Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:51, 9. 8. 2021.

| BBC News na srpskom

Amerika, ubistva i istorija: Čarls Menson - mesijanski vođa kulta smrti

Autor: BBC News na srpskom
Charles Manson talks during an interview August 25, 1989.
Reuters
Menson, na slici iz 1989. godine, slao je sledbenike da čine ubistva umesto njega

Mesijanski uticaj Čarlsa Mensona naveo je njegove sledbenike da čine ubistva.

Članovi njegove takozvane Porodice odgovorni su za niz ubistava koja su narušila mir i ljubav kalifornijskog leta 1969. godine.

U periodu od pet nedelja, devet ljudi, među kojima i glumica Šeron Tejt, ubijeno na surov način.

Uprkos tome što lično nije počinio nijedno od tih ubistava, Menson je zamalo izbegao smrtnu kaznu i ostatak života proveo u zatvoru.

Rođen je kao Čarls Mils Medoks u Sinsinatiju, u Ohaju, 12. novembra 1934. godine, vanbračni sin 16-godišnje Ketlin Medoks.

Ubrzo posle rođenja, njegova majka udala se za Vilijema Mensona i njen sin je preuzeo očuhovo prezime.

Imao je teško detinjstvo.

Majka mu je bila alkoholičarka i, kad je 1939. godine završila u zatvoru zato što je opljačkala benzinsku pumpu, Menson je dat na starateljstvo tetki i teči.

Kad je njegova majka puštena na uslovnu slobodu 1942, živela je sa osmogodišnjim sinom u nizu oronulih soba pre nego što je neuspešno podnela molbu sudu da ga da na usvajanje.

On je umesto toga smešten u katoličku školu za dečake iz koje je pobegao posle svega 10 meseci.

U tinejdžerskom uzrastu već je bio okoreli kriminalac
Getty Images
U tinejdžerskom uzrastu već je bio okoreli kriminalac

Mensonova pljačka prodavnice pića obeležila je početak niza zločina, među kojima oružanu pljačku, i naknadna zatvaranja u brojne ustanove.

U 17. godini već je imao za sobom niz presuda, a jedan zatvorski socijalni radnik u svom izveštaju napisao je za njega da je „agresivno antisocijalan".

Pošto se pobunio protiv zatvorskih vlasti, klasifikovan je kao opasan.

Međutim, 1954. godine, nakon izvesnog perioda uzornog ponašanja, pušten je na uslovnu slobodu.

Preselio se u Zapadnu Virdžiniju da bi bio sa majkom i 1955. godine oženio se sa Rozali Džin Vilis, koja je radila kao konobarica u bolnici.

Ovom kratkom periodu skrašavanja došao je kraj kad je osuđen na pet godina uslovne zatvorske kazne zbog krađe kola, koja je preinačena u tri godine zatvora nakon što se nije pojavio na sudu na čitanje druge optužnice.

Njegova žena otišla je sa drugim čovekom i njih dvoje su se razveli.

Verovanja i učenja

Menson se spetljao sa prostitutkom po imenu Leona „Kendi" Stivens, čija je uplakana molba sudu da će se venčati ukoliko on ne ode u zatvor navela sudiju da preinači desetogodišnju zatvorsku kaznu u uslovnu zbog pokušaja uvaljivanja ukradenog čeka Ministarstva finansija.

Međutim, on je 1960. godine ponovo prekršio uslovnu slobodu i naloženo mu je da odsluži uslovnu kaznu.

Pušten je iz zatvora 1967. godine, uprkos tome što je molio vlasti da mu dopuste da ostane iza rešetaka.

Provevši pola života po raznim ustanovama, smatrao je da nije sposoban da se suoči sa spoljnim svetom.

Susan Atkins, Patricia Krenwinkel and Leslie Van Houten
Getty Images
Tri članice njegove Porodice - Suzan Etkins, Patriša Krenvinkel i Lesli Van Hauten - stižu na sud

Preselio se u San Francisko, gde je upoznao bibliotekarku po imenu Meri Baning, na kraju je ubedivši da dopusti još jednoj ženi živi sa njima.

Prema jednom svedočanstvu, u stanu je živelo najmanje 18 žena u prvoj inkarnaciji onoga što će kasnije dobiti ime Porodica Menson.

Pod uticajem značajne količine droga, najviše LSD-a, Menson se nametnuo kao guru, propovedajući mešavinu verovanja i učenja brojnih kultova.

Ubedio je niz ostrašćenih sledbenica da je on u stvari Hrist.

Pre kraja 1967. godine, Menson i neki od njegovih sledbenika pošli su na turneju po zemlji u starom autobusu, prekrivenom hipi obeležjima.

U bizarnom uvodu u kasnija dešavanja, Porodica se uselila u luksuznu kuću bubnjara Bič Bojsa Denis Vilsona, gde je muzičar zatekao sebe kako izdržava Mensonovu sve brojniju svitu.

On je upoznao Mensona sa velikim brojem prijatelja koji su radili u muzičkom i šou biznisu.

Rasni rat

Pošto ju je izbacio Vilsonov menadžer, Porodica se preselila na oronuli ranč, gde je Menson postao opsednut pesmom Helter Skelter sa Belog albuma Bitlsa, objavljenog u novembru 1968. godine.

