„Niš, moj grad“ o leskovačkoj „Juri“: Jug ne sme da bude eksperimentalna zona za loše plate i privremene investicije

Aktuelna otpuštanja i slanje radnika na plaćeno odsustvo u kompaniji „Jura“ u Leskovcu predstavljaju krah razvojnog modela juga Srbije koji se godinama oslanjao isključivo na državne subvencije i jeftinu radnu snagu, ocenili su iz koalicije „Niš, moj grad“. Iz ove grupacije upozoravaju da se iza „optimizacije poslovanja“ krije ugrožena egzistencija stotina porodica, dok netransparentnost o tačnom broju ljudi koji ostaju bez posla dodatno širi strah među zaposlenima širom regiona.

Situacija u leskovačkoj fabrici nije izolovan slučaj, kaže Miodrag Stanković iz ove koalicije i dodaje da je to pravilo koje pogađa radnike u Nišu, Pirotu i Vranju, gde su prava zaposlenih često podređena interesima investitora.

Najnovija vest o otpuštanjima i slanju radnika na plaćeno odsustvo u kompaniji Jura u Leskovcu još jednom potvrđuje ono na šta godinama upozoravamo- da je model razvoja juga Srbije zasnovan na jeftinoj radnoj snazi, državnim subvencijama i potpunoj nesigurnosti zaposlenih doživeo potpuni krah – navodi Stanković.

On postavlja pitanje odgovornosti državnih i lokalnih vlasti koje su ovakve kompanije dovodile „uz fanfare“, a sada ignorišu posledice povlačenja kapitala i smanjenja obima posla.

Zahtevamo hitno objavljivanje tačnog broja ugroženih radnika, punu kontrolu poštovanja radnih i socijalnih prava i odgovornost onih koji su bez ikakve strategije pretvorili jug u jeftinu radnu zonu. Jug Srbije ne sme više da bude eksperimentalna zona za loše plate, nesigurne poslove i privremene investicije – zaključio je Stanković.

Zaključio je da je radnicima na jugu Srbije potrebna stvarna sigurnost, a ne prazna obećanja, naglašavajući da se borba za dostojanstven život mora temeljiti na strategiji koja ne podrazumeva eksploataciju domaćeg radnika.

Podsetimo, zbog smanjenog obima narudžbina, kako saopštavaju iz kompanije Jura, u fabrici u Leskovcu će sprovesti plan optimizacije i organizacije poslovanja, koji podrazumeva ponudu sporazumnog raskida ugovora uz otpremnine i plaćeno odsustvo za deo zaposlenih u prvom kvartalu. O kom broju radnika je reč, ne preciziraju.