Eksplozija u Bejrutu: Spasioci traže „otkucaje srca u kršu" - Koliko dugo možete preživeti pod ruševinama

Spasioci u Bejrutu nastavljaju da pretražuju ruševine zgrade nakon izveštaja da bi ispod njih jedna osoba mogla biti živa, mesec dana nakon što je velika eksplozija opustošila prestonicu Libana.

Specijalna oprema sa sezorima poslata je u oblast Mar Mihail nakon nepotvrđenih izveštaja da su detektovani otkucaji srca.

Potraga je prvobitno prekinuta preko noći, ali su dobrovoljci nastavili da rade bez opreme, koristeći samo ruke.

Više od 200 ljudi je poginulo a 300.000 ostalo bez domova kada je 2.750 tona amonijum nitrata eksplodiralo u bejrutskoj luci 4. avgusta.

• U fotografijama: Haos i ruševine u Bejrutu
• Eksplozija u Bejrutu: Šta je amonijum nitrat i koliko je opasan
• Bejrut i Balkan: „Libanci su kao feniks koji se diže iz pepela"

Koliko dugo ljudi mogu preživeti ispod ruševina?

BBC novinarka Ana Džons je 2013. istraživala kako ljudi preživljavaju u ruševinama posle zemljotresa - i šta je ono što određuje dužinu potrage.

Timovi UN obično odluče da prekinu potragu i pokušaje spavšavanja između pet i sedam dana posle nesreće, nakon što dan ili dva više nema spašenih - ali je poznato da su ljudi uspevali da prežive i mnogo duže.

Park Seung Hjun je izvučen iz ostataka srušenog supermarketa u Seulu, u Južnoj Koreji, 16 dana nakon incidenta.

U januaru 2004, Šar-Banu Mazandarani, Iranka stara više od 90 godina, spašena je nakon što je devet dana provela zarobljena ispod ruševina kuće posle zemljotresa u Bamu.

U jednom neverovatnom slučaju u decembru 2005. godine, 40-godišnjakinja je pronađena zatrpana u ostacima kuhinje u Kašmiru, pod upravom Pakistana, više od dva meseca nakon što je region pogodio zemljotres.

• „Čudesni trenutak" spasavanja dečaka iz pećine na Tajlandu
• Suze dečaka za poginulim roniocem

Lekari su rekli da je čudo što je Nakša Bibi preživela toliko dugo u prostoru toliko malom da nije mogla da se kreće.

Džuli Rajan, koordinatorka u britanskoj grupi Međunarodne spasilačke snage (IRC), kaže da preživljavanje u velikoj meri zavisi od toga šta će se dogoditi u trenutku prvog udara zemljotresa.

„Idealna situacija je da ste zarobljeni i zatrpani, ali da imate neku vrstu izvora kiseonika iz spoljnog sveta, da niste povređeni i imate neki pristup vodi", rekla je ona ranije za BBC.

„Uspeli ste da se uvučete u neku prazninu gde ste ograđeni zgradom, ali niste povređeni."

Rekla je da je tim IRC spasio tri dečaka koji su pet dana bili zatrapani u ruševinama škole nakon zemljotresa u Pakistanu 2005. godine.

Video: „I dalje se nadam": Kćerka traži oca posle eksplozije u Bejrutu

„Sindrom nagnječenja"

„Ležali su na leđima jedan pored drugog, dok su nosem dodirivali plafon, ali su bili potpuno nepovređeni", rekla je Džuli Rajan. Drugi dečak pored njih je preminuo.

Nakon toliko dugog vremena u mraku, spasioci su morali da im prekriju oči kada su ih vadili, kako bi ih zaštitili od jake sunčeve svetlosti.

Mnogi koji prežive zemljotrese su toliko teško povređeni da ne mogu da dočekaju medicinsku negu, kaže doktorka Tejšri Šah iz Lekara bez granica.

Ako su zarobljeni, „sama nepokretnost će smanjiniti šanse za preživljavanje", rekla je ona.

Nemogućost kretanja ili povrede na nogama mogu da dovedu do sindroma nagnječenja, kada je poremećen dotok krvi u udovima.

Kada se ukloni uklještenje, nagomilani toksini preplave telo i ono nije u stanju da se nosi sa njima.

„To izaziva oštećenje bubrega i šok, ljudi su u agoniji zbog bola i imaju visok rizik od otkazivanja rada bubrega ako ne dobiju hitnu medicinsku pomoć", rekla je doktorka Šah.

Ona je dodala da postoje slučajevi kada su ljudi preživeli u ruševinama duže od dve nedelje, ali su takvi slučajevi „neverovatno retki".

„Šanse da nekoga izvučete životg smanjjuju se iz dana u dan", rekla je ona.

• Smrtonosni lov na žad u rudnicima Mjanmara
• Preživeo napad medveda, ajkule i zmije
• U fotografijama: Meksiko slavi „pse-heroje“

Biti zarobljen u zatvorenom prostoru takođe znači porast temperature i ugljen-dioksida, koji, ako dostigne previsok nivo, dovodi do gušenja.

Spasilački timovi nadgledaju porast nivoa ugljen-dioksida u zgradi - koji znači da je neko zarobljen unutra i da diše.

Kada nivo ugljen-disokida prestane da raste, više nema potrebe za potragom.

Grejem Pejn, predsednik i osnivač spasilačke dobrotvorne organizacije Rapid, rekao je za BBC da su zarobljeni ljudi umeli da miruju satima ako se onesveste ili zaspe, ali timovi nikada nisu odustali od njih.

„Mislite da ste ih izgubili, ali nastavljate dalje. Možda prođe još osam sati, a zatim ponovo počnu da stvaraju buku.

„Ali ako su zarobljeni i možemo da ih čujemo, onda ih izvučemo, ne odustajemo."

Pogledajte kako su spasioci na četiri noge pomagali u traganju za preživelima posle zemljotresa u Albaniji

Odlučnost

Ako niste povređeni, imate dotok vazduha i nalazite se u dovoljnom prostoru - koliko god bio mali - sledeći prioritet je voda.

Doktorka Šah kaže da je procena koliko ljudi mogu da prežive bez vode „pitanje od milion dolara", ali da je prosek između tri i sedam dana.

„Zavisi od temperature okoline, koliko tečnosti gubite kroz znoj, da li imate dijareju, koliko ste zdravi i koliko imate godina", kaže ona.

Nekolicina zarobljenih srećnika može da se zadesi sa zalihom čiste vode, ali drugi će pronaći malo kišnice, kondenzata ili čak koristiti vodu iz unutrašnjosti radijatora.

Spasioci iz zemalja Balkana okupili su se da pomognu nakon zemljotresa u Albaniji

Nakon kolapsa južnokorejskog supermarketa, IRC je spasio čoveka koji je bio zarobljen 13 dana - pio je kapi kišnice i jeo karton koji je ležao oko njega kako bi zavarao glad.

Neki od onih spašeih na Haitiju su govorili o tome da su ih je ohrabrivalo da čuju glasove oko njih.

Ali Džuli Rajan kaže da dok vreme prolazi, znajući da su drugi ljudi zaglavljeni može više da uznemiri nego da uteši.

„Čovek zaglavljen u Koreji je prvobitno ležao sa još nekoliko ljudi, ali su jedan po jedan prestali da govore. Psihološki, to ne donosi ništa dobro".

Kaže da najbolja stvar koju preživeli u rušenima mogu da urade jeste da ostanu mirni i da slušaju, ma koliko teško to može biti.

„Koristimo opremu za lociranje zvuka kada tragamo za preživelima, koja registruje kuckanje. Ako čujete kucanje, kucnite nazad ili vičite", kaže ona.

Ali uprkos najboljoj pripremi i savetima, spasioci kažu da se preživanjavanje često svodi na „puku odlučnost".

„To je pitanje volje", kaže Pejn.

„Neki ljudi jednostavno prihvate da su zarobljeni i da je to sudbina. Drugi jednostavno nastave da se bore".

Šta se poslednje dešavalo u Bejrutu?

Ljudi su se okupili pored jedne zgrade u u četvrtak dok je spasilački tim iz Čilea počeo sa radom.

Timovi spasilaca su prestali sa potragom tokom noći jer nisu imali kranove za podizanje ruševina, usled straha da bi zgrada mogla da se sruši.

Ali lokalni volonteri su nastavili da rade golim rukama, a obezbeđena je i dizalica, prema izveštajima novinara na terenu.

Tim čileanskih spasioca se takođe vratio da radi.

U petak su čileanski i libanski radnici nastavili da uklanjaju krš, ali ranije zapaženi znaci života su se smanjili.

Puls uočen u četvrtak je značajno usporio u petak, rekao je koordinator spasilačke misije Nikolas Šade za BBC.

„Nakon što smo uklonili velike delove ruševina ponovo smo pokušali da očitamo otkucaje srca ili disanje. Registrovali smo tempo od sedam otkucaja ili udisaja po minuti, a ranije je bilo 16 ili 18 po minuti".

"After removing the big chunks we scanned again for heartbeats or respiration, it showed low beat/respiration levels of seven per minute. The reading before was about 16 to 18," he said.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]