Nevini tekst pesme Lenona i Makartnija o toboganu na dečjem igralištu Menson je protumačio kao početak rasnog rata između crnaca i belaca.

U Mensonovom pobrkanom umu, crnci će na kraju pobediti, ali će morati da se oslone na savete Porodice da bi izgradili novi društveni poredak.

Prvo ubistvo izvršeno je 25. jula 1969. godine, kad je Menson poslao troje članova u kuću poznanika Gerija Hinmana, koji je, verovao je Menson, tu držao ušteđevinu.

Pošto je držan kao talac dva dana, Hinmana je na smrt izbo nožem član Porodice Bobi Bosolej.

Osmog avgusta Menson je poslao četiri člana Porodice u iznajmljenu kuću muzičkog producenta Terija Melčera, sa uputstvom da ubiju svakoga koga sretnu.

Melčer je prethodno odbio Mensonov zahtev da potpiše ugovor za ploču.

Međutim, Melčer se preselio, a kuću je iznajmio filmskom režiseru Romanu Polanskom i njegovoj supruzi glumici Šeron Tejt.

Banda je prvo upucala 18-godišnjeg mladića kog je zatekla ispred kuće, a potom upala unutra i ubila četiri stanara, frizera Džeja Sibringa, prijatelja Polanskog i veliku scenarističku nadu Vojčeka Frajkovskog i devojku Frajkovskog Ebigejl Foldžer.

Sam Polanski je poslom bio u Londonu.

Tejt, koja je bila u osmom i po mesecu trudnoće, podlegla je ranama od noža, a njenom krvlju je na zidu kuće ispisana reč „svinja".

Roman Polanski and Sharon State at their wedding
Getty Images
Šeron Tejt (26) i Roman Polanski venčali su se samo godinu dana ranije

Naredne noći je Menson, koji nije bio prisutan tokom prethodnih ubistava, otišao sa šest članova Porodice do kuće vlasnika supermarketa Lenoa Labjanke i njegove žene Rozmeri.

Par je izboden na smrt, mada je, pošto ih je vezao, Menson napustio kuću pre nego što su napadi počeli.

Poslednja žrtva bila je Donald Šej. Menson je naložio Stivu Groganu, članu Porodice, da ubije bivšeg filmskog kaskadera, za kog je verovao da je preneo informacije policiji.

Šejevi posmrtni ostaci nisu pronađeni sve do 1977. godine, kad je Grogan odveo policiju do mesta na kom ga je zakopao osam godina ranije.

Policija je prethodno isključila povezanost između ubistava Tejt i ostalih i bračnog para Labjanka.

Do preokreta je došlo tek kad su Menson i neki članovi Porodice uhapšeni nakon optužbi da su oštetili deo Nacionalnog parka Doline smrti spalivši ukradena vozila.

Bulažnjenje

Dok su držani u pritvoru, članica Porodice Suzan Etkins poverila se drugim dvema zatvorenicama da je učestvovala u ubistvima, a ove su to prijavile vlastima.

Suđenje je bilo obeleženo nizom ometanja članova Porodice i bulažnjenjem samog Mensona u govoru koji je održao u vlastitu odbranu.

Menson i još troje optuženih članova Porodice osuđeni su na smrt.

Žalbeni proces je odložio izvršenje, a presude su preinačene u doživotne kazne zatvora kad je Kalifornija ukinula smrtnu kaznu 1972. godine.

Publicitet koji je pratio Čarlsa Mensona i njegovu Porodicu nije jenjavao.

Jedna od njegovih sledbenica, Linet „Skviki" From osuđena je 1975. godine na doživotnu kaznu zatvora kad je pokušala da izvrši atentat na predsednika Forda.

I sam Menson je ostao u žiži javnosti.

Iz zatvora je osamdesetih dao četiri televizijska intervjua, najslavniji Denu Snajderu sa NBC Njuza i Čarliju Rouzu sa CBS-a, a potonji intrvju je osvojio nagradu Emi.

Na prelasku u novi vek, Menson i njegovi sledbenici postali su neka vrsta kulta, sa sajtovima koje su u njegovu čast pokretali ljudi koji nisu bili ni rođeni kad je Porodica počinila ubistva.

Jedna od tih obožavateljki bila je Afton Elejn „Star" Barton, koja je počela da se dopisuje sa Mensonom 2007. godine dok je imala samo 17 godina.

Kasnije je saopštila da su se ona i Menson verili. Dozvola za venčanje je izdata, ali je istekla pre nego što je iskorišćena.

Pevač Merilin Menson pozajmio je njegovo prezime, dok je britanski bend Kasabijan nazvan po Lindi Kasabijan, članici Porodice koja je izbegla optužnicu svedočeći protiv bivših saradnika.

Vinsent Buljosi, tužilac na njegovom suđenju, i autor knjige Helter Skelter, hronike čitavog slučaja, ovako je to objasnio.

„Samo ime Menson postalo je metafora zla, a zlo ima svoju privlačnost."

Menson je 12 puta podnosio zahtev za uslovnu slobodu, ali su svi odbijeni.

Ni sudska saslušanja, niti lavina potonjih pozitivnih napisa, nisu pružili definitivno objašnjenje za Mensonovu motivaciju niti, možda još zagonetnije, motivaciju onih koji su odlučili da ga slede i počine ubistva umesto njega.



Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima