Žak Atali smatra da je danas, kada se „zadovoljavamo sadašnjošću koju čine spektakli, graja i pijačna galama“, važno da naučimo da jedno društvo, jedan „svet“, ocenjujemo prema njegovim „bukama“, to jest „prema njegovoj umetnosti i svetkovinama“. Festivali, naročito muzički, jesu paradigmatični primeri ove „buke“, njeni prirodni odjeci i odrazi. Da li je kasno da današnja „buka“ ne evoluira u konačnu i fatalnu kulturnu „bruku“ našeg „vrlog sveta“?
Na osnovu Spaletovog inervjua u Južnim vestima (15 minuta sa…) i press konferencije u holu pozorišta, imam utisak da ste popili bajatu tabletu za podizanje raspoloženja i ushićenja po pitanju „novog doba“ cvetanja pozorišta. Te naslove koje je Spale prosuo poput latica cveća na putu kojim ce pozorište krenuti u bolje (malo) sutra smo slušali i od predhodno postavljenog studenta.
Sve u svemu, avgust polako kupi prnje. Namazan od preplanulih butina, mirisa kokica sa dodatkom belog luka i ponekom rečenicom kako “grad baš živne“, vraća se lagano u svoj kolosek. A tim kolosekom, evo već par decenija, saobraćaju oni vozovi u kojima se sve manje čita. Ako i nisi ložač u lokomotivi, sigurno u vagon restoranu uz dupli vinjak smišljaš kako da preotmeš mašinu.
I prošle nedelje su, po ko zna više koji put, obespravljeni, osiromašeni, prevareni, “bivši“ radnici Niša protestovali ispred zgrade gradonačelnika. Koliko već godina ti ljudi traže svoja prava, čekaju jednu ili drugu vlast da im probleme reši omogućujući tako “državi“ da konačno profunkcioniše u punom kapacitetu, gde će svi zakoni važiti za sve ljude u njoj. Avaj.
Lek za sve naše boljke krije se u ličnosti Predsednika!
Nismo ni očekivali da će posle najnovijih paljenja automobila gradonačelnik sam da se obrati uplašenim Nišlijama na tu temu, ali je zato na novinarsko pitanje odgovorio da je to “posao državnih organa”. Ipak, tabloidne naslove o navodnom pozivanju dela opozicije na puč ili državni udar i navodne pretnje predsedniku Srbije, niški gradonačelnik je mnogo konkretnije komentarisao – pozvao je državne organe da se time “što pre pozabave”.
Zahvaljujući „Južnim vestima“, Niš je dugo uspevao da se odupre medijskom mraku koji je prekrio mnoge druge delove Srbije (između ostalog i obližnje Vranje). Sada se mrak nadvio i nad Niš. Ima onih kojima je u mraku najlepše – u njemu se ne vidi ni otimanje aerodroma, ni paljenje automobila, ni nameštenje tendera, ni deložacije penzionera, ni samoubistva i prodaja bubrega očajnih Nišlija koji ne mogu da plate račune za struju. A ni gradonačelnikova pognuta glava.
Lele, što što će rabotimo, mladi se potikaše po beli svet, penzioneri će pomru, deca se ne rađaju, će ostanemo bez narod. Ako ostanemo bez narod, na koga će vlas’ da bidnemo?
Razmišljajući svojom pametnom, iskusnom i mudrom glavom, Veliki vođa je stvorio sliku šta bi prosečan dečkonja iz Srbije uradio sa npr. 4.000 evra platom. Uvideo je da celo društvo i infrastruktura cele države ne bi mogli da izdrže takav atak na sve i svja. Ukapirao je da bi pomenuti primerak da ima toliku platu enormno mnogo trošio na kafane, mobilne, zlatne lance i na besna kola.
Otkako je veka, spomenici su tu da nas podsećaju kako na ovom svetu nismo ni alfe ni omege, već samo karika u lancu večnosti. Kada dođu vremena krize, spomenicima i grobljima razmašemo se, češće nego argumentima, a onda ih musave i umazane od prerađene golublje večere, zaboravimo godinama, decenijama, vekovima.
Najnovije ideje Vlade Poljske o osnaživanju i udruživanju svakako jesu u osnovi političke, ali nisu daleko od realnosti u kojoj u ovom trenutku živi dobar deo, ako ne i čitava Evropa. Drugo je pitanje koliko ta politika vredi, ali ako će da guši različite slobode kako bi se održala, onda takva politika ne vredi ništa, koliko god da je realna.
Sve je ovo zapravo deo jednog dugoročnog, obimnog i veoma skupog master-plana. Građani samo treba da budu strpljivi i da veruju u genijalne zamisli velikog Kreatora ovakvog stanja.
Vika mi ovaj moja žena si i domakica: „A, bre, ćorčo ćoravi, vidiš li koj sve neje bija direktor, i kuso i repato i ćoravo i sakato, s’lte ti će cel život da lepiš plakate i mandaš s’s motke od transparenti. Dvajes godine se utepuješ s’s politiku, sve partije si promenija a fajdu nesi videja“.
Jadni su to ljudi, uživaju u sopstvenom neznanju i lažnom statusu! Oni kao da ne znaju za izreku da što je brzo, to je i kuso, ili je znaju, što je verovatnije, ali se prave da je ne znaju. Ipak je pretvaranje (pred drugima i pred sobom) njihova uža specijalnost!
Na mestu na kojem se Vi i Vaši saradnici u ovom trenutku nalazite, trebalo bi da se nalazi republički javni tužilac, ili barem javni tužilac koji obrađuje predmet povodom kojeg ste nas ovde okupili. U normalnoj situaciji, u uređenom društvu, on bi nas obavestio o tome šta je Tužilaštvo preduzelo, kao i o tome šta je tim aktivnostima otkrilo, svakako pazeći da odavanjem osetljivih informacija ne naškodi istrazi.
Potrebno za testo: Izgubljena, besperspektivna masa, nesigurna u budućnost, nespremna da se bori ili pobegne (prati zadruge, parove, sve na Pinku); penzioneri koji pristaju na sve, uplašeni da ne izgube i to malo što imaju; zaštićeni nosioci nanogica i drugih državnih priznanja…
Ja moram da objasnim pre svega svojoj deci da trebaju tim precima da upale sveće i u manastiru Sveti Roman isto kao i u manastiru Morača, da imaju braću i sestre i ovde i tamo. A sve ovo što se dešava, na trenutke zbunjuje i mene, a kamo li njih. Nek Bog čuva ove mlade, smutna su vremena, samo im on može pomoći da se snadju u ovom haosu da ne prave greške koje smo mi pravili“.
Nišlija Duško Radović je osamdesetih godina prošlog veka parlamentarizam u komunizmu ili socijalizmu, kako kome drago, opisao sledećim rečima: „Drugovi i drugarice, ne spuštajte ruke, ima još da se glasa“. Bojim se da prošetam do sale niškog parlamenta. Pojedinci iz vladajuće većine možda još drže podignute ruke. Za svaki slučaj.
Gledajući sve njih sa poslovima u JP koji su bezobrazno dobro plaćeni, na kojima retko ko nešto i radi, pitao sam se kako se osećaju kad ceo grad ima slike razbojnika a njihova postura a i izrazi lica su govorili da su svesni svega. A jeste li svesni da ako „ne daj bože“ nekad padnete sa vlasti, čeka vas stub srama do kraja života. Možda neko ne pamti dugo, ali sada imate šaćicu koja će da podseća ostale.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac