Đorđe Stanković: SNS i SPS u Nišu zajedno na 30%, neophodni vanredni lokalni izbori

Niš je u sve dubljoj krizi, a rejting SNS-a i SPS-a u tom gradu je na 30%, kaže poslanik i odbornik Narodnog pokreta Srbije Đorđe Stanković i zato smatra da bi zajedno sa vanrednim parlamentarnim trebalo tražiti i lokalne niške izbore. Veruje da bi SNS-u trebalo da se suprotstavi jedinstvena lista, a ako studenti budu tražili da nekih imena na njoj ne bude, kaže, neće imati problem da se i sam povuče. 

Kada bi sada u Nišu bili održani lokalni izbori, ujedinjena opozicija bi ubedljivo pobedila, tvrdi Stanković, jer SNS i SPS zajedno, prema istraživanjima, ne bi mogli da pređu 30%.

Zato Vučić nije pomenuo Niš kada je govorio o tome kako će pobediti u Beogradu i Novom Sadu. Trenutno je odnos snaga 70:30. Voleo bih zato da odbornici i svi građani Niša zajedno traže lokalne izbore kao i parlamentarne. Smatram da je način na koji možemo pobediti ovaj režim bolje organizovanje i ukrupnjavanje, u kontekstu studentskog pokreta, važno je da se on definiše kroz neku vrstu organizacije, da li političke ili neke druge, da u nekoj bliskoj budućnosti počnemo zajedno da sarađujemo i planiramo – navodi on.

Udruživanje u jedinstvenu listu bi, smatra, bilo važno da niko iz opozicije ne bi ostao ispod cenzusa kao na prošlogodišnjim lokalnim izborima u Nišu. 

Tvrdi da NPS ima dobru saradnju sa svima iz opozicije – grupacijom “Dr Dragan Milić”, Pokretom “Kreni-promeni”, Demokratskom strankom, Pokretom slobodnih građana, Zeleno-levim frontom, Novim DSS-om i ostalima i da su spremni da sarađuju sa svima.

Kada je pred sobom imao velikog protivnika, Slobodana Miloševića, Zoran Đinđić nije više mario s kim će da se rukuje i sastaje. Svi su bili dobrodošli jer je cilj bio smena režima. Zato je ideja da je politika nepoželjna, pa i u obliku opozicije, veoma problematična, jer bez udruživanja i ukrupnjavanja ne može da dođe do velikih promena. Zato je važno da se što pre definišu stvari i da se svetu pošalje poruka da je u našoj zemlji sazrela jedna nova generacija koja želi promene, koja želi Srbiju u EU – poručuje Stanković.

Veruje da su izbori u Zaječaru i Kosjeriću pokazali da studenti i građani ne mogu bez opozicije, ali i da opozicija ne može bez njih.

To da li će neko od pojedinaca biti na listi ili ne – evo, ja prvi mogu da potpišem da neću biti na listi i neću imati problem da se povučem ako to bude potrebno, a isto to očekujem i od drugih stranaka. Međutim, to nije poenta. Poenta je da svako ko se bavi politikom zna na koji način ovaj režim manipuliše, koliko je teško da se izađe na izbore, koliko je stvar kompleksna i zato je važno da samo vidimo kako ćemo da ih smenimo – ističe Stanković.

Ideja gradske vlasti o „paralelnim“ Filmskim susretima suluda

Govoreći o niškoj krizi, Đorđe Stanković navodi primer otkazivanja Filmskih susreta i smatra da je ideja gradske vlasti da organizuje “paralelni” festival – suluda.

Kao Nišliji, veoma mi je žao što su glumci odlučili da otkažu Filmske susrete. Smatram da je to jedan od najvažnijih festivala. Niš je najlepši u to doba godine. Zbog bahatosti režima i zbog toga što oni ne priznaju da su izbori neophodni da bismo došli do neke normalne atmosfere, taj festival se urušava. Čuli smo sulude najave da će da naprave paralelne Filmske susrete. Smatram da je mogla da se napravi neka druga forma Filmskih susreta, ali podržavam glumce u ovoj odluci. Oni su jedan od najvažnijih segmenata našeg društva, naročito u ovim vremenima. Smatram da festivali u Nišu treba da se održe, ali u smislu podrške onima koji protestuju na ulici – kaže Stanković.

NPS traži i izradu registra defektologa u Srbiji

Kao primere urušavanja Niša ističe i zatvaranje pogona Leonija i drugih fabrika, kao i sve ozbiljnije nestašice vode tokom letnjih meseci.

Prema našim informacijama, između 10 i 15 fabrika sličnih Leoniju na jugu Srbije će zatvoriti svoje pogone u sledećih 6-7 meseci – navodi Stanković.

Poslanica i odbornica NPS-a iz Niša Ana Eraković govorila je i o važnosti zakona o biračkom spisku i o REM-u, a odbornica NPS-a u Medijani Jelena Popović o problemu nedovoljnog broja personalnih asistenata i defektologa.

Defektologa u Srbiji skoro da nema. U školama u Srbiji radi oko 2.600 stručnih saradnika, ali tu spadaju psiholozi, pedagozi, defektolozi i logopedi, ne samo defektolozi. Precizan broj defektologa zapravo ne postoji u javnim izveštajima Ministarstva prosvete. Broj studenata koji upisuju defektologiju se smanjuje iz godine u godinu. U mnogim školama ih nema, a roditelji mesecima čekaju termine ili traže pomoć u privatnim ordinacijama – navodi Popović.

Traži, između ostalog, da Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete izrade registar defektologa po regijama i ustanovama, kao i da uvedu stimulativne mere za školovanje i zapošljavanje defektologa, poput stipendija, pripravničkog staža i sigurnih radnih mesta.