Komentar

Svesno ili ne, premijerka je nacrtala metu svakom novinaru koji na redovnim i neredovnim konferencijama za medije u toku vanrednog stanja postavi pitanje koje se ne sviđa vrhu vlasti i koje ima kritički ton prema onome što rade. Koliko je takva retorika opasna vidi se najčešće na društvenim mrežama gde postoji čitav korpus ljudi, neki su botovi, a neki su stvarni, koji veruju u te “izdajničke” priče i koji novinarima upućuju najgore uvrede, a neretko i pretnje. Šta ćemo ako se to nasilje prelije na ulicu? Ko će da odgovara za krvave novinarske glave?

Baš kao što su dobrodošli kineski lekari, dobrodošli su i evropski, a posebno su dobrodošli naši ljudi iz inostranstva. Jer samo ovde imaju prioritet u lečenju. Jer su državljani Srbije. Oni koji ne poštuju propisane mere izolacije trebalo bi da odgovaraju po zakonima ove zemlje.

Ovih dana, pritisnuti mukom i pod pretnjom korone, opet smo ljudi. Zato sada imamo jedan zadatak – da ne budemo ljudi samo u doba korone.

Put nosačima kutija i stranačkim funkcionerima osvetljen je bakljama. Baš kao što su baklje nekada pokazivale put županu Stefanu Nemanji i caru Fridrihu Barbarosi kada su se pre nekoliko vekova sreli u niškom hramu Svetog Pantelejmona. Međutim, razlika je u tome što sada imamo ulicu, asfalt i osvetljenje, pa baklje više nisu potreba, nego navijački rekvizit koji je čak zabranjen i na stadionima.

Vode evidenciju ne o svakom glasu, nego o svakom glasaču, novinari se prisluškuju, a zaposleni u javnom sektoru ucenjuju – pa zar nije onda logično pitanje da li u svim ovim nezakonitostima i zlouptrebama uopšte ima slobode za običnog čoveka.

Umesto da misle o građanima i kako da njima predstave rezultate, jer od njih traže poverenje za naredne 4 godine, razmišljaju kako što bolje iskopirati predsednika stranke i kako da mu se dodvore. Klasično naprednjački.

A izbori se bliže i hteo to život ili ne, za naprednjake sve mora da bude super. Makar do izbornog dana, a posle ko se kako snađe. Zato se i oštre koplja i zbijaju redovi.