Nezaposlenost širom sveta skida na ljudi gaće od guzicu. Istraživanja Zavoda za statistiku pokazuju da poštenog čoveka u Leskovac nema kuče za koe da uvati da ga icepi. Svecka ekonomska kriza pokucala je i na naša vrata. Kad je videla da vu niko ne otvara, sama je ušla i ispraznila ni džepovi i frižderi. Al u isto vreme Opština je počela da stvara brojne mogućnosti da narod zaradi leb i s leb.
Stanje u kome se niško Staro groblje nalazi, dobar je pokazatelj odnosa društva prema sopstvenoj istoriji i pamćenju. Još bolje potvrđuje kakav je naš stav prema današnjici i pravi putokaz za ono što nas, gotovo izvesno, očekuje sutra.
Ne kaže se bez razloga da je sloboda – hrabrost. I odluka. Koju svako od nas mora da donese. Da li stvarno mislite da hronični bolesnik, praćen sa desetak najvernijih sledbenika sekte, okružen sa par stotina kriminalaca i potopljen u sendvičarsku gomilu koju čini više desetina hiljada pacijenata, ima toliku moć?
Onolki romani, onolke pesne, onlko kukanje, onolko runzanje, te daj mi srce tvoje, te eve ti srce moje, te srce moje i srce tvoje u ljubavi stoje, tandara-mandara. Ništo! Nadokrajke će iskoči da su toj izmisleli ovija zamlate pesnici, da sotonju narod i da se od tuj rabotu ranu s’s leb.
Opasna je vlast koja relativizuje ratove, jer u najgorem slučaju to može da znači da je spremna za neka nova, “omanja” puškaranja sa komšijama. Ali za svakog ko je u ratu izgubio nekog, to je najveća strahota. Nema tu ničeg malog – ni rata, ni tuge, ni praznine.
Ovih dana smo svedoci još jednog istorijskog podviga našeg malog Aleka. Sam i ničim izazvan, uspeo je da smanji Šešelja na njegovu portabl verziju i predstavi je javnosti pod imenom – Miša Vacić.
Nakon što je svima postalo jasno da je vlast prodala Kosovo i Metohiju, izgleda da biračima i nije više bilo stalo da kupuju prazna obećanja, pa smo proveli čitave četiri godine bez vanrednih rasprodaja izbora.
„Hedlajn“ meseca oktobra dolazi iz Fiskalnog saveta – one simpatične i izgleda jedine nezavisne institucije koja saopštava surove istine koje nerviraju našu vlast!
Nema ničeg dobrog kod one vlasti kod koje su laži, izvrtanje činjenica i prevare glavni način prikupljanja podrške. Uz širenje ksenofobije i zloupotrebu građana, to je manje-više definicija populizma i to je, nažalost, ono što mi danas živimo. Činjenica.
Snovi se polako raspršuju. San sendvičara o plati od 500 evra. San Malog da bude doktor. San naprednjaka da im na godišnjici peva hor gimnazije iz Novog Sada. San malog Aleka o unosnom razgraničenju sa Kosovom i Metohijom.
Poslednja saga sa naplatnim rampama fenomenalno pokazuje da je Niš od grada što je nekada bio, postao mali miš. Miš koga svi jašu, komadaju ga, igraju se sa njim kako hoće, a još su manji miševi koji na sve to klimaju glavom samo ćute i sramežljivo dižu ručice. Dizali su ručice kada je Nišu uzet aerodrom, dižu ih sada kada Nišu stavljaju rampe gotovo posred grada.
Kuda nas vodiš i gde si nas doveo? Mi se tebi poverismo zajedno sa svojim porodicama i pođosmo za tobom ostavivši kuće i grobove naših predaka ne bismo li se spasli propasti u onom neplodnom kraju, a ti nas gore upropasti. Dve stotine porodica povedosmo za tobom, a sada prebroj koliko nas je još ostalo.
Stra’ me za vas što ostadoste ovde među ovej tri Morave, da orete ovuj namučenu zemlju nađubrenu s’s osiromašeni uranijum, da rabotite po ovej fabrike što vi gi vlas’, za dobre pare, pazari od Švabe, Turci, Korejanci i resto belosvetski prevaranti.
Vi prirodu razumete kroz profit MHE, kroz kubik drveta koji besomučno sečete preko „Srbija Šuma“, kroz biznis pravljenja puteva. Vaše mesto su kafane, kancelarije, i to sada je vaše mesto, a pravo mesto za vas bi bio zatvor, rudnik, društveno koristan rad..
Da li vam je sada jasno zašto mali Alek toliko voli razgraničenje? Ako nije, samo ukucajte u Google „Vučić, razgraničenje“ i izaći će vam, verovali ili ne, preko 300.000 naslova, gde mali Alek jednog dana kaže „mora razgraničenje na Kosovu“, pa onda drugi dan kaže „nema razgraničenja“ i tako sve u krug. Samo za naše lepe male „zlatne ribice“ u Srbiji.
Postoji neproverena priča o tome da je drug Tito, preko svojih najodanijih DB-ovaca, naručio studentsku pobunu davne 1968, poznatu kao „Antibirokratska revolucija“, da bi se oslobodio dela sebi sumnjivih boljševičkih kadrova koji su počeli previše da „puštaju krilca“.
Odbijanje Makedonije je jasan znak opoziciji u Srbiji da treba da ide u bojkot, jer pregovori o boljim izbornim uslovima, koje vode sa vlašću i u kojima posreduje EU, sigurno će se završiti uspešno. Šta god opozicija na kraju da odluči, kako god da se postavi i prema pregovorima i prema budućim izborima, oni će biti predstavljeni kao uspešni. U to sada ne smemo da sumnjamo. A znamo i za koga će biti uspešno – za vladajući SNS i Aleksandra Vučića. Zašto?
Nestaje i ona pametna Srbija. Nema šta da kaže u poplavi laži i prepisivača. Zamislite samo šta bi Tesla, Pupin ili Milanković poručili “najboljem” studentu ikada Pravnog fakulteta u Beogradu, i njegovim plagijatorskim naprednim hordama, koje su nam u zadnjih sedam godina zaposele univerzitete i uništile nauku?
Da nije to malo kafića, što su se uselili u starovaroške urbane celine, malo bi ko u Nišu zastao pred izuzetnim građevinama koje svedoče o vremenu urbanizacije Niša. Pa i o vremenima njegovog puštanja niz vodu.
Sada znamo da mi, građani Niša, pored načelnika, plaćamo još tri čoveka da to sprovedu u delo, ne diskriminišu medije i istinito i pravovremeno informišu građane. Međutim, umesto toga, mi imamo ćutologe o trošku svih nas. I sve ih je više.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac