Zašto je svakog ponedeljka na meniju predškolaca u Nišu pasulj, da li je zdravo da se mališanima u vrtićima služe viršle, šunke i paštete, a ne daju neke zdrave namirnice pitanja su koja muče pojedine roditelje. Nutricionista “Pčelice” kaže da znaju da su mesne prerađevine štetne, ali da su ipak na jelovniku, samo u najmanjoj meri.
Mališani koji idu u niške vrtiće više neće jesti samo suvu hranu, kako kažu u Predškolskoj ustanovi “Pčelica”, jer ponovo radi centralna kuhinja i deca će od danas na meniju imati i kuvani obrok. U kuhinji je saniran pod, dodate su nove sudopere, okrečeno je i urađeni su i drugi prateći poslovi.
I dok se roditelji žale da je nedopustivo da njihova deca narednih dvadesetak dana u vrtićima jedu “brzu hranu” zbog renoviranja kuhinje, direktorka Predškolske ustanove “Pčelica” Svetlana Mitić kaže da će deca imati adekvatnu hranu u zamenu za kuvanu, poput pice, kolača, mleka i jogurta i da kuhinju do kraja februara moraju da srede.
Oni sa viškom kilograma, kao i oni koji žele da se hrane zdravo, sve češće se opredeljuju za hrono ishranu. Osim što se pokazala kao veoma uspešna u gubitku kilograma, a pritom ne zahteva preterana odricanja, hrono dijeta poboljšava i načina života, a više o tome govoriće najpoznatija pobornica hrono ishrane Ana Ćubela.
Iako je već na samom dolasku bio upitan da li će probati čuveni niški roštilj, Novak Đoković je tokom sedmodnevnog boravka u Nišu gde je učestvovao u Dejvis kupu, ipak ostao dosledan svojoj veganskoj ishrani. Tako su pala u vodu očekivanja niških kafana da će moći da se hvale da su hranile poznatog sportistu.
Iz Studentskog i Gerontološkog centra, Doma srednjoškolaca i Doma “Duško Radović” socijalno ugroženim Nišlijama, koji nisu korisnici Narodne kuhinje, od sredine marta je podeljeno 4.600 obroka hrane koja u ovim ustanovama pretekne.
Oko 15 % niške dece ima veću telesnu težinu od normalne, a 5 % njih je preterano gojazno, pokazuju neka istraživanja, kažu iz Instututa za javno zdravlje Niš povodom Svetskog dana hrane 16. oktobra.
Letnji meseci dovode do češćeg preispitivanja sopstvenog izgleda, zbog čega treba skrenuti pažnju na najčešće poremećaje ishrane do kojih dolazi ako se zapadne u krug beskonačnog brojenja kalorija.
Iako je prema zakonu kontrola voća i povrća u prometu u nadležnosti Poljoprivredne inspekcije, inspektori kažu da na pijace ne idu i da imaju dogovor sa “Tržnicom” da ovo preduzeće kontroliše šta se prodaje na niškim pijacama.
Dok Ivan Lozo iz veterinarske inspekcije tvrdi da je hrana na niškim pijacama i prodavnicama zdrava, sa Instituta za javno zdravlje poručuju da inspekcija njima ne šalje namirnice životinjskog porekla na analizu i da njenu ispravnost ne mogu da potvrde.
Nijedna inspekcija ne kontroliše voće i povrće sa niških pijaca tako da se ne mogu smatrati bezbednim, a biće naročito rizično kada na tezge stignu proizvodi koji sada klijaju u poplavljenim naseljima, kaže Lazar Bošković iz Instituta za javno zdravlje.
Iako tradicionalno bojenje jaja ljuskama luka i drugim biljkama postaje stvar prošlosti jer se sve veći broj ljudi odlučuje za veštačke farbe, njihov kvalitet na niškom tržištu se već godinama ne ispituje i zato su potencijalno opasne po zdravlje.
Iako podaci Instituta za javno zdravlje pokazuju da su namirnice koje Nišlije koriste u svakodnevnoj ishrani bezbednije za upotrebu nego pre 10 godina, stručnjaci kažu da građani i sami moraju da znaju kako da se zaštite od bolesti koje se prenose hranom.
Predavanjem, akcijom besplatne provere zdravlja, predstavom i dodelom nagrada najuspešnijim autorima na likovno-literarnom konkursu, u Nišu će u četvrtak, 16. oktobra, biti obeležen Svetski dan hrane.
Najmanje tečnosti – običnu i mineralnu vodu, sokove i čajeve, u organizam unose stanovnici na jugu i istoku Srbije, dok je najviše koriste u beogradskom regionu, zatim Vojvodini, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji.
