Osećaj koji dominira jeste da se celokupno bogatstvo koje Niš može da ponudi, od praistorijskih nalazišta, preko antičkog, srednjevekovnog hrišćanskog i osmanskog nasleđa, nalazi na nekoj granici između improvizovanog i imaginarnog.
Šlag na torti naprednjaka, kojima je u cilju da se izbori sprovedu, bilo bi priznavanje takvih izbora od strane međunarodne zajednice. Sam bojkot bi se onda zaboravio za 3 dana, a šta bi se tek desilo sa partijama koje su to podržale? Bio bi to ozbiljan udarac na njihov politički rejting i korak ka političkoj istoriji.
More, mislim si, ništo na ovaj moj pamet, nesu toj naši, sitan ćar je toj za naši. Ovoj su braćo, belosvetske špijunske ruke brknule u džak s’s tija testovi za malu maturu. Cel svet iska da vidi što tam pisuje, k’ko učimo decu i k’ko svi iskočiše odličnjaci i vukovci.
Baš kao što naslov gorepomenute ekranizacije romana Mir-Jam nema nikakve veze sa samim romanom, tako i medijsko izveštavanje o inicijativi predsednika za „vađenje olupine srpske nauke i obrazovanja“ i vraćanje na kurs za Šangaj, nema nikakve veze sa stvarnošću.
Koja je razlika između čoveka koji otme novčanik sugrađanki na pijaci i onoga ko otme mandat stranci koja ga je kandidovala?
Stvar je jasna. Nećemo ništa uraditi po pitanju bilo kakvog akademskog ili intelektualnog napretka, službenog u smislu univerziteta, ili uopšte društvenog, niti ćemo zadržati ljude u Srbiji dok ne promenimo sistem.
Gospodo, pozivam vas sve da vam bude veći problem što nemate nijednu ideju i što vas narod neće, što zbog vas imamo apstinente na izborima i dosta građana kojima se ogadila opozicija i politika.
Neka život ne bude samo „mrtvo slovo na papiru“ u vidu raznih pravnih formulacija tipa „prava na život“, nego „živo slovo u praksi“ otelotvoreno u našoj stvarnoj brizi za njega!
Osnovni elementi problematičnog ponašanja svakog pubertetlije su naravno, agresivno ponašanje, ljutnja, vika, nekontrolisani izlivi emocija, vređanje, grubost, pretnje usmerene prema svima koji im se suprotstave, i naravno negiranje svake odgovornosti za takvo ponašanje. Zvuči poznato?
U takvim medijima pored rijalitija, etiketiranja i targetiranja, šalju se sledeće poruke: kult ličnosti i vođe kroz predsednika Aleksandra Vučića, bratska Rusija, njihovo oružje, veliki Vladimir Putin i polako sa ulaskom u EU, jer oni su, sudeći po naslovima tabloida, često protiv nas, a možda se u međuvremenu i raspadnu.
Nisu krivci depresivci, lude i psihopate, što su rušili pa sada nama nude lopate. Krivi smo mi. Nisu krivi sedativi što ih nisu sputali. Sorry, matori, krivi smo mi koji smo ćutali.
Naše vozilo je polovni pežo. Kao i svaki put na početku resetujemo kilometražu jer ga spremamo za prodavanje. Ulje je, kao što treba da bude, zacrnelo i na minimum. Zato je naš savet da na prvu ćošku kupite flašu od Fantu z dva litra SAE 30.
Sa druge strane, uz sve pošasti, #zlatnodoba nam je donelo i neke nove „studente“, one što završe fakultet za par dana samo zbog diplome. Znanje im ne treba. Imaju partiju. I tu je veliki vođa, koji se razume u sve.
Ako poverujemo u tezu da su svi, počev od najtiražnijih do onih koji su se nakon velikih nagrada povukli u andergraund ili onih koji ispod zemlje sanjaju slavu, svi redom budale, šta je to što mlade generacije vuče da se svrstaju u red tikvana za šta se pisci danas smatraju?
Nekad davno, davno, čak još prošle godine, počela je ta neprikosnovena i svepitajuća EU da primećuje sve jači miris uginule demokratije u Srbiji. Sveže iskopane humke, u koje je vlast pod zaštitom medijskog mraka “sahranjivala” građanske slobode, ljudska prava, institucije sistema, pa čak i ponekog političkog protivnika, su se toliko namnožile, da su počele da sve više sapliću Srbiju na njenom evropskom putu.
Zamislite da ste glavni akter u rijaliti programu pod nazivom „Opaka bolest”. Uslov da učestvujete u njemu jeste da se ne osećate dobro i da ispoljavate neke čudne i ponavljajuće simptome za koje se ne zna pravi uzrok. Postoji sumnja na određene bolesti, od kojih su neke i one koje mogu potencijalno opasno ugroziti Vaše zdravlje i život.
Jer kako jednom reče Abraham Linkoln, kojeg smatraju jednim od najboljih predsednika iako je Amerikom upravljao u vreme građanskog rata: „Ne možete pobeći od odgovornosti sutrašnjice, izbegavajući je danas“.
Ono što vidim i šta trpim kao i većina nas, jeste da je proces odumiranja ovako krivo nasađene države odavno ušao u svoje metastaze i da negovanjem kulta ličnosti, fabrikovanjem potemkinovih sela, lažnih vesti, atmosfere mržnje i podele društva nećemo napredovati, već da nam preti ponovo jedna nacionalna katastrofa sukoba i stradanja.
Koliko god nas scenaristi i režiseri ove višestranačke telenovele sluđivali stalnim obrtima i zapletima, ne treba zaboraviti da ipak mi biramo u kojoj priči želimo da živimo.
Suština kampanje koja se vodi protiv KRIK-a je da se svi novinari zastraše i odvrate od bilo kakvog terenskog rada. Korumpirani političari do sad su naučili da rade preko posrednika, tako da se njihova imena sve manje pojavljuju u dokumentima, ali još su slabi na to da ih neko uhvati uživo da se sastaju sa kriminalcima i tajkunima, voze njihova kola ili žive u njihovim stanovima.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac