Ninoslav Stojadinović

Gost: Ninoslav Stojadinović, akademik iz Niša

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

---

JV: Niš je pre nekoliko dana dobio ogranak SANU, a prvi predsednik ove važne institucije u najvećem gradu juga Srbije je akademik Ninoslav Stojadinović. Gospodine Stojadinoviću dobrodošli u studio Južnih vesti.

Bolje vas našao, čast mi je da ste me pozvali tim povodom i želim da naglasim da ste vi prvi medij iz Niša kome dajem intervju. Davao sam par izjava. Vi ste me zvali i pre 6 meseci kada se ideja pojavila, pa posle toga. Možda ste se i malo naljutili što sam ja vešto izbegavao ali želeo sam da ideju sprovedem do kraja i da onda ovako mirno razgovaramo, da možemo i o planovima.

JV: I nama je zadovoljstvo što ste ovde i za početak, kako protiču ti prvi dani u toj predsedničkoj fotelji ogranka SANU u Nišu?

To praktično i nije fotelja, nije nešto što je uživanje, to je rad, tvrd rad. Počelo je to dobro, od 16.09. kada je praktično centar prerastao u ogranak, sa mnogo većim ovlašćenjima. Prošlo je neštop više od mesec dana od izbora predsednika i mojih saradnika, potpredsednika Mitkovića i sekretara Rakočevića. Prvi je sa Medicinskog a drugi za Filozofskog fakulteta, imamo i medicinu i matematiku, ja sam informacione tehnologije, ali tu ima još puno ljudi. Imamo profesora Milovanovića, profesora Hadži Đokića i kao pridružene članove bivšeg predsednika Hajdina i sadašnjeg Kostića. Očekujemo u perspektivi da tu bude i više članova. sada su organizacione aktivnosti, držali smo prošlog utorka prvu sednicu Izvršnog odbora. Upoznali se sa pravilnikom o radu, mogućnostima i prve aktivnosti planirali, kažem za sada su to tehničke aktivnosti, mada ima i suštine. Sazvaćemo bivše članove, tačnije načelnike. centar je imao oblasti koliko i odelenja Akademije nauka i sve te oblasti imale su načelnike, sada ćemo da ih sazovemo da se dogovorimo kako dalje nastaviti. Nemamo nameru da bilo šta ukidamo od onog što je rađeno, naravno ono što je uspešno rađeno. Ali će za svaku aktivnost morati da se formira jedan kvantan projekat sa očekivanim dobrim rezultatima i u svakom od tih projekata moraće da bude angažovan makar jedan vrhunski akademik iz SANU. Zatim ćemo sledeće nedelje pozvati sve dekane ili prodekane za nauku fakulteta Univerziteta u Nišu, a sledeći korak je dogovor sa velikim privrednim sistemima ako uopšte može da se kaže da ima velikih privrednih sistema. Tu mislim na Pirot, na obe fabrike automobilskih guma, na Philip Morris i šta tu još može od domaćih firmi da se nađe, recimo Yumis ili tako nešto. Nećemo sigurno u početku sa Jurom, sa Leonijem ipak je to koncipirano na drugi način, pre svega radna snaga i par visoko obrazovanih. Idemo na ove velike firme koje su ovde ustanovljene, koje su privatizovane i imaju dobar tretman u svetu, dobar izvoz. Izuzetno doprinose bruto domaćem proizvodu Srbije i izvoznim aktivnostima. A ima još jedna razlog, sve više studenata ne želi na fakultetu da ostane, na srteću ne idu u Beograd ili u inostranstvo nego izaberu domeće kompanije.

JV: Kada ste pomenuli Juru i Leoni opet imamo ljude koji se možda školuju za nešto drugo u srednjim školama ali prosto prinuđeni zbog tržišta rada da se edukuju i rade. Kako ćemo sa tim, prosto mora da se drugačije?

Da se ne shvati da smo protiv tih investicija ali ipak uslovi rada u tim firmama su ponižavajući. Zarade su takođe ponižavajuće, uglavnom su to ljudi van Niša. Maltene devojka jedna za šminku, za stan potroši celu platu i roditelji tu i dalje pomažu ali da ne ulazimo u te teme. Nama trebaju visoke tehnologije, sa visokim stepenom prerade i gde će domaća pamet imati veliku ulogu, kao što je nekada bilo u nekim firmama, fabrimama u EI-u, u MIN-u, pa nije ni Nitex bio za potcenjivanje, bivši Đuro Salaj, Nisal kasnije, fabrika gume, obuće. Bilo je izvarednih firmi i puno mesta za inžinjere. Cele generacije tehnologa su iz Beograda i iz raznih krajeva Srbije i Jugoslavije dolazile i zapošljavale u Nišu. I onda se diže intelektualni, tehnološki nivo grada i to je sasvim druga priča.

JV: Ima li šanse za otvaranje nekih drugih firmi? Pošto razgovara ćete sa već postojećim, kao što rekoste. Da li postoji neki plan ili ideja za nove kompanije ili da mladi ljudi sami pokrenu svoj biznis?

Ovo drugo pre. Informatičke tehnologije, centri, Tehnološki park je u planu na Elektronskom fakultetu. Da se ne shvati naša uloga pogrešno. Nećemo mi da se bavimo ni subvencijama, daleko smo od toga, ni tim načinom privlačenja investicija, mi stvaramo uslove, kadrove, ideje da bi se nešto domaće napravilo. Ako veliki sistemi uz pomoć privredne komore, Vlade Srbije vide tu interes, skeptik sam, onda ok. Ako ne onda će neka strana kompanija da se nađe. Ima puno pojedinaca koji uspešno rade za firme u inostranstvu a ne preko Vlade Srbije preko ovih subvencija.

JV: Koliko je tu značajna saradnja, evo pomenuli ste Vladu Srbije, tu su i lokalne vlasti, koliko je značajna saradnja SANU-a generalno i oog ogranka koji je nastao u Nišu sa državnim institucijama?

Naravno da je važna. Nama je obećana podrška i povodom ove proslave, tu sam doneo knjigu 175 godina SANU. Prošlo je mnogo godina 1841. je formiranam, ne pod tim nazivom, to je bilo društvo Svesrpske slavesnosti, zatim je to bila Kraljevska akademija, pa je posle rata postala SANU. To je značajan jubilej. Pomenuo bih samo da su Tesla, Pupin, Milanković bili članovi to je već dovoljno. To su takvog kalibra naučnici nema potrebe da objašnjavam, mislim da bi se njima ponosila svaka akademija  u svetu. Imamo podršku za tu proslavu i u poslednjem razgovoru koji je predsednik akademije vodio pre neki dan sa premijerom dobili smo definitivno podršku i za ogranak SANU u Nišu. Što je bilo savim logično. Ako mi pričamo o decentralizaciji, o demetopolizaciji, pa logično je da uz Novi Sad, koji je dobio ogranak iz prostog razloga što 24. godine Vojvođanska akademija ukinuta i stalne su tendencije da se ponovo nešto tako napravi. Pa logično je i da ovaj deo Srbije, posebno osetljiv zbog velikih problema, nezaposlenosti, bele kuge, demografskih problema da i ovde nešto dobijemo. Meni je logično da Vlada to pomogne, ne samo moralno nego i u budžetu.

JV: Vi ste dugo član, bili ste i dopisni član SANU. Da li se nekad desilo da neki ministar ili neko iz ministarstva ili neki premijer, bilo koje Vlade do sada pozove SANU i pita za konsultaciju, predlog rešenja nekog problema, da li iz oblasti privrede, medicine, elektronike ili bilo čega što je goruće u tom trenutku?

Bilo bi nekorektno da kažem ne i da kažem da ova vlast to ne radi. Nije se pretrgla ni jedna vlast, možda su čak socijalisti 90. i pre toga imali najviše članova od predsednika Kanazira, pa su i uključivali ljude. Nije se ni DOS pretrgo u tome, ni ovi. Ali istine radi u svbom savetima, nacionalnim savetima prosveta, nauka, tehnološki razvoj, visoko obrazovanje, kultura i tako dalje su bar po dva predstavnika SANU ukljkučena. I u mnogim drugim odborima, recimo, Komisija za izbor u naučna zvanja, ja sam bio u jednom mandatu. Tako da nas ima ali na žalost vi ste pravo pitanje potegli. Mi smo skoro pravili, urpavo iz te ideje Sipozijum nauka, privreda društvo gde mso pozvali i Vladu. Na moje neverovatno iznenađenje ministar Vujović e sve vreme bio, hvatao beleške, uključivao se u diskusiju, što obećava. Gospodin Vujović je ipak čovek koji je dugo radio spolja, doktor nauka. Pitanje je da li će to na odziv naići, ostaje da se nadamo. Novo rukovodstvo Akademije na čelu sa akademikom Kostićem napravio je dobru saradnju sa Klubom privrednika. to jeste malo više slikanje ali je to jedno moćno udruženje, gde su svi ovi, takozvani, tajkuni, ima i sa pozitivnom konotacijom, sa velikim kapitalom, učestvovali na toj konderenciji sa interesantniom diskusijama. Uočili smo neke probleme naše privrede. Recimo nekad najveća preduzeća u bivšoj Jugoslavili, koja i danas uspešno rade ne mogu na tenderima da pobede zbog nekih bezveznih uslova a onda ih strani partneri angažuju kao izvršioce. Tako da tu ima puno prostora, ovo je tek drua godina novog rukovodstva, koje ne pravi razliku između partija, vlasti, ne rukovodi se dnevnopolitičkom situacijom, nego ide u saradnju sa svima koji su relevantni sagovornici. A umeju, sećate se intervjua akademika Kostića, kada nešto nije u redu da iskritikuje.

JV: Koliko je tu značajna i neka politička podrška? Vi ste bili dugogodišnji član DS-a i SDS-a kako to funkcioniše na relaciji politika i SANU?

Treba da budem iskren do kraja. Ni jednoj partiji nisu previše dragi akademici, ljudi koji svojom glavom razmišljaju. To je generalno za Srbiju. I svi se pomalo plaše, zaziru od njih, tako da, ali kada dođu na vlast vole da se slikaju sa njima. I to je bio neki maksimum koji je mogao da se postigne, ima tu i svetlih primera, bilo je i dobrih ministara. Bilo je interesantne saradnje.

JV: Da li je ta politička linija, možda, tom političkom linijom lakše da se proguraju neke ideje iz SANU-a u ministarstva ili Vladu?

Ne bih rekao. Nisu tako bliski odnosi ni sada između SANU-a i vlasti. To su susreti prema potrebi, vrlo korektni, sadržajni ali nema te vrste. Pomenuli ste da sam ja bio član, bio sam i poslanik i potpredsednik Skupštine…

JV: I abasador.

… da, da, sve je to u redu. Ambasadorska je nešto drugo, tu zemlju predstavljamo i kamo sreće da ima više akademika, profesora, umetnika, jer oni ne mogu da obrukaju zemlju. Ovi srugi, tkaozvani karijerni mogu. I kada sam bio ambaador ja sam zamrzao članstvo u stranci. I sada praktično moje aktivnosti su svedene na 0. Ne treba uopšte petljati politiku u to, jednostavno mi smo akademici cele Srbije, ambasadoris su predstavnici cele zemlje i mi se tako ponašamo. I na sreću uopšte nije politizovana za razliku od nekih vremena devedesetih, recimo, kada je Akademija, kada su se svi problemi dešavali i kada je zbog memoranduma moglo da se desi da se ukine Akademija. Verovali ili ne Stambolić je bio za ukidanje, to smo sada u istorijatu videli, u ovom intervju akademika koji su u tome učestvovali, Milošević je sprečio. Verovali ili ne ukidanje akademije. Onda je strah bio veliki, rukovodstvo se plašilo da predlaže nešto ali prošlo je to vreme, dosta je bilo hipoteke i sada mislim da akademik Kostić sa saradnicima i sebe ubrajam u te saradnike. I kolegu iz Novog Sada apsolutno se ne libi da bilo šta kaže ako smatra da je to od koristi za Srbiju.

JV: Svako vreme nosi svoje breme, kaže narodna poslovica. Sada imamo situaciju da se na neki način SANU decentralizuje, kako vi rekoste. Dobili smo ogranak u Nišu. A opet u tom nekom istom periodu kada smo dobili tu informaciju od vas premijer Aleksandar Vučić je rekao da je dobar jedino Beogradski univerzitet i njega je izdvojio od svih 5 univerziteta, koliko ih ima u državi. Kako vi to komentarišete?

Samo mala ispravka. Prvo je to izjavio ili nešto slično, ne mogu da citiram, a posle toga je ogranak napravljen i bila je poseta Nišu. Ja bih mogao zlonameran da budem da iskritikujem premijera Vučića. Šta ja mislim da se desilo. Tu je bila ona Šangajska lista bila, Beograd ume da se pohvali uspesi i tako dalje, on je nespretno, u najmanju ruku, naveo. I ja sam se razočarao, naravno, Novi Sad, kragujevac. to su 2 prisupa bila, prvi, i svu aplaudirali kolegi Arsenijeviću iz Kragujevca, koji je raspalio iz svih oruđa po premijeru. to je trajalo 5-6 dana i nikom ništa. drugi su malo sačekali Novi Sad je prezentovao svoje rezultate i pozvao premijera da o tome razgovaraju. Niški rektor je još duže razmišljao pa je i on pozvao.

JV: Mi smo njega više puta zvali insistirali da on nešto prokomentariše na tu temu.

Verujte mi nema razloga da branim ni jednog rektora ali osetljive su stvari. Na kraju se podesilo da je ova sednica Vlada ili više sednica.

JV: Gostovanje Vlade u Nišu.

Gostovanje, bukvalno gostovanje. On je to povezao lepo i premijer je posetio Elektronski. Kada se te posete obave nešto mora zbog medija i da se obeća. to što se obeća je neprijatno jer mora i da se ispuni. Puno obećanja, koliko sam ja čuo. Još jedna lamela. Elektronski je već u krizi sa prostorom. Još jedna lamela pored dekanata, znate gde se to nalazi. i pravi. I tamo gde je parking treba da se napravi tehnološki park. to su strahovito skupe investicije, neće to godinu dana trajati ali ja verujem, zato što mi projekte za to imamo. Sada direktno što je veznao za centar Tehnološki park, eto prve stvari gde možemo da sarađujemo sa Univerzitetom. Mi već sarađujemo sa Univerzitetom, mali smo, mala smo sredina i Univerzitet u Nišu je mali, ne može da se poredi sa Beogradskim. I prirodno je da Beogradski bude na Šangajskoj lisit, mada sam ja i na sednicama Skupštine govorio o čemu se radi. 50% ili nešto manje radova Univerzitetu donose instituti, koje mi nemamo.

JV: U tom nekom smislu svakako je Beogradski u prednosti. Po kvalitetu kadrova koji izlaze sa univerziteta da li postoje tu neka razlika? Velika razlika.

Ne. I naši se zapošljavaju uspešno u svetu, tako da to je u pitanju. Sada bi taj tehnološki park bio veliki korak. Vidim da se neki forum o naprednim tehnologijama ovde organizuje. To je dobra ideja. Ali ono sa početka, Jura, Leoni, jedna firma, druga firma. Šta treba da budu napredne tehnologije? Nešto što diže tehnološki razvoj grada, stanovništva, pa i tu tehničku inteligenciju da istaknemo. Mislim, uz ogradu, da je to početak, da će biti bolje, da taj forum po sadržaju uglavnom imaju forme koje se bave informatikom, trgovinom, nije to baš ali početak je dobar. Mi nismo, nažalost, angažovani ovog puta, očekujem da sledeće godine i opgranak bude angažovan. Ja sam već razgovarao sa nekim ljudima, vrhunskim ljudima sa Univerziteta, koji ne samo da imaju radove, neo i tehnička rešenja u oblasti medicine, elektronike, svega. Tu se recimo, evo ekskluzivno za Južne vesti, rodila ideja da jedan nosećih projekata nadalje, uz sve ono što smo radili ranije zbog regiona, bude nešto šire. A to je dijagnostika u otkrivanju kancera, pa i savremene tehnike dijagnostike, računari, elektronika, senzri, pretvarači i tako dalje. Sve je to računarski kontrolisano, to nama nedostaje. Ako ovde pokrenemo zašto to ne bi prešlo i u Beograd, Novi Sad i Kragujevac. Ima tih ideja i sve ovo što ponešto kritikujem nije iz neke loše namere. Mogu mnogo više da kritikujem, ali jednostavno treba uvezati sve i sve da upregnemo da bude u funkciji razvoja Niša, šireg regiona jugoistočne Srbije i Srbije.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama. Ovo je mnogo brzo.

JV: Tako je, 15 minuta.

Hvala vam.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta  a moje ime je Aleksandar Stankov.