Niš zaostaje za Beogradom i Novim Sadom oko 30 hiljada dinara u prosečnoj plati

Nedavno je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da Niš zaostaje 30 godina za Beogradom i Novim Sadom, a statistika sada pokazuje da zaostaje i oko 30 hiljada dinara kada je reč o visini prosečne plate. Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Nišu je u oktobru prosečna zarada bila oko 108 hiljada dinara, dok je u Beogradu iznosila oko 136 hiljada, a u Novom Sadu oko 125 hiljada.

„Već u decembru, možda i pre decembra sledeće godine, prosečna plata u Nišu preći će 1.000 evra“, najavio je tokom radne posete u Nišu pre oko 20 dana Vučić.

Sada je prosečna plata u Nišu, bar prema statistici, oko 920 evra, odnosno 108.437. To je za oko 2 hiljade manje od prosečne republičke koja je u oktobru bila 110.670 dinara.

Inače, kako objašnjavaju ekonomisti, najbolji pokazatelj je zapravo medijalna zarada, odnosno ona koju prima 50% zaposlenih, a ona je u Srbiji u oktobru bila 86.695 dinara.

Nakon Niša, na jugu zemlje najvišu prosečnu platu prema podacima Zavoda za statistiku ima Pirot – 98.893 dinara.

Potom slede Medveđa sa prosekom od 95.345 dinara, Prokuplje sa 92.582 i Vladičin Han sa zaradom koja je u oktobru u proseku bila 91.344.

U Vranju je prosečna plata bila 89.525 dinara, dok je Leskovac i dalje na dnu liste kada je reč o većim gradovima na jugu sa zaradom od 87.892 dinara.

Najniže plate na jugu, kao i u prethodnom periodu, zabeležene su u Preševu – 76.374 i Bojniku – 77.861 dinar, što je za oko 33 hiljade manje od republičkog proseka.

Da ovi statistički podaci o prosečnoj zaradi ne oslikavaju realnu sliku, odnosno ono što je lični utisak građana, objasnio je profesor Ekonomskog fakulteta Srđan Marinković u našoj emisiji „15 minuta“.

Recimo, medijalna zarada je podatak koji zaista mnogo bolje opisuje stanje jednog prosečnog građanina. Jer sa sa značajnim povećanjem zarada u 5% ili 10% najbolje plaćenih ljudi, vi zaista dolazite u jednu situaciju da možete da značajno povećate podatak o prosečnoj zaradi, a da ogroman deo stanovništva stoji ispod linije siromaštva – kaže Marinković.

O prosečnim platama, životnom standardu, otpuštanjima i subvencijama fabrikama profesor je govorio u emisiji koju možete pogledati na našem Youtube kanalu.