Opet je goreo auto u Nišu. Ovog puta nije zapaljen spolja. Bomba ga je raznela iznutra. I usput još jedne inicijale smestila u hroniku, a fotografije ugljenisanog auta i delove tela na naslovnice tabloida. Neproverene informacije i gomila što užasnijih fotografija uvećavaju tiraž.
Pretnje su u Srbiji mutirale do takvih krajnosti da nas gotovo i ne tangiraju. Sem kad imbecilna presuda nekog suda na njih skrene pažnju. Ili kad se dotaknu političara čija sigurnost bude „objektivno ugrožena“!
Velika najava, veliki događaj konačno u Nišu! Nakon toliko glavobolja Ministra zdravlja i Predsednika države, kao psihosomatska reakcija na osećanje tuge i žaljenja zbog kašnjenja radova, otvara se novi zdravstveni centar u našem gradu!
Samo što se završio panel na Forumu koji je organizovala Evropska unija, na kojem smo govorili o tome da u mnogim zemljama postoje takozvane “vladine nevladine organizacije i analitičari”, kada sam video da je takva ekipa istog dana imala posetu evropskom parlamentu!
Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavljuje osnivanje nove, paradržavne, „potpuno nezavisne medijske organizacije“. Vukašin Obradović podseća na sličnu ideju Verana Matića od pre dve godine.
Ti za koren nisi stvoren. Ceo svet ti je otvoren. Ako ti se nekud žuri, stisni srce i zažmuri. Al’ kad pođeš – nemoj stati. Mahni rukom. I odjuri.
Da pre nekih godinu i po dana, uoči samih predsedničkih izbora, u emisiji uživo nisam izgovorio da je Saša Janković Vučićev trojanac, sada ovo ne bih pisao. I tako je dovoljno, čak i previše onih koji su mu do juče bili bliski, a koji danas o njemu govore loše, veoma loše. A tek nadolaze oni koji će o Jankoviću govoriti još mnogo gore.
Nadam se samo da na sledećem Sajmu knjiga, pošto nam biblioteke organizuju bostanijadu, a većnici za poljiprivredu su ujedno bili i većnici za kulturu nećemo na letku imati veprovu glavu, vezu mladog luka ili traktorsku gumu. Ili možda VC šolju? Pa nije neuobičajeno da baš tamo nastaju najgenijalnije ideje.
Nakon mnogo godina moj je grad postao centar sveta jer je uspeo da zapati epidemiju malih boginja 50 godina nakon su ljudi kročili na mesec.
Sloboda je vrhunska vrednost i kada bude prezentovana u najvišem predstavničkom domu onako kako dolikuje slobodno mislećim ljudima, imaćemo jasan dokaz da smo kao narod sazreli. Do tada, gledajmo razne dobro uvežbane eksperimente i, ako ništa drugo, izložimo ih bar poruzi i kolektivnom podsmehu!
Ukoliko bismo jednom rečju definisali nedavno završeni konkurs za izbor direktora niških preduzeća, ta reč bi bila – bruka. Ono što preživljavamo ovih dana sa izgorelim kolima funkcionera, dok oni sumnjaju da su požari podmetnuti, nije ništa drugo do nečiji – bes.
Tolerisanje diktature, samovolje, korupcije, pravnog nasilja, gušenje građanskih sloboda.. zarad navodnog „očuvanja stabilnosti u regionu“, u sebi može da sadrži „EU“, ali samo kao početna slova eutanazije svih onih ideja zbog kojih verujemo u Evropsku uniju.
Naš narod je iznedrio mnogo poslovica koje se tiču upornosti. Nažalost, pozitivna konotacija te bitne karakterne osobine se dobrim delom danas izgubila. Mi jesmo uporni i dalje, ali uglavnom u nekim stvarima kojima se, opet poslovično govoreći, samo budale ponose a pametni stide. Među njima se kao najočiglednije, verovatno i najzaslužnije za ovakav naš istorijski sunovrat, izdvajaju nekultura i bahatost.
Dakle ako budete uhvaćeni da kršite sve uzuse novinarske profesije, na javnom servisu vas ne čeka otkaz, nego bolje i udobnije radno mjesto, neko na kojem vaša nagodnost može više doći do izražaja, a manje u oči javnosti.
Učestalim raspisivanjem vanrednih izbora bez pravog razloga režim u potpunosti diktira politički tempo, obezbeđuje apsolutnu inicijativu u odnosu na opoziciju i nameće okvir u kojem se ona kreće.
Da li je neko od Vas bio u sudnici? Da li neko video taj prvi „užasavajući” prizor gde treba da sedne tužilac, a gde tuženi? Obično jedan naspram drugog i bitka može da krene! Da li je neko primetio da se sudija (sa porotom) najčešće fizički nalazi „iznad” stranaka u postupku? Da li je neko […]
Prema podacima Komiteta za zaštitu novinara, od 1992. godine do danas 287 novinara je poginulo u ratnim zonama. Međutim, šokira sledeći podatak: u istom periodu 810 novinara je ubijeno zbog toga što su istraživali korupciju i borili se za ljudska prava. Samo 10 slučajeva su dobila rešenje na sudu.
Neki branitelji potegnuće i za argumentom kako kaldrma u Kazandžijskom sokačetu nije autentična, pa se rovarenjem po njoj ne uništava duh starog Niša, već štiti gradsko dobro.
A Rusi k’ko Rusi, će prenosu i i popus’ će ni davaju al’ na svi kamermani i na svi onija što se maju oko nji i oko televiziju, da davamo diplomatski status. I tuj se ne pogodimo.
Kada bi neko sa strane došao u Niš, da li bi o Nišu pomislio kao o gradu modernih tehnologija? Da li se to po gradu nekako može videti? Hajde da razmotrimo neke detalje koji bi nam možda na to ukazali.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac