Da ne zalazimo previše u medicinska pitanja (jer to nije moja struka) i vratimo se na postavljeno pitanje. Odgovor bi bio: vrlo teško je dokazati odgovornost, skoro nemoguće! Teško je prihvatiti i argument da će se, recimo, sud u Americi osloniti na presude iz drugih jurisdikcija. To znači da bi najverovatniji ishod parnice bio: neodgovornost tuženog, Famoznog NATO-a!
Zaista, živim u mračno vreme! Bezazlena reč je glupa. Bezbrižno čelo znak je neosetljivosti. Onaj ko se smeje, samo još nije primio užasnu vest.
Iz jednog normalnog otpora proždirućem centralizmu, koji bukvalno gasi sve što se po receptu filozofiranja megapalanke nije već slilo u prestonički kazan i u njemu pretopilo, proisteći će još veća i malignija opasnost po naše društvo! Nju su kreatori ovog letka uspešno očitali i jasno je na njemu iscrtali.
Užarile se prethodnih dana naslovnice od usijanih glava, čije poglavice jedva da pamte i poslednja stradanja na ovim prostorima, a ruke im već iz podlaktice srljaju ka nebesima pozdravljajući onoga molera što je u budžaku overio od cijanida. Znate onog, s brčićima.
Ove jeseni četvoro mojih prijatelja je napustilo Niš. Nije reč o očajnim ljudima kojima je ugrožena egzistencija. I nije reč o mladićima i devojkama koji kreću na fakultete ili traže svoj prvi posao. Svo četvoro su ostvareni ljudi od oko 40 godina starosti, fakultetski obrazovani, sa puno znanja i iskustva u svojim oblastima, sa stabilnim poslovima u Nišu. Šta je onda bio njihov problem?
E zato je ovo mučna politička scena sa svim pratećim štetnim posledicama! I onda ‘ajde da budemo pasivni. Što se mene tiče, neću, a vi sami odlučite, uz opasku da je pasivnost, de fakto, pristajanje da nam drugi, političkim uticajem i odlukama, kroje život! A bar da ga kroje kako treba!
Našoj generaciji što je podvila rep, ostala je još jedina dužnost. Zbog onih u Menzel Burgibi. I onih koji su verovali u istinu. Ta dužnost je da ne ćutimo. I ne dozvolimo da nam lopovi ukradu ideju o slobodi. Pošto su hleb odavno okrunili.
Već godinama živimo u toj “izvrnutoj torti” kojoj dno na vrhu stoji, a poslednjih godina sve intenzivnije, jer su sve veći napori da nam nenormalno naprave normalnim. Pa nas tako svakodnevno drže u strahu zaverama i izmišljenim ratovima, dovode u zabludu supemenima i kvazi-moćnicima, dele na podobne i nepodobne i degradiraju besprizornostima sa malih ekrana.
Ispada da su Srbi narod sa dijagnozom Stokholmskog sindroma – beznadežno zaljubljeni u svoje zlotvore. Isteramo jedne da bi pustili druge; svrgnemo s vlasti jednog diktatora, a potom kukamo da se vrati. Mi uspešno plivamo jedino kada je bujica jaka, jedino kada su dobro i zlo jasno razdvojeni.
U 2016. godini, „Parking servis“ je imao prihod od 348,5 miliona dinara. Za 2017. je najavljeno 425,6 miliona. Šta prodaje „Parking servis“? Dakle, skoro 500 miliona dinara dodatno plaćamo naš zajednički prostor i to što nam odnose automobile. Da li je to u interesu građana?
Kad okopni novogodišnja euforija, često nosa zaronjenog u gradski smog, koračam ulicama. Januar je doba od depresije, a baš se u januaru, kad se mačke spremaju za godišnji susret, u niškoj kotilini rodio „princ poezije“.
Ipak, pošto je Srbija zemlja rijalitija a ne bajki, i pošto je većini onih koji su plan pročitali ili će ga tek pročitati, poznata atmosfera sa sastanaka odeljenskih zajednica pa znaju koliku odgovornost u sistemu školstva imaju i predsednik i higijeničar, mislim da vas neće dugo podržati taj deda-mrazovski osećaj dominacije nad neznavenim klincima.
Nego, gospodine sudija, svestan sam da morate da mi izreknete kaznu. Evo već mesec dana koje sam proveo u istrazi i ja sam sada čist. Pričali su mi da se u istrazi najlakše skida sa droge, a ja im nisam verovao.
Gledam po drveću bolničkog kruga, sve u nadi da ću na video snimku negde ugledati Tasu Ticu. Zalud. I on je mučenik kanda odleteo. Daleko negde. Da se ne vrati. A ja, balkanski urođenik i dalje verujem da će se stvari nekad promeniti u Urnebesnoj tragediji u kojoj nehotice statiram. Zalud. Pazi ovamo. Zamisli prosečnog […]
Bog postoji, Srbi su nebeski narod, a postojanje i mišljenje nemaju nikakve međusobne veze. Ja ne vidim kako drugačije objasniti činjenicu da, nakon svih istorijskih promašaja, uprkos odsustvu svakog racionalnog objašnjenja, Srpski narod još uvek postoji.
Možda izgleda da doprinos obrazovnom sistemu nije u skladu sa bezbednošću sve dece, ali deci će svakako biti zanimljivije u školi i manje će hteti da napuštaju nastavu. I dualno će se obrazovati na temu korišćenja interneta, sem prepisivanja.
Pa, srećna nam nova 1933/34. Ili tako nešto.
Dok su se Stefan Prvovenčanin ili kralj Milutin ženili Vizantijom ne bi li sačuvali teritorije, ovaj savremeni NEmanjić predaje teritorije, ne bi li se oženio Evropom.
Ćuteći sa se okrenuo i izašao iz sobe, malopređašnji susret sa Smrću bio je bleda senka u odnosu na ovo što sam čuo od ovog starca. Mnogo strašnije od smrti može biti samo način na koji se umire.
Veliki, ni tvoja najveća laž, ni sve laži koje tvoje nesrećne sluge svakoga dana izgovaraju, sva ta planina smeća, korova i otrova, koliko god rasla i ružila svet, nikada neće biti veća od samo jedne istine. A ta istina, tako obična i čista, a samo tebi neuhvatljiva, jeste da je ovo Srbija koja se nije dala ni podala ni mnogo većima i jačima od tebe, pa neće ni tebi. Sve ti je uzalud, za tebe su svi prolazi zatvoreni.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac