Izgubljeni kao ljudi koji imaju šta da sa ponosom ostave svojoj deci, izvrnuti kao zakisle čarape – to smo svi Mi – nekadašnji majstori, vredni i sposobni neimari, zemljoradnici, zanatlije, umetnici. Čekamo hipnotisani neku civilizacijsku deponiju na kojoj ćemo kolektivno završiti kao narod, jer smo umorni, umorni.
Model lokalnog antikorupcijskog plana, koji je uradila Agencija omogućava, pre svega lokalnoj samoupravi, uticaj na lokalno antikorupcijsko telo, izborom mera koje će se “ubaciti” u lokalno antikorupcijski plan. Nažalost Agencija je omogućila korumpiranim lokalnim samoupravama da sebi same “prepišu” slabu antikorupcijsku terapiju. Da bi to uradili ne moraju da pozovu civilno društvo, stučnjake, antikorupcijske aktiviste i uzbunjivače. Pravdajući se lokalnim specifičnostima, Agencije je izbegla da propiše obavezan set mera i time omogući lokalnim samoupravama da diskreciono izaberu mere koje će i u kojem periodu sprovesti. Već sada ima lokalnih samouprava u kojima neke mere počinju za dve godine!
Nezvanično se po gradu šuška da će ovih dana u Niš doći vladar Srbije, gospodar svih botova, vrhovni cenzor medija, onaj koji vedri i oblači, koji nikad ne spava i uvek bdi nad nama, predsednik Srbije, gospodin Vučić i to povodom nove investicije koja stiže u naš grad. Kao što to obično biva sa njim, on će nam pobedonosno saopštiti da je “on doveo tu-i- tu firmu u Niš”, kao i da će ta firma dobiti subvencije od države
Sve se ovo dešava pod okriljem važenja novog zakona koji reguliše ovu materiju, a koji je i donesen, između ostalog, da spreči ili ublaži povećanu stopu ubistava žena i nasilja u porodici. Reklo bi se da je zakon iznuđen situacijom u kojoj se našlo srpsko društvo i porodica opterećena brojnim latentnim ili vidljivim konfliktima i sporovima.
Sprdao sam se sa kovanicom ondašnjih hroničara „nikada umrli“, a ispade da su bili u pravu – Tito u Srbiji nikada ne može da umre!
Beograd nam, istina, pokatkad posluži kao izgovor za kolektivni gradski neuspeh, ali smo sve svesniji da je i ta kovanica postala metafora za silnike koji odlučuju o našim budućnostima. A onaj drugi – unutrašnji Beograd, oberučke dočekujemo, dok prinosimo kafu sa ratlukom i slatko od šljiva.
Da li neko veruje da aktuelna politička garnitura ulaže više u Niš izgradnjom nekoliko fabrika i rekonstrukcijom nekoliko fasada, nego što se ulagalo pre pedesetak godina kada su izgrađene, ne samo većina ulica, bulevara i auto-put, nego i skoro sve fabrike, stambene zgrade za kolektivno stanovanje, hala, stadion, Dom zdravlja i još mnogo toga?
Narod ima dobru dušu i kratak pamet, za č’s ga pretupaš. Razudaraš se u bubnjevi, razduvaš se u trube, razmandaš se s’s barjaci i on bataljuje i ženu i decu, i kuću i imanje i ćoravački trči da ga utepaju za kralja i otadžbinu, za Tita i partiju, za Boga i veru, za svetu zemlju, za ništo.
Gotovo da je čitav vek prošao od kada je Danil Harms počastio čovečenastvo ovom i mnoštvom drugih bravuroznih literarnih minijatura, parodija i karikatura, za šta je, od Staljinove tajne policije, početkom 1942. godine nagrađen smrću od gladi u Lenjingradskoj zatvorskoj bolnici. To je, razume se, u to vreme bila najznačajnija književna nagrada namenjena podrugljivcima, defetistima i ostalim smutljivcima.
Pre nekoliko nedelja, Skupština Grada Niša objavila je niz konkursa za izbor direktora javnih preduzeća u našem gradu. Dobra strana ove odluke je da ćemo konačno dobiti direktore sa punim mandatom, umesto dosadašnjih v.d. (vršilac dužnosti) direktora, koji su, uzgred, postavljani bez ikakvog konkursa. Loša strana ove odluke je… ‘ajmo redom.
U Beogradu se gradi nekakav nebeski jarbol od 120 metara, sa zastavom površine dovoljne da pokrije sanduk sa posmrtnim ostacima ostatka Srbije. Onog ostatka u kom se zatvaraju galerije, gase izdavačke kuće, radio i TV stanice, a na ulicama sevaju noževi i meci.
Kažu da je za uspeh mađionačorskog trika najbitnije umeće mađioničara da skrene pažnju gledaoca sa mesta gde se trik zaista odigrava. I u pravu su. Dok mi pratimo šarenu maramu u jednoj ruci, drugom rukom nam se ispred nosa napravi premetačina i podmetanje, a da toga nismo ni svesni.
Jak i neprijatan miris se nedavno proširio Nišom. Neki ljudi su bili iznenađeni, neki uplašeni, a mnogi ništa čudno nisu ni osetili. Toj većini i upućujem sledeće redove.
Pre par dana, kum mi je saopštio, vidno uzbuđen, da je dobio zeleni karton i da se u toku sledeće godine seli u SAD. Čak smo se rešili i da proslavimo taj događaj. Da proslavimo njegov odlazak iz zemlje. Kakav paradoks na koji je primorana moja generacija, da slavi odlaske svojih najbližih iz zemlje.
Na pragu smo leta, temperatura raste i sve je više gostiju i stranih turista u našem gradu. A kako nam Niš izgleda i kakav utisak ostavlja, nije za pohvalu i moram javno da kritikujem.
U nervoznom iščekivanju predloga imena novog srpskog premijera, kao po običaju, strasti se uzburkaše i počeše da sevaju varnice. Vatru je ovoga puta zapalio dovitljivi i lucidni Jagodinac, svima nama dobro poznati Palma.
U Nišu je opet dete ubilo dete. Nožem. Još se suze na obrazima generacije nisu osušile od žalosti za Vukom Stoiljlkovićem, a Niš opet plače. Isti onaj grad u kom je pre samo nekoliko dana više od hiljadu policajaca na zatvorenim glavnim ulicama pokazivalo kako smo bezbedni. Terorizam je, gospodo, u nama.
Ako Nišlije podanički, poslušnički i pokorno posmatraju svesno i organizovano uništavanje gradske kulture i njenih pretpostavki, onda se oni sami odriču svog grada. Jer, ljudi od znanja i morala, ljudi od umetnosti, rečju ljudi od kulture, sve vide bolje i jasnije od zastupnika politikantske tupavosti, nemorala i nezajažljivosti. Gde nema kulture, nema ni hleba nasušnog.
Naš mali ekonomski kolač, i ekonomska nejednakost, kao „jahači apokalipse”, potvrđuju da naša ekonomska stvarnost nije nimalo svetla. Ipak, budući da smo kao narod, s pravom ili ne, poznati po ulepšavanju stvarnosti, naročito onda kada je ona tako gorka, završiću, ironično ili ne, u nešto vedrijem tonu: „Ma, da smo mi živi i zdravi”!
Gotovo da ne prođe dan, a da se u nekom kraju naše planete ne dogodi kakva teroristička akcija. Nekada puna dramatike, neizvesna, sa obrtima, sa stotitinak i više žrtava, ili bez njih, a nekada, ali retko, srećom bez posledica. Terorizam kao jedan od oblika nasilja, sve više u savremenom svetu ugrožava, kako unutrašnju, tako i […]
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac