Stanković (NPS): Opasan otpad se gomila, radnici ostaju bez posla, a vlast ćuti

Samo u niškoj E-reciklaži posao je izgubilo oko 300 ljudi, kaže odbornik i poslanik Narodnog pokreta Srbije Đorđe Stanković, nakon što je država krajem prošle godine ukinula uredbu kojom se finansira prerada otpada poput guma i elektronike, zbog čega su recikleri obustavili sakupljanje i tretman otpada. Stanković pita zašto pet meseci kasnije vlast ćuti i upozorava da je za svega nekoliko meseci više od 40.000 tona opasnog otpad završilo ili će završiti u životnoj sredini Srbije.

Do kraja prošle godine, reciklaža opasnog otpada u Srbiji je funkcionisala tako što je „zagađivač“, odnosno proizvođač, plaćao eko-taksu koja je išla u budžet države, a potom je država davala podsticaj, odnosno novac, reciklerima da taj otpad tretiraju.

Takva praksa je ukinuta, pa se opasan otpad sada mesecima gomila, a radnici širom zemlje ostaju bez posla. Niška E-reciklaža je, kako su rekli, 1. januara bila prinuđena da obustavi sakupljanje i tretman otpada i mnogi radnici su otpušteni.

Stanković iz NPS-a upozorava na moguću ekološku katastrofu, ali i na to da je oko 15.000 radnih mesta manje. Kaže da je situacija posebno alarmantna upravo u Nišu i drugim mestima na jugu Srbije.

Suprotno donetoj Strategiji razvoja urbanog područja grada Niša i opština Svrljig, Merošina i Gadžin Han, gde cirkulirarna ekonomija ima dominantni značaj, ruši se koncept razvoja cirkularne ekonomije i umesto da se radi na uspostavljanju eko-parka, lokalna vlast i Vlada rade na urušavanju kompanija koje godinama rade u oblasti cirkularne ekonomije – navodi on.

Tvrdi da je u E-reciklaži do sada bez posla ostalo već oko 300 radnika.

Gašenje ovakvog sistema ne pogađa samo zaposlene u fabrikama, već čitav lanac ljudi koji žive od reciklažne industrije: partnere, transportne firme, spoljne saradnike i sakupljače sekundarnih sirovina. Procene su da samo u niškom regionu čak do 2.000 ljudi ostaje bez izvora prihoda zbog urušavanja sistema izazvanog odlukama vlasti, a posebno zabrinjava da lokalne samouprave ne reaguju. Najveće kompanije u Srbiji, koje uredno plaćaju eko-takse državi, danas su ostavljene bez mogućnosti da legalno i bezbedno zbrinu otpad koji proizvode – poručuje poslanik NPS-a iz Niša.

Prema njegovim rečima, umesto da radi na održivom razvoju i da razvija mehanizme i modele zaštite životne sredine, kao i modele cirkularne ekonomije, Vlada Srbije radi suprotno tome.

Skoro pet meseci kasnije, država ćuti. Ministarstvo zaštite životne sredine ne nudi nikakvo rešenje, ne vodi dijalog i ne pokazuje bilo kakvu odgovornost prema posledicama koje je samo izazvalo. Od početka godine nije preuzet nijedan kilogram otpadnih električnih uređaja, otpadnih guma, ulja, baterija i akumulatora. To praktično znači da je za svega nekoliko meseci više od 40.000 tona opasnog otpada završilo ili će završiti u životnoj sredini Srbije. Elektronski otpad sadrži opasne materije poput teških metala, žive, kadmijuma, olova, i slojeva PCB (štampanih ploča), a koje predstavljaju veliki rizik po okolinu i zdravlje ljudi – ističe Stanković.

Podseća na to da vlast u Srbiji gotovo svakodnevno govori o zelenoj agendi i evropskim standardima i tvrdi da, u stvarnosti, ona zapravo radi na uništavanju životne sredine i čitavog sektora privrede koji se bavi reciklažom.

Takve odluke Vlade Srbije narušavaju primenu standarda ili su direktno suprotne direktivama Evropske Unije: Direktivi 2011/65/EU o primeni opasnih supstanci u EE opremi, Direktivi 2012/19/EU o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi i Direktivi (EU) 2018/849. Činioci cirkularne ekonomije su nemoćni, jer država ne radi svoj posao i sputava rad kompanija – kaže Stanković.

Dodaje i da su građani Srbije godinama, kroz razne kampanje, učeni da opasan otpad ne sme da završava na ulici i u prirodi, a da ih danas upravo država “tera” da takav otpad odlažu tamo gde nije predviđeno.

Osim gubitka radnih mesta, ukazuje na milionske finansijske gubitke države, s obzirom na to da sada izostaju porezi i doprinosi zaposlenih koji su otpušteni, ali i da izostaju eko-takse proizvođača i uvoznika. 

Ukupan negativan efekat na javne prihode i ekonomiju verovatno prelazi od 50 do 100 miliona evra godišnje kada se uključe svi povezani sektori – zaključuje Stanković.

Traži hitno vraćanje i unapređenje pravnog okvira za finansiranje reciklaže i cirkularne ekonomije, ali i hitan dijalog sa privrednicima i organizacijama civilnog društva.