutala, pa reši da se malko promajem do Kazandžisko sokače i da se vidim s’s ovija moji kardaši. Uželeja sam se bre, da onakoj domaćinski prozborimo niki reč a i od’mno nesmo bocnuli ništo na č’čkalicu i plaknuli gušu s’s ćurlinsko vino.
„ Svet ne pripada onima koji ćute, koji svojim ćutanjem lažu i varaju i rugaju se ljubavi…“ (****) primorani su da izmišljaju svakojake gluposti, da love prizemne priče i senzacije. I možda im to niko ne bi ni zamerio, ali to što nastoje da u svoje iskonstruisane priče uvere publiku zahteva oštro negodovanje i nepristajanje. Svoju nečasnu ulogu takvi novinari pravdaju patriotizmom neophodnim za odbranu interesa zemlje.
Gledam ovoj pa si mislim, fala ti Gospode, ni korona gi neje promenila.
Tako je nedavno premijerka Ana Brnabić izjavila “da bismo bez Vranja imali jedan od najboljih rezultata” u Srbiji na dnevnom nivou u borbi protiv korone. Bez želje da se premijerka razočara, ali mora da sazna jednu bolnu istinu – Vranje jeste deo Srbije. Sa sve svojim, nažalost, lošim rezultatima sa virusnom infekcijom.
Čovek je čudno biće. Stvorio je mnogo što šta gotovo uništivši planetu na kojoj živi i sopstvenu rasu. On je jedino biće kome je Bog podario sposobnost da uživa u stvaralačkom činu, a nečastivi da uživa u moći razaranja. Kako bi mu u tome bilo lakše izmislio je i ustoličio sijaset naučnih disciplina.
Svi su praili onej reforme da na narod bidne poubavo. Najprvo okreču kancelarije i viknu popa da gi očati molitvu i ispudi duh od nečastivog što se četiri godine majaše po tej iste kancelarije.
Ne mogu svi da žive u centru. Pogledajte na šta nam liči Šećer mala. Ima dovoljno prostora za nova naselja na sve 4 strane Niša. Grad postaje grad kada i ako se širi, a ne kada se gužvamo u kvartovima koji su već bili tesni i generacijama pre nas.
Verovatno će mnogi čitaoci pomisliti kako je načinjena greška u naslovu i da bi on trebalo da glasi: Idu novi izbori. Ipak: greške nema zbog toga što je savremena srpska istorija, ona nakon Drugog svetskog rata, opterećena brojnim apsurdima koji zavređuju mesto u čuvenoj Riplijevoj rubrici Verovali ili ne.
Batališ priču o institucijama, zakonu. Potrebi reda. Sloboda je za njih zapravo haos. Mogućnost da vršljaju ili se provuku, svejedno. Ovakva država je njima zaista majka. Maćeha za sve one koji traže neki poredak, sistem, vrednovanja.
Razlika je u tome što sada postoji jaka osuda javnosti. Građani su odreagovali na vandalizam. Da li ih je samo to nagnalo na reakciju ili ih nosi bes koji ispoljavaju kroz “šerpovanje” pokazaće vreme, ali nisu, kao milion puta do sada na “spontane akcije”, ostali nemi. Okrenuo se, nažalost, i komšija na komšiju, pa se stvar otrgla kontroli.
U ovako ozbiljnim vremenim mogu da se šale samo narodni poslanici poput onog koji uzviknu – Kakva, bre, demokratija u vreme korona virusa, a onda se demokratski, baš u vreme policijskog časa, prošeta sa zaljubljenicima bakljade. Ili kao onaj predsednik jedne od niških opština koji se, takođe, u vreme policijskog časa i piromanske pomame, zadesio u deljenju humanitarnih paketa.
U vezi sa ovim je i strah od toga da zdravstveni sistem ne može da podnese toliki procenat obolelih. Sledi da su siromašnije zemlje, zbog tog straha, preuzele oštrije mere, koje su se do sada pokazale efikasnim u smislu minimizacije broja preminulih. No, da li je oštrina mera ključna u celoj ovoj priči?
Da posledica ima samo zbog toga što “šerpuju” pokazala je plagijatorska akcija u kojoj su učestvovali članovi, funkcioneri i simpatizeri Srpske napredne stranke, a spekuliše se i da stoje iza organizcije.
Činjenice neumoljivo kazuju da današnji režim u Srbiji ulaže velike napore kako bi bilo onemogućeno bilo kakvo razmišljanje (razmena različitih mišljenja). Ovde je mišljenje privilegija samo jedne glave i dalje može da se širi jedino kao jednoumlje, kao stvarnost sagledavana isključivo iz jednog ugla. Sve ostalo subverzivno je, opasno, nakazno i izdajničko.
Ne pristajem da nas ministri opanjkavaju po dnevnim novinama.
Ne pristajem da na pitanja ne odgovaraju.
Dok država ne dođe u stanje, kao što je ovo, prosto sve deluje kao da je u redu. Nije baš tako. Kulturna dešavanja, koja se odvijaju u toku godine, sada bi trebalo emitovati na jednom od kanala koji poseduje nacionalnu frekvenciju. Kultura je zatajila u prezentaciji svog programa.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
