Niški Robin Hud
Robin Hud je krao od bogatih i davao sirotinji. Superhik je krao od siromašnih da bi davao bogatima. Od koga krade i kome daje niški super-junak i šta kaže zakon?
Komentar
THIS IS RADIO ŠABAN
Niko nije svetac u svom selu i to je hiljadu puta u praksi potvrđena maksima. Možeš biti dobar celom svetu ali u mestu gde si prvi put prohodao uvek će se naći neko da te solidno okrpi.
Srpski film (?)
Kao apsolutni pobednik u trci pljuvanja samoga sebe na 1000 metara nastupa šokantni i nakazni Srpski film. I ne bi me dotakao da u njega nisu strpane dve stvari: Naše pare kojima je država platila ovu bolesnu idiotariju i ime, čime je direktno napravljena veza između mene, moje porodice, prijatelja i filma, jer sam Srbin i živim u Srbiji.
Neobavezna priča s Filmskih susreta
Prijatno je bilo sinoć na teniskim terenima sedeti za istim stolom s glumcima Mikijem Manojlovićem, Tanjom Bošković, Radakovićem, Mensurom, Glogovcem, Feđom…. Ćutao sam i slušao bardove srpskog glumišta!
Štrajk prosvetnih radnika.. opet.
Zanimljivo, niko nije nikada rekao da podržava štrajk kolega; razredne starešine su crvenele pred nama i uvek pričali kako oni lično nisu za štrajk kao ni većina njihovih kolega. KO ONDA ŠTRAJKUJE U SRBIJI? To mi nikada neće biti jasno.
Iz ugla provincije
Baš tako nas zovu i mi to prihvatamo. Nema ljutnje, činjenice ipak neizbrisivo stoje.. Ali ima i provincija svoj glas. Ona ćuti, trpi, čeka, ali kada ga pusti – ORI SE DALEKO!
Samo jako zažmurite
Linija najmanjeg mogućeg otpora je da zažmurimo i sačekamo da prođe. Kao vađenje krvi, primanje vakcine ili vađenje zuba. Sve je to neprijatno i mora neko drugi da odradi za nas i manje boli i brže prođe ako sklopimo okice i odlutamo negde. Nije ta osobina od juče, ali brine što smo počeli da ljude koji pokušavaju da ovaj posao urade umesto nas, proglašavamo za mentalno obolele i da im nudimo pomoć da postanu bespomoćni.
Grad murala i nemorala
Jedva nešto više od deceniju i po od nastanka prvog murala stanje je sledeće; “Violinista” i “Arlekin” na Domu kulture jedva da se naziru zbog izbledele boje i oronule fasade. Slična sudbina zadesila je i rad “Pirotski ćilim”. Jedan od najvrednijh murala “Lemekov brod”, delo profesora Branka Miljuša, na zgradi Zavoda za socijalno osiguranje je pre par godina, špaklom, ostrugan sa fasade i prekrečen, kao da se radilo o molerskom, a ne o umetničkom delu.
Godine usamljenosti i bola
Boli prošlost kafane u kojoj sam provodio dane mladosti i poslednje trenutke nade. Ostaje samo trag hroničara u našim sećanjima. Ne mogu ni da razumem i pročitam iščezli život. Dolazi vreme neuhvatljivog ćutanja.
Dokle više da se brukamo
Otkrivanje statue Šabana Bajramovića je slika koju će preneti sve veće svetske novinske agencije i samo bi trebalo da se zapitamo kakvu poruku šaljemo tom svetu ako spomenik bude otkriven na kamionu.
Nedođija na jugu Srbije
Peter Pan je posetio Bujanovac i Preševo. Dečak koji nikada neće odrasti i živi u Nedođiji sa svojim plemenom izgubljenih dečaka sigurno se osećao kao kod svoje kuće. Ne morate da preletite iznad ovog dela južne Srbije da biste znali zašto. Od najnovije srpske vojne baze posađene u brdima da nadgleda region, preostaje još samo sedam kilometara vazdušnom linijom do granice sa Kosovom. Otud je i mnogim Albancima, Srbima i Romima koji žive ovde njihov dom Nedođija.
