Ne mogu da verujem
Ne mogu da verujem, jbt! Opet se ruše gradovi, opet se prekidaju utakmice,… uglavnom su komentari većine. Normalnih ljudi. Poštenog sveta. Još jednom se pokazujemo svetu ko od majke rodjeni.
Komentar
Ponavljanje svačega i Parada ponosa
Da sam ja vlast i da imam problem (kakva je to vlast koja nema problem?), meni bi trebala neka priča upravo poput ove LGBT priče… Neko zamajavanje naroda mesec dana pre i bar mesec dana posle. Mislim, zašto da ne? Da sam vlast, to mi ne bi bilo problem jer se pojavljuje jednom godišnje, ne pada previše u oči a nervira narod sa obe strane.
Prevariti prevaranta
Koliko ljudi poznajete, uključujuću i sebe, koji su sa “obe noge na zemlji”, koji znaju za primere nesrećnih ljudskih sudbina, koji znaju da je sve to namešten sistem da uvek “kuća dobije” i koji se nikada ne bi kockali?
Porazne slike života
U Leskovcu, kraj same Veternice, u blizini mosta koji je poslednjih dana pretvoren u veliko gradilište, nedaleko od glavne pošte, svakodnevlje upotpunjuje nova, tužna slika. Žena srednjih godina drži nejako dete i ponavlja stare, izlizane reči – gospodine, dajte koji dinar!
Sad je teško, sad’ treba biti Nišlija!
Oduvek sam želeo da moj grad bude veliki, lep, okrečen, čist, s velikim brojem bogatih Nišlija, ali na žalost moj grad sada ima 300.000 stanovnika među kojima bih izdvojio oko 80.000 građana. Oni čuvaju grad, a ostalima nek’ je bog na pomoć.
Dejan Krstović ili sans bez boje
Još jedna zavesa je spuštena. Još jedan moj prijatelj je otišao u priču, u petu turu pića posle predstave. I ko zna koliko će se te priče još menjati i koliko će njih počinjati sa “Sedimo ja i Deki…“, mada ni blizu bili nisu.
Daj ličnu kartu!
Osim što oni koji zakone sprovode često sebe vide kao nekog ko je valjda iznad tih zakona i sami građani ne poznaju dovoljno svoja prava i često trpe samovolju gore pomenutih. Jedan od primera sa kojim sam se susreo pre par dana je obaveza nošenja lične karte.
Izbriso sam tvoju sliku iz mobilnog mog
Izgubili smo, borićemo se za pronzu baš kao i u vaterpolu. I baš kao i u vaterpolu, nemamo šta da se nerviramo. Imamo šampione, gotovi su i pregrmeli sve što je trebalo da se pregrmi, posle Turske će da dobiju i to iskustvo ipitaće svet pošto je. Zašto sam tako siguran? Gledajući ih video sam Kićanovića, Dalipagića i mnoge druge veeeelike igrače jer ovi sada to jesu.
Niški Robin Hud
Robin Hud je krao od bogatih i davao sirotinji. Superhik je krao od siromašnih da bi davao bogatima. Od koga krade i kome daje niški super-junak i šta kaže zakon?
THIS IS RADIO ŠABAN
Niko nije svetac u svom selu i to je hiljadu puta u praksi potvrđena maksima. Možeš biti dobar celom svetu ali u mestu gde si prvi put prohodao uvek će se naći neko da te solidno okrpi.
Srpski film (?)
Kao apsolutni pobednik u trci pljuvanja samoga sebe na 1000 metara nastupa šokantni i nakazni Srpski film. I ne bi me dotakao da u njega nisu strpane dve stvari: Naše pare kojima je država platila ovu bolesnu idiotariju i ime, čime je direktno napravljena veza između mene, moje porodice, prijatelja i filma, jer sam Srbin i živim u Srbiji.
Neobavezna priča s Filmskih susreta
Prijatno je bilo sinoć na teniskim terenima sedeti za istim stolom s glumcima Mikijem Manojlovićem, Tanjom Bošković, Radakovićem, Mensurom, Glogovcem, Feđom…. Ćutao sam i slušao bardove srpskog glumišta!
Štrajk prosvetnih radnika.. opet.
Zanimljivo, niko nije nikada rekao da podržava štrajk kolega; razredne starešine su crvenele pred nama i uvek pričali kako oni lično nisu za štrajk kao ni većina njihovih kolega. KO ONDA ŠTRAJKUJE U SRBIJI? To mi nikada neće biti jasno.
Iz ugla provincije
Baš tako nas zovu i mi to prihvatamo. Nema ljutnje, činjenice ipak neizbrisivo stoje.. Ali ima i provincija svoj glas. Ona ćuti, trpi, čeka, ali kada ga pusti – ORI SE DALEKO!
Samo jako zažmurite
Linija najmanjeg mogućeg otpora je da zažmurimo i sačekamo da prođe. Kao vađenje krvi, primanje vakcine ili vađenje zuba. Sve je to neprijatno i mora neko drugi da odradi za nas i manje boli i brže prođe ako sklopimo okice i odlutamo negde. Nije ta osobina od juče, ali brine što smo počeli da ljude koji pokušavaju da ovaj posao urade umesto nas, proglašavamo za mentalno obolele i da im nudimo pomoć da postanu bespomoćni.
Grad murala i nemorala
Jedva nešto više od deceniju i po od nastanka prvog murala stanje je sledeće; “Violinista” i “Arlekin” na Domu kulture jedva da se naziru zbog izbledele boje i oronule fasade. Slična sudbina zadesila je i rad “Pirotski ćilim”. Jedan od najvrednijh murala “Lemekov brod”, delo profesora Branka Miljuša, na zgradi Zavoda za socijalno osiguranje je pre par godina, špaklom, ostrugan sa fasade i prekrečen, kao da se radilo o molerskom, a ne o umetničkom delu.
Godine usamljenosti i bola
Boli prošlost kafane u kojoj sam provodio dane mladosti i poslednje trenutke nade. Ostaje samo trag hroničara u našim sećanjima. Ne mogu ni da razumem i pročitam iščezli život. Dolazi vreme neuhvatljivog ćutanja.
Dokle više da se brukamo
Otkrivanje statue Šabana Bajramovića je slika koju će preneti sve veće svetske novinske agencije i samo bi trebalo da se zapitamo kakvu poruku šaljemo tom svetu ako spomenik bude otkriven na kamionu.
Nedođija na jugu Srbije
Peter Pan je posetio Bujanovac i Preševo. Dečak koji nikada neće odrasti i živi u Nedođiji sa svojim plemenom izgubljenih dečaka sigurno se osećao kao kod svoje kuće. Ne morate da preletite iznad ovog dela južne Srbije da biste znali zašto. Od najnovije srpske vojne baze posađene u brdima da nadgleda region, preostaje još samo sedam kilometara vazdušnom linijom do granice sa Kosovom. Otud je i mnogim Albancima, Srbima i Romima koji žive ovde njihov dom Nedođija.
Dobre vesti s juga
Dobre, lepe vesti su stigle s juga, iz Niša i s razlogom našle mesta i u svim „prestoničkim“ medijima. A za to je zaslužan Viši sud u Nišu koji je doneo presudu kojom je odbio tužbu bivšeg načelnika Vojne direkcije za imovinsko pravne poslove i njegove supruge protiv novinarke Dragane Kocić i Niških narodnih novina.
Komentar dana - 3. 1. 2025.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
Tekst
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025. 0.34, 1. 1. 2025.
