Tajna pobede u polufinalu Kupa UEFA je u prasećoj glavi i ljubičicama – okupila se slavna generacija Radničkog iz 1982.

Pred meč sa Hamburgerom u polufinalu Kupa UEFA i najveći uspeh niškog Radničkog u istoriji, koji se desio na današnji dan 1982. godine, u hotelu u Sićevu igrači „Reala sa Nišave“ su za ručak jeli prasetinu i praseću glavu, a dok su šetali uz Nišavu brali su i grickali ljubičice, priča kapiten te slavne generacije Milovan Drda Obradović. Deo ekipe se danas setio zlatnog doba Radničkog, a golman Zoran Milenković kaže da se nada da će se uspeh ponoviti iako zna da je to zaista teško.

Stadion „Čair“ je tog 7. aprila 1982. godine bio premali da primi sve ljubitelje fudbala iz stare Jugoslavije koji su želeli da pozdrave ekipu trenera Dušana Ducija Nenkovića.

Cela Evropa je znala „Kude je taj Niš“, a Radnički je zahvaljujući generaciji koja se spremala godinama unazad napravio najveći uspeh u svojoj istoriji.

Protivnik je bio slavni Hamburger, budući šampion Evrope iz 1983, a svi putevi su vodili na stadion „Čair“. Kapiten te slavne ekipe, čiji se deo danas okupio na starom mestu, Milovan Drda Obradović setio se rasprave sa tenerom Dušanom Nenkovićem.

Vrlo ozbiljan razgovor je bio. Pre svake utakmice smo kao kapiten i trener imali razgovore, konsultacije, i onda je on rekao: „Znaš šta, Milovane, imaš veoma loš bioritam. Ja sam za to da ti danas ne igraš uopšte.“ Ja kažem: „Ja ću da igram Duco, ali ti nećeš biti trener, danas možeš da ideš van stadiona“. I on kaže: „Hajde nemoj da se svađamo sad, igraćeš.“ I ja sam igrao i dao gol. Dao sam pobedonosni gol i onda sam se okrenuo prema Nenkoviću i rekao: „Bioritam, bioritam!“ i tako smo završili naš razgovor – priča Obradović.

A taj bioritam je ojačan prasećom glavom i ljubičicama.

Bila je jedna praseća glava i bilo je jedno prase. Kuvari u Sićevu u hotelu gde smo bili godinama u karantinu su izgurali jedno prase reš pečeno. I onda smo rekli da možemo da jedemo to jer nam je doktor rekao tako. Tu je i priča iz moje knjige „Kad je Evropa strepela“. Šetali smo pored Nišave i brali smo ljubičice i onda smo se kladili ko će da pojede ljubičicu. Mi smo grickali ljubičice u šetnji pred utakmicu sa Hamburgom – prisetio se Drda Obradović.

Golman Zoran Zajko Milenković je istakao da je ključ njihovog uspeha što je ekipa već igrala u Kupu UEFA.

Stizali smo dosta daleko s obzirom na kvalitet tih klubova s kojima smo igrali, zaista smo napravili jedan izuzetno veliki rezultat. Ja se nadam i da će današnje generacije da naprave neki sličan rezultat, međutim vrlo je teško. Mnogo smo stagnirali u fudbalu dok su svi u Evropi napredovali. A što se tiče samog polufinala, i do polufinala mi smo imali zaista težak raspored. Čak i u staroj Jugoslaviji malo klubova mogu da se pohvale sa takvim rezultatom – kaže Milenković.

Strelac prvog evropskog gola Radničkog Miodrag Redža Stojiljković osvrnuo se na trenutnu situaciju u srpskom i niškom fudbalu.

Još uvek niko nije ni blizu onoga što smo mi uradili za to vreme. Kada ćemo to uraditi? Pitam i odgovaram na pitanje sam, pošto izgleda da nema ko da odgovori na pitanje. Mi ovde na jugu Srbije lečimo posledice, a ne uzrok. Uzrok je sledeći: u svlačionici, u holu, svi pričaju engleski. Nemam ništa protiv engleskog, razumem ga malo, jer sam ja bio deo priče u inostranstvu, tako su i ovi ljudi došli da igraju ovde. Ali engleski se priča, to ću sad da kažem, u moje vreme, u naše vreme, toga nije bilo, pričalo se niškim, leskovačkim, pirotskim. Treba da se skupljaju deca iz okoline, da ovde odrastaju i da stasavaju kao što smo mi. Mi smo 10 godina pravili našu selekciju – kaže Stojiljković.

View this post on Instagram

A post shared by Južne vesti (@juznevesti)

Zoran Bojović duže vreme živi u Belgiji, ali je na današnji dan došao u Niš kako bi se video sa drugarima iz ekipe sa kojima je napravio veliki uspeh.

Pa mislim da je to dan nezaboravan ne samo za mene, za moje saigrače, ljude iz uprave, naročito navijače, jer ja mislim da bez naših navijača koji su bili svuda gde smo igrali, kod kuće ili na strani, da su nas bodrili svim srcem i da smo došli do tog velikog polufinala. Prihvaćen sam ovde od prvog dana kao najrođeniji Nišlija. Drugarstvo je dovelo do ovog uspeha što smo napravili – rekao je Bojović.

Na okupljanju su bili Zoran Milenković, Milovan Obradović, Zoran Bojović, Aca Panajotović, Miroslav Vojinović, Miodrag Redža Stojiljković, Slobodan Halilović, Miroslav Savić, Dragan Radosavljević, Miroslav Aleksić, Iva Stanković, Bojan Avramović.

Nedostaju Branislav Đorđević, Miloš Drizić, Slavoljub Nikolić, Stojan Gavrilović i Miroslav Simonović.

Sastavi ekipa koje su igrale 7. aprila 1982. godine na stadionu „Čair“:

RADNIČKI: Milenković, Gavrilović, Obradović, Bojović, Vojinović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić (Stanković), Aleksić (Radosavljević), Beganović.

HAMBURGER: Štajn, Kalc, Groh, Jakobs (Đorđević), Jeronimus, Hartvig, Milevski, Fon Hesen, Hrubeš, Vemajer, Bastrup.

U revašu u Hamburgu nemački sastav je ubedljivo slavio sa 5:1.