Dobre vesti s juga
Dobre, lepe vesti su stigle s juga, iz Niša i s razlogom našle mesta i u svim „prestoničkim“ medijima. A za to je zaslužan Viši sud u Nišu koji je doneo presudu kojom je odbio tužbu bivšeg načelnika Vojne direkcije za imovinsko pravne poslove i njegove supruge protiv novinarke Dragane Kocić i Niških narodnih novina.
Galileo i Đordano
Četiri veka posle Đordana i Galileja i dalje se dešava da oni koji se late pera ostanu bez glave. Slavka Ćuruviju, Milana Pantića i Dadu Vujasinović istinoljublje je koštalo života. Oni srećniji, kao novinar „Vremena“, Teofil Pančić, iz istog razloga prođu sa prebijanjem.
Svi smo mi po malo normalni
Uobičajena šetnja u kasno popodne, moju ćerkicu, suprugu i mene uglavnom prevede preko glavnog gradskog trga, uz bezbrojna zadržavanja zbog susretanja sa prijateljima i odvede nas ravno do prelepog nišavskog keja…
Duge noći i crne zastave
Sve što je Idriz želeo da zna ticalo se svetog rata u koji ga je poslao njegov gospodar. I sve što mu je trebalo bili su brzi konji i putevi koji vode ka srcu hrišćanskih carstava. Jer, nisu to bile samo zemlje nevernika kojima treba sabljom i plamenom doneti reč islama, bile su to ivice na kojima truli i nestaje zapadni svet. Granica koju treba svakog dana pomerati iznova, ka tvrdim zidinama Beča i visokim katedralama Pariza, sve dok ne ostane ni stope zemlje koja neće pripadati Muhamedu i njegovoj deci.
Drugi me slušaju dok ćutim
Tako najlakše podnosim svoju srdžbu. Ne mogu drugačije da razumem ni svoje, ni tuđa vremena. Valjda zbog godina, mojih i njihovih. Jedni pričaju o onome što je bilo, drugi o dešavanjima koje očekuju. Nalazim se u međuprostoru između ta dva trajanja. Ono što je bilo, za mene je već daleka prošlost, a nadanja su varljiva, čudna, nepouzdani svedoci.
Stigle Mađarske investicije u Aleksinac
Investicija je podrazumevala plaćanje komunalnih troškova boravka šatre, redovno informisanje građana putem šuštećeg zvučnika i prikazivanje životinja koje se u Aleksincu retko viđaju. Bila je to greenfield investicija, investicija na travnatom terenu fudbalskog kluba. Iza te investicije stoji mađarsko – bugarska koorporacija za pružanje artističkih usluga. Narodskim jezikom, u Aleksinac je stigao CIRKUS.
O skidanju gaća i još ponečemu..
Oni stariji se sećaju poznate izjave Dragoslava Avramovića, popularnog deda Avrama, guvenera NBJ, kada je podnosio ostavku i prilično slikovito i tačno opisao srpsku politiku paradigmom o skidanju gaća.
Ta njegova izjava mi se vrti po glavi ovih dana neprekidno.Zbog mišljenja Međunarodnog suda pravde pogazio sam dve stvari: činjenicu da sam već otišao sa FB-a i drugu, koja je ovoj prethodila, da neću pisati o politici.
Zvanje ili znanje, pitanje je sad
Tokom sazrevanja susrećemo se sa svakojakim izazovima i problemima. Breme odrastanja i suočavanja sa stvarnošću, nameće srednjoškolcima i studentima u Srbiji, neke nove „šekspirovske“ dileme.
Povodom pokušaja pljačke u Durlanu
Dakle, jedno je sigurno, čovek sigurno nije iz Niša. Jer, da jeste, ne bi ulazio da pljačka u naselju za koje ide pitalica “ Što kiša ne pada u Durlanu? Ne sme!“ ili “ Što Durlanci ne znaju za Boga? Ne sme da se pojavi!“.
Komentar dana - 31. 12. 2025.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac