Fala ti Gospode što ni dade prisednika špardžiju. Dosta je bre bilo. Ovija što su pre njeg bili po opštinu, ametom ga beoše preterali s’s arčenje na pare. Od Niš, Grčku napraiše. U Krive livade naftu da točimo a u Čair zlato da kopamo pa se neće kurtališemo od tija dugovi.
Gde se izgubila tradicionalna srpska gostoprimljivost u najvišem predstavničkom domu brdovite zemlje na Balkanu? Gle čuda – umesto reči dobrodošlice, iskrene, ili makar kurtoazne (što ne bi ličilo na nas) ljubaznosti, predstavnici našeg konzervativnog sloja društva, dočekaše uvaženog gosta, šefa delegacije EU u Srbiji, drvljem i kamenjem.
Da li moji najbolji studenti zaista imaju perspektivu samo u Severnoj Rajni-Vestfaliji ili u Merkatoru, gde su neki od njih radili duže od 9 godina kao promoteri deterdženata? Kakva je ovo društvena ambliopija, da li je moguće da niko ne želi da snažno, poput Zole uzvikne: „J’accuse“.
Babića u Skupštini više nema, ali se pojavljuju novi likovi koji zahvaljujući svojim nastupima ozbiljno pretenduju da postanu nova meta za podsmeh i zabavu širokih narodnih masa. Recimo, poslanik Marko Atlagić.
Nišlije su se danas još jednom okupile. Jedan red i u njemu, rame uz rame, pravnici, nastavnici, pekari, moleri, advokati. Ovog puta red nije bio organizovan ni zbog nestašice hleba ni zbog pristigle penzije. Red je pred obdaništem. Svi smo u redu, mirno čekali obuku.
Koliko se sećam, merilo demokratije Abrahama Linkolna bilo je da ne želi biti rob, ali ni gospodar. Demokratija, onakvu kakvu je danas isporučuje Aleksandar Vučić, daleko je od rečenog ideala.
Početkom oktobra krenulo je redovno, jesenje zasedanje Skupstine Republike Srbije. Još poslanici nisu ni zagrejali svoje stolice a jedna tema naglo je podigla temperaturu u sali. Naime, Vlada je predložila narodnim predstavnicima na usvajanje “Izmenu Zakona o lokalnoj samoupravi”.
Kada je Grigorije Aleksandrovič Potemkin krajem XVIII veka osvojio inače puste oblasti oko Krima, naredio je da se u stepama naprave lažne kulise sela, doveo lažne seljane i stada da bi carica Katarina Druga, koja je tuda trebalo da prođe, pomislila kako pod vođstvom Potemkina taj deo zaostale Rusije neverovatno napreduje.
I najbolji dramaturzi bi pozavideli na sedmodnevnoj višečinki koju će, gle čuda, južnjaci imati prilike premijerno da gledaju. I da učestvuju. Nažalost. Ili možda ne. Kako ko voli.
Dok polako pada jesenje lišće na kišom raskvašeno dvorište moje škole (bljak), a moji nesrećni đaci pokušavaju da nešto prepišu na mrskom im testu, na ivici da padnem u tešku tugu shvatih koji je dan i da za par dana u naš velegrad dolaze ONI. I srce mi zaigra od radosti. Ipak ima nade!
A naš čovek? Onaj koji je dobro prognozirao pobednika na kladionici biće zadovoljan, a svi oni koji su očekivali promenu odnosa američke spoljne politike prema nama, pre svega, u pogledu Kosova i Metohije, ili drugih nama važnih stvari, biće manje ili više razočarani. Nema tu nekih velikih promena! Ups, možda sam i ja sklon negativnosti!
U slučaju da zbog svojih brojnih obaveza, prevelikog broja ljudi koji žele isto što i ja, da olakšaju dušu, stisnu herojsku desnicu, pogledaju to skoro natčovečansko lice vođe iz bliza, ne uspem da lično vidim premijera, neka bar ostanu ovi redovi na ovom drskom portalu – pa ako me se sete za Dan bezbednosti – sete.
Da li bi se muškarci u Srbiji uvredili ako bi im neki ministar (recimo, Vulin) rekao da se angažuju na pravljenju dece, jer su prethodnih godina zatajili i uzrokovali pad nataliteta? Mislim da svi znamo odgovor. A žene, uvrediše se i to borkinje za ljudska prava.
Pored domaćih tu je pomodarska pomama i za suvišnim jezičkim tuđicama kao što je, primerice, izraz nemačkog porekla „dali ste mi šlagvort“ u značenju „dali ste mi dobar povod“, „napravili ste mi dobar uvod“ i tome slično.
Iako je državno suđenje civilizovan i nekada opravdan put za zadovoljenje svojih prava i potreba, trebalo bi da budemo svesni da postoje i drugi, efikasniji, putevi.
Umesto da smanji porez na rad, ukine nepotrebne propise, pojednostavi procedure, otpusti partijski višak u administraciji koji guta novac svih građana, naša Vlada pokreće novu inicijativu, plaćenu našim novcem, kako bi nas “podstakla” da u postojećem sistemu derikoža, korupcije i mita pokrećemo posao!
Izgleda da ministri polako počinju da rade na ispunjenju obećanja premijera Aleksandra Vučića datim za govornicom u Vladi Srbije, da će SNS u Palanci ostvariti apsolutnu pobedu.
Lokalni govori postaju sve prihvaćeniji – privatno, jer su zanimljivi, zabavni i prirodni, a javno, zato što su nam poznati, na tom smo polju sigurni ili zato što ne znamo drugačije.
Ukoliko ne želimo da ulice i raskršća Niša postanu poput onih u Bogoti, gde vozači uvek drže stakla zatvorenim jer u suprotnom rizikuju da zbog dečijih bandi ostanu bez sata na ruci koju bi normalno izbacili kroz prozor, moramo preuzeti odgovornost i postati ozbiljno i suštinski odgovorno društvo.
Nekažnjivost vlasti nisu smišljali građani, nego političari, ali je ona svakako rezultat gluposti građana. I na kraju, zašto bi vlast uopšte menjala takav sistem? Mnogo im je lakše da nastave kako su započeli, sastave još jedan spisak i samo krenu po njemu…
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
