Uspavanka iz turbine
Ne želim da verujem da je ovo bilo kakva demonstracija sile. Više mi liči na dobro usviranu uspavanku za oštećene generacije. Neko se plaši da bismo bez ovog zvuka mogli da postanemo normalni. A s kim će onda oni da se igraju?
Komentar
Tesno demokratsko odelo
I da, naravno da su ove radikalne izjave Vučića i Bulatovića, ovi radikalni potezi, radikalna prozivanja i radikalan pristup problemima i onima koji drugačije misle – strašni. Samo pokazuju koliko im je tesno u demokratskom odelu, koliko im ono nije po meri.
Da li je osam medalja uspeh?
Dakle, ni osam, ni najavljenih šesnaest medalja ne mogu da kompenzuju gubitak vrednosti do koga će doći ako se sistematsko ulaganje u sport oslanja samo i jedino na novčana ulaganja da bi se postigao „uspeh“.
Svi smo mi ološ – sunovrat srpske demokratije
Dok razmišljam o tome kako diktatura u Srbiji sve više jača, stajem u kolonu u koju me razvrstavaju i stavljaju žuti povez oko ruke na kome piše – ološ. Ipak. treba da se zna ko smo mi, a ko oni.
„Nišvil“ i filozofija palanke
“Nišvil“ nije Gospojinski sabor sa tezgama i ringišpilom, pa i ne moramo baš svi da jurimo po “čibuče“ i sliku s ponijem i sutra govorimo kako sve propada. Jer “palanka nije u svetu, ona je u duhu, svud moguća…“
Ulica Todora Milovanovića
Ovija iz Jevropu ni naredili da od pločke napraimo „stazu za slabovidni čoveci“. Ubavo, takoj i treba ako iskamo Jevropa da bidnemo. Al’oćeš, ovija naši učovnjaci napraili „stazu za slaboumni čoveci“, i s’lte lud čovek mož’ da odi po njuma jer vodi pravo u jendek od kanalizaciju.
Nišvil kao lek za dušu
Liči li možda Niš na Hefesta, da li je zaista tako ružan i grbav, da ga beogradska Hera, oličena u vrhu SNS vlasti tako nemilosrdno baca sa Vračara, umišljenog prestoničkog Olimpa, pa mu se posle još i smeje što je hrom?
Jedan lajk za srpsko pravosuđe
Da bismo desegli nivo pravosuđa u razvijenim zemljama, vratili dostojanstvo sudiji kakvo je nekada uživao, a korisnici pravosudnih usluga bili koliko-toliko zadovoljni, potrebno je vreme, trud i značajne promene u sudskom sistemu.
Kad gori postane bolji
Ako ćemo da pričamo o ocenama kao nebitnom faktoru, hajde najpre da se dogovorimo koji su to novi kriterijumi koji se vrednuju, pa da onda biramo kandidate?
Mi smo kao i fasade našeg grada
Fasade jednog grada isti prikazuju i preporučuju ga, kao što to i novinama čine njihove naslovne strane.
Nedeljni komentar
Čitam nedjeljni komentar koji jasno kaže „ko ne misli ovako, taj kleveće i laže“. Ljudi bez kalibra i bez ideje ufuravaju nam istine crno-bijele.
Suludi atentat na niški tramvaj
Ko god se ikada u životu uputio na krajnji zapad Evrope, u grad smešten gotovo na ušću reke Težo u Atlantik, gde talasi šušte fado, nije propustio priliku da, u prestonici Portugala, fotografiše čuveni simbol grada, autentičnog saputnika i vernog druga i domaćih i furešta.
Preletači
Čatim ovej novine, buljim u ovaj televizor, i nema d’n a da ne pisuju i zboru od niki preletači. K’kvi su bre tija preletači? Ja znajem za golubi, al’ ovoj čoveci, pa preletači, nes’m znaja.
Nama trebaju poglavlja “za glavu”
Kad malo dublje razmislim možda nama ne treba samo otvarati poglavlja, možda bi nam trebalo otvoriti i glavu i izvršti neophodnu hiruršku intervenciju u mozgu na centar za evrointegracije.
Gradonačelniče, sedi – jedan
Ne mislimo mi da je g-din Bulatović nacista. Naprotiv. Mislimo da je upravo ono što jeste. Nestručan i neuk čovek na jako bitnom mestu, koji oko sebe okuplja armiju identično neukih i nestručnih da mu „pomažu“ u poslu koji ne zna kako da radi.
Nišvilski susreti sa realnošću
Mislim da nisam jedini koji je primetio da je novi gradonačelnik tokom predstavljanja svog ekspozea, inače punog lepih planova i obećanja, zračio unaokolo skoro pa premijerskom vrstom energije.
Prekomerni optimizam optimističnih ljudi
Dok ekstremno pesimistične ljude ne možeš ubediti da nije sve tako crno i da život može krenuti i drugim, svetlijim, tokom, dotle ekstremnim optimistima ne možeš dokazati da je rizik preuzimanja neke akcije preveliki i da može puno da ih košta, kao što ih najčešće i košta.
Državo, tako se ne ide u Evropu
Ako ćemo da budemo tako neažurni i nemarni i/ili da mehanizme države koristimo u političke svrhe i to za „osvajanje“ opštine sa oko 6.000 glasača, onda je možda bolje da dignemo ruke od Evrope. Britanci su imali „Brexit“, skraćeno od „Britain exit EU“, a mi da odmah proglasimo „Serbquits“, skraćeno od „Serbia quits EU“. Tako je, da proglasimo, jer šta će nam glasanje kad je, kao što vidimo, ionako besmisleno. Da odustanemo, brate, i ne lažemo ni sebe, ni njih.
Ko to tamo plaća (i štedi)?
Plan je da kad god sakupim 10.000 dinara od prevoza, tim novcem pomognem sve one kojima, u nedostatku normalne države, mi moramo da obezbedimo pomoć doniranjem i slanjem SMS poruka.
Na našem neuređenom tržištu nekretnina svaki stan u kojem se ne stanuje najčešće biva izdat i to u cilju ostvarivanja zarade, zar ne? Pa zašto onda isti princip ne bismo primenili i na neki drugi resurs kojim raspolažemo, recimo na sopstveni auto i slobodna mesta u njemu
Prva sednica Narodne skupštine Republike Srbije, ona o kojoj sam već izveštavao, nakon tri pokušaja, u tri dana zasedanja, konačno je bila gotova. Posle maratonskog zasedanja nameće se jedno logično pitanje: koliko građane Srbije zaista košta rad Skupštine? Naišao sam na neke podatke koji ukazuju da se radi o prosečnom iznosu od otprilike 3,2 miliona dinara (skoro 26.000 evra), isključujući plate službenika Skupštine i narodnih poslanika.
L’ganje do moganje
Dokle će bre da me l’žu a ja da ćutim? Ajd što me l’gaše tatko i majka, dok beo dite, toj razbiram. Toj je bilo za moje dobro. A i dite, k’ko dite, za č’s ga zalažeš s’s niko čibuče ali igračku.
Komentar dana - 3. 1. 2025.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
Tekst
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025. 0.34, 1. 1. 2025.
