Mihajlo Zdravković

Gost: Mihajlo Zdravković, gradski većnik zadužen za privredu

Razgovor vodio: Vesna Milić

---

JV: U Nišu se za nekoliko dana po drugi put održava Forum naprednih tehnologija, koji bi prema najavama gradskog rukovodstva, trebalo da okupi privrednike, institucije i obrazovne ustanove u sveri naprednih tehnologija. O potencijalima Niša, kao i o investicijama razgovaramo sa gradskim većnikom Mihajlom Zdravkovićem. Dobrodošli u 15 minuta.

Bolje vas našao.

JV: 15 i 16. novembra u Oficirskom domu još jedan Forum naprednih tehnologija. Grad ulaže pare u ovu manifestaciju, pa da čujemo zbog čega. Ima li potencijla u ovoj oblasti?

Svakako da ima potencijala u ovoj oblasti, to smo pokazali sa prvim Forumom naprednih tehnologija, kada je kroz 2 dana foruma na Elektronskom fakultetu prodefilovalo blizu 7 000 ljudi. Bilo je izloženo 45 kompanija, 15 obrazovnih institucija i 7 institucija podrške. Ono sve što čini te napredne tehnologije od obrazovanja do privrede preko institucija podrške bilo je na jednom mestu i rezultati su upravo vidljivi. Danas imamo jasnu sliku Grada Niša kao grada koji želi da postane grad naprednih tehnologija. Imamo jasnu priču sa Elektronskim fakultetom i Univerzitetom u Nišu o tome šta će se i kako raditi u narednom periodu na poboljšanju te situacije i klime u oblasti napredne tehnologije, sa jedne strane. Sa druge strane imamo trend u svetu da su upravo te napredne tehnologije najbrže rastuća grana u svetu.

JV: Na koji način Niš još pomaže u ovoj sferi?

Pre svega mi pokušavamo da pronađemo načina kako bi se školovalo više kadrova u toj oblasti, kako bi te firme mogle da prate, odnosno, da imaju dovoljan broj kadrova da prate razvoj koji je u svetu uopšte prisutan u toj industriji. To je jedan od osnovnih problema ne samo kod nas nego i u svetu. I upravo prilikom posete Vlade republike Srbije i boravka ovde u Nišu najveći akcenat je stavljen na Elektronski fakultet. To je broj jedan. Broj dva je poboljšanje uslova za rad na samom fakultetu, organizovanje više laboratorija i više slobodnog mesta kako bi kreativa koju naši ljudi imaju i znanje koje dobijaju na tim fakultetima mogli da primene. I sa treće strane tu je podrška za formiranje naučno-tehnološkog parka. One prve matice koja bi mogla da te ljude usmeri ka preduzetništvu i da odatle krenu i razvijaju sopstvene biznise. Dakle to je jedna stvar i druga stvar je ono što sam rekao na početku, svakako jedna od ključnih stvari su kadrovi, kadrovi su nedostajući u toj oblasti, kompanije se takmiče pa zato imamo situaciju da dosta naših ljudi odavde radi za neke kompanije u inostranstvu, sa jedne strane. I sa druge strane imamo pritisak komapnija iz inostranstva, žele da u Nišu formiraju određena preduzeća i svoje baze. Ono što nas raduje je da te baze ne samo da rade operativno projekte za druge firme, već da ovde bude i neki istraživačko razvojni centar u smislu da se ovde proizvode te ideje koje će se kasnije stavljati.

JV: Rekli ste da to neko buduće usmerenje Grada Niša, što se privrede tiče. Da li postoji neki konkretni akcioni plan i neka strategija?

Svakako da je akcioni plan 2015 - 2020. koji je usvojen previđeni su određeni koraci i postoji definisana strategija, postoje radni timovi, koji tačno treba da rade određene stvari.

JV: Koja su glavna usmerenja?

Glavno usmerenje jeste oformljavanje naučno-tehnološkog parka u Nišu i upravo smo krenuli sa tim zadatkom, ovih dana ćemo imati i sastanak sa ministarkom Brnabić i sa ljudima koji vode naučno tehnološki park u Beogradu. Mislim da smo dogovorili pravce delovanja i da ćemo kroz određene korake, koje trebamo zajedno da definišemo, doći do nekog konkretnog plana za realizaciju po godinama. To sigurno nećemo moći odjednom da se radi, ićićemo fazno ali kako će te faze izgledati znaćemo vrlo brzo.

JV: Do kada može da se očekuje rešenje?

Ja očekujem da ćemo do kraja meseca imati predlog sa fazama a nakon toga i odobrenje, a onda krenuti sa samom realizacijom. Mislim da je realno da se sledeće godine počne sa nekim radovima, a da se paralelno sa tim rade neke manje stvari koje je potrebno uraditi na Elektronskom fakultetu. Pre svega mislim na kreiranje razvojnog centra na Elektronskom fakultetu koji bi bio preteča svih ovih stvari. To je jedna stvar za koju Elektronski fakultet ima projekat, ima ideju i koji može sa malo sredstava da se brzo realizuje.

JV: Što se tiče drugih investicija, evo ovih fabrika, Aster tekstil, Leoni, Džonson elektrik. Svaka od njih, najavljeno je u poseti, uposliti nekoliko hiljada ljudi. Često čujemo pritužbe da je to radna snaga koja radi za minimalac.

Da vam kažem, kada u gradu imate ispod 30 000 nezaposlenih ljudi, od koji je preko 50% sa srednjom stručnom spremom ili niže kvalifikacije, neophodo je da imamo i te radno intezivne fabrike. Svakako da mi kao grad u kome je nekada u EI-u radilo 25 000 ljudi, u MIN-u blizu 20 000 ljudi imamo tu industrijsku tradiciju i taj kapital koji vučemo. Sigurno i ako mene pitate i ja lično nisam zadovoljan da glavni oslonac budu te fabrike i upravo ono što mi pokušavamo sa Forumom naprednih tehnologija jeste da stavimo akcenat na kapitalno intezivne delatnosti. Ali situacija je takva i bolje je da imamo i takve fabrike i da u njima rade naši ljudi nego da ti ljudi budu na socijalnom programu kod grada. Mi sa jedne strane stvaramo mogućnost, stvaramo neki višak vrednosti, proizvodimo određene stvari, plaća se porez, plaćaju se doprinosi tim ljudima, nemamo socijalna davanja i to je jedan benefit i moramo ka tome da idemo. Kako sreće da dođemo do neke stope nezaposlenosti da to bude 10 -12% u gradu pa da onda možemo da pritiskamo Socioekonomski savet Republike da poveća minimalnu zaradu. Ali dokle god postoji konkurencija u smislu radne snage, na žalost kod nas je ima dosta, dokle god ima ljudi koji će raditi za ovu platu koja je iznad minimalne zarade, u svim tim fabrikama, ali jeste mala, to je činjenica, mislim da će takvi poslovi postojati. Ne trebamo bežati od toga, ne trebamo se stiditi toga, po meni je bolje raditi nego ne raditi. Dajte da imamo što više takvih fabrika i mogu da vam kažem da se sve te fabrike ponovo reinvestiraju, vidite Leoni, Džonson, koji radi treću fazu. Sve te fazte koje dolaze sledeće donose jedan određeni razvoj. Ne samo povećanje osnovne proizvodne snage nego donose i neke razvojne mehanizme i upošljavaju određeni broj visokoškolovanih ljudi.

JV: Ako se ne varam vi ste skoro na Beogradskom panelu o investicionim potencijalima rekli da je upravo ta struktura nezaposlenih potencijaln Niša.

