Da bismo desegli nivo pravosuđa u razvijenim zemljama, vratili dostojanstvo sudiji kakvo je nekada uživao, a korisnici pravosudnih usluga bili koliko-toliko zadovoljni, potrebno je vreme, trud i značajne promene u sudskom sistemu.
Ako ćemo da pričamo o ocenama kao nebitnom faktoru, hajde najpre da se dogovorimo koji su to novi kriterijumi koji se vrednuju, pa da onda biramo kandidate?
Fasade jednog grada isti prikazuju i preporučuju ga, kao što to i novinama čine njihove naslovne strane.
Čitam nedjeljni komentar koji jasno kaže „ko ne misli ovako, taj kleveće i laže“. Ljudi bez kalibra i bez ideje ufuravaju nam istine crno-bijele.
Ko god se ikada u životu uputio na krajnji zapad Evrope, u grad smešten gotovo na ušću reke Težo u Atlantik, gde talasi šušte fado, nije propustio priliku da, u prestonici Portugala, fotografiše čuveni simbol grada, autentičnog saputnika i vernog druga i domaćih i furešta.
Čatim ovej novine, buljim u ovaj televizor, i nema d’n a da ne pisuju i zboru od niki preletači. K’kvi su bre tija preletači? Ja znajem za golubi, al’ ovoj čoveci, pa preletači, nes’m znaja.
Kad malo dublje razmislim možda nama ne treba samo otvarati poglavlja, možda bi nam trebalo otvoriti i glavu i izvršti neophodnu hiruršku intervenciju u mozgu na centar za evrointegracije.
Ne mislimo mi da je g-din Bulatović nacista. Naprotiv. Mislimo da je upravo ono što jeste. Nestručan i neuk čovek na jako bitnom mestu, koji oko sebe okuplja armiju identično neukih i nestručnih da mu „pomažu“ u poslu koji ne zna kako da radi.
Mislim da nisam jedini koji je primetio da je novi gradonačelnik tokom predstavljanja svog ekspozea, inače punog lepih planova i obećanja, zračio unaokolo skoro pa premijerskom vrstom energije.
Dok ekstremno pesimistične ljude ne možeš ubediti da nije sve tako crno i da život može krenuti i drugim, svetlijim, tokom, dotle ekstremnim optimistima ne možeš dokazati da je rizik preuzimanja neke akcije preveliki i da može puno da ih košta, kao što ih najčešće i košta.
Ako ćemo da budemo tako neažurni i nemarni i/ili da mehanizme države koristimo u političke svrhe i to za „osvajanje“ opštine sa oko 6.000 glasača, onda je možda bolje da dignemo ruke od Evrope. Britanci su imali „Brexit“, skraćeno od „Britain exit EU“, a mi da odmah proglasimo „Serbquits“, skraćeno od „Serbia quits EU“. Tako je, da proglasimo, jer šta će nam glasanje kad je, kao što vidimo, ionako besmisleno. Da odustanemo, brate, i ne lažemo ni sebe, ni njih.
Plan je da kad god sakupim 10.000 dinara od prevoza, tim novcem pomognem sve one kojima, u nedostatku normalne države, mi moramo da obezbedimo pomoć doniranjem i slanjem SMS poruka.
Prva sednica Narodne skupštine Republike Srbije, ona o kojoj sam već izveštavao, nakon tri pokušaja, u tri dana zasedanja, konačno je bila gotova. Posle maratonskog zasedanja nameće se jedno logično pitanje: koliko građane Srbije zaista košta rad Skupštine? Naišao sam na neke podatke koji ukazuju da se radi o prosečnom iznosu od otprilike 3,2 miliona dinara (skoro 26.000 evra), isključujući plate službenika Skupštine i narodnih poslanika.
Dokle će bre da me l’žu a ja da ćutim? Ajd što me l’gaše tatko i majka, dok beo dite, toj razbiram. Toj je bilo za moje dobro. A i dite, k’ko dite, za č’s ga zalažeš s’s niko čibuče ali igračku.
U niškom Domu zdravlja se najmlađi pacijenti leče na odeljenju predškolske pedijatrije gde 16 lekara radi u odsustvu gotovo osnovnih sredstava za rad! U dijagnostici 21. veka, u toliko pominjanoj Evropi, u najvećem zdravstvenom centru takve vrste u ovom delu Srbije.
Dobro je da se deca sada izigraju pravednog suđenja i da preleže te mladalačke bolesti i igre dok im je pravo vreme za to negoli da ih naknadno sustigne neiživljeni i neproživljeni nagon za simulacijom u nevreme pa da imamo ono što imamo sada.
Pitanje je da li će se naši zvaničnici ponašati kao ljudi koji teže i nematerijalnim dobicima, ili kao šimpanze u spomenutom eksperimentu koji na sve pristaju samo da zadovolje lični (sebični) interes, bez ikakvog osećaja pravičnosti!
Parlament u kojem sam se po prvi put obreo, dan nakon prvog, konstitutivnog zasedanja, podseća me na auto koji se kreće brzinom puža, ali troši kao avion, a uz to ima i pet točkova.
Osim toga, naš čovek sa juga u susretu i suživotu sa svojim sunarodnicima sa severozapada iz nekadašnje zajedničke Jugoslavije lako upija njihove termine i govor, što nije slučaj sa njima, čak i slučaju kada se trajno nastane u našoj zemlji.
Dugovečna vlast gorih je učinila da estetika i logika ovde budu dve stalno zaraćene kategorije. A samo nekoliko stotina godina ranije ili nekoliko stotina kilometara dalje su isle, ili i dalje idu zajedno, ruku pod ruku. I tada je lepo-korisno i korisno je lepo.
To što je u našem društvu rasporastranjeno mišljenje da je politika veština obmane je zasluga aktuelnih političara tokom prethodnih decenija. U ovu borbu smo ušli da bismo nešto promenili. I promenićemo.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac