I šta sad? Miting je gotov. #BudućnostSrbije se završila. Kosovo je danas Srbija isto koliko je i Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica granica. I to svima postaje jasno. Barem je izbor izvođača bio iskren. Slučajno ili namerno, njihove pesme najbolje opisuju Srbiju kakva je danas.
To su heroji više izneverenih revolucija kojima su uspeli jedino da namire sopstvene komplekse. U pitanju su zapravo već generacije antielite koje su legalizovali vreme, loši izbori i naša sklonost mirenja sa zlom.
Jedno mesto na jugu Srbije. Odbornici vlasti tiskaju se u memljivoj sali lokalne Skupštine. Odbornik Ika poslednji stiže i ide pravo do Raleta, glavnog kmeta koji je upravo zaključao ulazna vrata i ključ predao portiru Krlji.
Ali biti predsednik jedne države je mnogo zahtevnije nego biti predsednik samo jedne partije. Pa makar bila i najveća. Moraš da poštuješ Ustav i zakone ove države, a ne samo da se jednom zakuneš, i gotovo.
Do danas smo crne rupe opisivali opštom teorijom relativnosti i “gledali” kroz matematičke modele, kompjuterske simulacije i posredna posmatranja. Međutim, poslednji rezultati Event Horizon Teleskopa (EHT), koji su 10. aprila 2019. godine objavljeni na šest istovremenih konferencija za štampu, to su promenili.
Naučnicima što su usnimili galaksiju M87 i njenu G tačku zaista svaki naklon. Ali, dok ne nađemo novu planetu, gde ćemo svi kolektivno da se iselimo, puštajući ovu da potone, porazmislimo makar o tome da će ovde bitisati još bar onoliko generacija koliko u našim porodičnim lozama pamtimo.
Posle svih javnih, ko zna da li ih je i koliko bilo tajnih, susreta Aleksandra Vučića sa Aleksom Sorošem, sinom Džordža Soroša, potpuno su u srpskom društvu deplasirane i besmislene teze “strani plaćenici”, “soroševsci”, “špijuni” i uopšte ideje “sumnjivog” finansiranja sa Zapada.
Jedno je sigurno. Svaki film, kakav god da mu je scenario, i ko god da mu je režiser, ima svoj kraj. A to zavisi samo od publike, jer ona plaća karte za ovu predstavu. I može da promeni scenario. A i režisera.
Dakle, tu i tamo kapne malo krvi, igre imamo, a hleba na pretek. I to bi bio kratak opis političke scene „države Danske“ na početku 21. veka, nakon svih vratolomija koje doživesmo, što od domaćih, što od inostanih političkih „mudraca“. Od tolike mudrosti prosto ne znamo šta ćemo.
Suštinski se radi o spremnosti i hrabrosti da se zastupaju političke ideje suprotne onim idejama koje dolaze iz ruke koja te hrani.
Za našu vlast, koja uglavnom voli sve što je skraćeno, sa naglaskom na napredne ubrzane metode sticanja diploma i hapšenja srednješkolaca, primetili smo da ih u zadnje vreme mnogo plaše neke nove skraćenice. Zašto? Nije baš najjasnije. Jer baš oni sve vole skraćeno. I misle da nije sve što je brzo i kuso.
Čini se da niko nije dojavio namučenim prekovremenim radnicima gradske čistoće da, ni pod najjačim pritiskom šmrka, ne mogu da se operu mračne biografije i krvave ruke onih što su nam kreirali prošlost. Uprkos tome, oni su do u zoru pokušavali.
Zar nemamo dovoljno pobeda kojima bi trebali da se ponosimo? Umesto toga naša vlast veliča poraz. Kako se to lepo kaže u Srbiji “čega se pametan stidi, budala se ponosi”. Jedno je sigurno.
Druže, ljudi bez muda i časti, k’o hijene se mlate oko komada vlasti. Druže, lakši su bunkeri, nego limuzine i šalteri. Korak preko ograde, je l’ to, druže, jedino što časno je? Zar za nas, stare ratnike, počasna salva da ne odjekne.
Ništa. Naš narodni usud je životarenje u prošlosti, jer istorija nas uči da one koji su izistinski vukli napred, u budućnost, nismo razumeli ili smo ih prekasno shvatali.
Kako su povezani ministar Vulin i slučaj „Trepča“? Šta je zajedničko Srpskoj listi i taksama Kosova na uvoz srpske robe? Kad će predsednik objaviti svoj plan za Kosovo i zašto nikad? Da li je sličnost između Farme, Parova i Skupštine slučajna? Postoji jedna reč koja daje odgovor na sva ova pitanja – MANIPULACIJA.
Umesto decentralizacije koja bi lokalnim samoupravama, a samim tim i lokalnim zajednicama, donela više autonomije u svakom smislu, ojačala ulogu građana, otvorila javne rasprave, od uprava napravila servise, pa i ostavljala više novca u kasama, mi smo u 21. veku dobili faraonizaciju – lokalne funkcionere koji “puštaju kišu”.
Još ne postoji adekvatan dokaz da je vreme dvosmerno i da se jednako, kao što iz prošlosti idemo ka budućnosti, možemo iz budućnosti okrenuti ka nazad. Prema Marfijem zakonu, inače, stvari uvek teže neredu i sve što može krenuti po zlu, krenuće po zlu. Zato je valjda lako zamisliti kako saksija sa cvećem pada na […]
Jer šta je inače suština života svakog izgubljenog naprednjaka iz unutrašnjosti, koga na oproštajnoj turneji prvorođenog vodaju sendvičarskim autobusima, uporno tražeći #BuducnostSrbije, nego da jednog dana završi u Beogradu?
Niš je svojevrsni grad paradoksa – imamo najpoznatiji džez festival u Srbiji, a nemamo klasičan džez klub u gradu, ponosimo se Konstantinom, a nemamo njegov spomenik, poklonimo aerodrom, pa predlažemo letove, konačno dobijemo Ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti, a izgubimo akademsku zajednicu.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