Svakako da mi imamo veliki broj ljudi sa završenim fakultetom koji je slobodan na tržištu rada. Imamo Univerzitet koji i dalje školuje ljude za tržište ali opet negde imamo neusklađenost između potražnje i proizvodnje. I upravo ta razlika je neki potencijal koji uz malu prekvalifikaciju može nešto da da rezultate. Mislim da to što mi imamo, na žalost, veliki broj nezaposlenih ljudi sa jedne strane je dobar resurs za potencijalne investitore. U tom smislu da ima dosta radne snage na tržištu, da iz tog velikog broja može da se izrodi kvalitet. I upravo je to ono što prepoznaju uz tradicionalana industrijski duh koji mi imamo. Sve ove kompanije koje rade kažu da radnici koji rade u tim fabrikama kada nešto ne znaju, pre svega inženjeri nije im strano da stanu i da otovre knjigu, da pročitaju, da pronađu rešenje i da budu proaktivni i to je ono što ih zadovoljava i što njima daje mogućnost da razmišljaju.

JV: Sa kompanijom IMI je pre nekoliko meseci potpisan memorandum o razumevanju. Tada su najavili upošljavanje oko 1250 radnika. Da li je poznata lokacija na kojoj će oni graditi?

Lokacija će biti poznata do kraja godine. Prema njihovim, sada preliminarnim, istraživanjima oni su negde između 3 lokacije, u ovom trenutku se određuju. Mi radimo za sve te lokacije pripreme u infrastrukturnom smislu, onako kako bi to trebalo da bude, ja očekuje da će oni vrlo brzo imati izabranu lokaciju i krenuti u pribavljanje dozvole, obzirom da su registrovali privredno društvo sa sedištem u Nišu. Da su ispunili sve one zakonske forme koje su neophodne da uđu u proces kupovine zemljišta, obzirom da su se oni odlučili za taj način. Ja očekujem da ćemo najkasnije do kraja godine ili početkom sledeće imati lokaciju, imati idejni projekat i krenuti, sa njima zajedno, u pribavljanje svih neophodnih dozvola za izgradnju i da će izgradnja početi sa prolećnim danima sledeće godine.

JV: Prethodni gradonačelnik Zoran Perišić je najavio čak 3 velika investitora doći na lokaciju prekoputa KPZ, to je površina preko 15ha. Pretpostavimo da će tu biti Leoni, IMI, ko je treći?

Loakcija prekoputa KPZ-a je 52ha, to je celokupna lokacija koja je omeđena ulicom Dimitrija Tucovića i putem za Donje Međurovo. To je jedan od važnih poteza u gradu. Leoni je izvesno da će tamo biti i oni su u postupku kupovine zemljišta, obzirom da je zemljište vraćeno restitucijom prethodnim vlasnicima. Mi u ovom trenutku pregovaramo sa nekoliko velikih investitora, kao što smo pregovarali u prethodnom periodu sa ovima koji su sada poznati. Naša praksa je o tome ne pričamo javno dok nemamo potpisan memorandum o razumevanju i upravo je to taj prvi trenutak kada kažemo ko je taj investitor. Upravo to potpisivanje memoranduma o razumevanju, kao što samo radili sa IMI-jem, sa Leonijem se išao korak dalje odmah je potpisan i ugovor, obzirom da su oni nekoliko godina tu. Mogu da kažem da ukoliko se realizuju sve ove investicije koje su nam sada na stalu da ćemo itekako biti zadovoljni kao grad i naši sugrađani će imati puno prostora i slobodnih radnih mesta na raspolaganju.

JV: Kada smo već kod tih lokacija šta je sa Loznim kalemom i najavljenim akva parkom?

Na Loznom kalemu se izvode radovi o opremanju infrastrukturnom, u saradnji sa Ministarstvom privrede. Tamo se izvode radovi na ogradnji vodovodne i kanalizacione mreže i atmosferske kanalizacije. Upravo je krajem prošle nedelje stigla prva privremena situacija za te radove. U toku je promena plana detaljne regulacije, o tome ste već obavešteni. Očekuje se da taj plan usvoji Skupština grada do kraja ovog meseca i da se nakon toga pristupi prezentaciji idejnog rešenja tog akva parka. Prema najavama koje imamo on je u završnoj fazi, taj akva park bi trebalo, prema onim informacijama koje smo mi dobili od potencijalnog investitora da ima i zatvoreni deo. To je akva park koji će faktički raditi tokom cele godine i mislim da će to biti jedinstveni na ovakvom prostoru ukoliko se ta investicija realizuje ovako kako je planirana. Očekujemo da imamo prezentaciju tog idejnog projekta i nakon toga u skladu sa memorandumom o razumevanju, koji smo potpisali, da se definišu svi dalji koraci sa krajnjim rokovima i da imamo konačno taj akva park.

JV: Ima li šanse da to bude sledeće godine?

Ja verujem da ima šanse da bude ali to ne zavisi od nas, zavisi od investitora. U ovom trenutku mi nemamo od njega zvaničnu dinamiku radova, imamo samo najavu da će biti prezentovan taj idejni projekat odmah po usvajanju planske dokumentacije.

JV: Možemo li da čujemo nešto o podršci lokalnih privrednika i malih i srednjih preduzeća? Regionalna privredna komora potpada pod Republičku, kakve će tu biti promene?

Što se tiče samog funkcionisanja komore to ćete morati sa rukovodstvom komore da vidite. Ja očekujem da će one raditi bolje, obzirom da nisam zadovoljan kako je komora funkcionisala u prethodnom periodu. Što se tiče samoh podsticaja mi smo kao grad upravo privršili kraju konkurs za finansiranje i otvaranje novih radnih mesta, zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, gde smo davali po 150 000 dinara za novootvorena radna mesta. Taj konkurs je istekao i u toku je priprema novog programa lokalnog ekonomskog razvoja za 2017. godinu koji bi pored mera koje obuhvataju mere podsticaja zapošljavanja, koje su bile aktuelen prethodnih godina, bi trebalo da obuhvate ukoliko se tako slože kolege iz Skupštine grada. Jedan novi set mera koji će pre svega dati akcenat mikro i malim preduzećima i početnicima u biznisu.

JV: Ima li šanse da oni dobiju makar jedan mali deo onoga što dobijaju veliki investitori?

Suština podrške koju dajemo Vlada republike Srbije jesu radno intezivne fabrike i i one investicije koje zapošljavaju preko 100 radnika. Svakako da postoje podsticaji koje daje Fond za razvoj. 2016. godina je godina preduzetništva, niz kompanija je uspeo da tu nabavi opremu sa jednim delom bespovratnih sredstava, da li da dobije neke sertifikate. Postoji tu niz aktivnosti koji može ali mislim da mi moramo da radimo na probuđivanju svesti kod naših lokalnih, pre svega malih preduzeća, da oni moraju da razmišljaju i da samo traže te načine za poboljšanje svog poslovanja i mislim da moraju da probaju da se vežu za velike kompanije koje posluju ovde, da probaju da postanu njima neki dobavljači. Naša pažnja bi trebalo da bude usmerena ka tome i da ćemo mi kao grad da se trudimo da stvorimo uslove da što veći broj kompanija budu dobavljači velikim kompanijama. Jer i njima je cilj da imaju lokalne dobavljače koji mogu da reaguju vrlo brzo obzirom da se njihova proizvodnja oslanja na male zalihe, na Just in time proizvodnju. A sa druge strane naš cilj je da se ovde uposle ljudi i da se taj preduzetnički duh, što je više razvija.

JV: Može li nekako grad da posreduje u toj saradnji?

Upravo je to ono što sam rekao da ćemo probati da sagledamo kroz program lokalnog ekonomskog razvoja sledeće godine. Da probamo da ta mala i srednja preduzeća koja imaju potencijle osposobimo kako bi mogli da postanu dobavljači.

JV: Hvala vam puno na gostovanju.

Hvala i vama na pozivu.

JV: Vi ste gledali 15 minuta a ja sam Vesna Milić.