Fotografija i nagrada za najbolji portret Tejlor Vesing 2021: Od hrabrosti do poniznosti

Teme hrabrosti u suočavanju sa nedaćama, telesna pozitivnost i traume koje su iskusile pripadnice starosedelačke zajednice u Australiji nalaze se u najužem izboru za ovogodišnju nagradu za fotografiju Tejlor Vesing.

Fotografi Katja Ilina, Pjere-Ili de Pibrak i Dejvid Pričard su ušli u uži izbor za prestižnu nagradu, a pobednik će biti objavljen 8. novembra.

Dobitnik prve nagrade će dobiti 17.500 evra, druge 3.500 evra, a trećeplasirani dobija 2.300 evra.

Fotografije koje će biti izložene na Kromvel plejsu, novom umetničkom centru u južnom Kensingtonu u Londonu, a odabralo je 2.215 fotografa iz 62 zemlje.

Fotografije koje uđu u uži izbor obično se izlažu u Nacionalnoj galeriji portreta, ali je ona trenutno zatvorena zbog renoviranja.

Prošlogodišnju nagradu osvojila je Alis Tomlinson za seriju portreta maturanata obučenih za mature koje se nikada nisu održale zbog pandemije korona virusa.

• Volite svoje telo zbog svega onog što može da uradi – a ne zbog toga kako izgleda
• Zašto se u Japanu zna red
• Upoznajte Anđelu: Imala je 25 kilograma, a sada se sprema za maraton

Ovogodišnja tri nominovana fotografa su:

Katja Ilina, za portret Davida

Rođena 1990. u ruskom gradu Permu, Katja Ilina sada studira fotografiju na univerzitetu u Torontu.

Njena fotografija - David - deo je serije portreta koji slave pozitivnu sliku o telu i preispituju pojmove muškosti i ženstvenosti.

Govoreći o portretima, Ilina je rekla: „Od Velaskeza do Ingresa, slikari su predstavljali muškarce na moćnim pozicijama ili kao mišićave heroje u bitkama, dok su žene često predstavljene gole i zavaljene, prenoseći mekoću, slabost i otvorenost za poglede".

„Želela sam da pozajmim takozvani ženski govor tela sa tih slika i da ih uporedim sa muškim.

„Biti fizički i emocionalno jak i dalje dominira zapadnim ideologijama i očekivanjima od pravih muškaraca, ali važno je da savremeni muškarci imaju pravo da budu ranjivi i nežni i da se ne stide toga".

Pjer-Eli de Pibrak za seriju Hakanai Sonzai

Pjer-Eli de Pibrak rođen je u Parizu u Francuskoj 1983. godine.

Završio je poslovnu školu 2009. godine, ali je odlučio da ne nastavi karijeru u finansijama kada su prepotnati njegovi prvi fotografski portreti, snimljeni na putovanju u Mjanmar.

Pilbrakova serija portreta koja je ušla u uži izbor snimljena je u Japanu, gde je proveo osam meseci u pratnji supruge i dece.

Putujući u regione u zemlji koji su najteže pogođeni različitim nedaćama, okrenuo se ljudima koji su pokazali hrabrost suočavajući se sa problemima.

U Fukušimi je fotografisao stanovnike koji su i dalje prognani iz kontaminiranih domova posle nuklearne nesreće pre deset godina.

Drugi portreti su snimljeni u nekadašnjem rudarskom gradu Jubari, koji je nekada bio prestonica zemlje, a koji je danas razoren zatvaranjem rudnika uglja i smanjenjem stanovništva

• Kako je sake pomogao da se Fukušima oporavi
• Hirošima i Nagasaki: Žene koje su preživele atomske bombe
• Bušido: Knjiga koja je promenila imidž Japana

„Svaki portret proizilazi iz dugih razgovora koje sam vodio sa sagovornicima o bolnom događaju u njihovom životu.

„Na svim fotografijama zabranjujem bilo kakvo kretanje, kao da su zarobljeni okolinom bez mogućnosti bekstva", objasnio je.

Dejvid Pričard za seriju Omaž pripadnicama starosedelačkih zajednica

Fotografa iz Sidneja Dejvid Pričard je ušao u uži izbor sa serijom portreta pripadnica starosedelačkih zajednica, koje su najveći deo radnog veka provele baveći se stočarstvom na krajnjem severu Kvinslenda.

Njihov fizički zahtevan posao uključivao je niz dužnosti, od kuvanja i drugih kućnih poslova do održavanja stoke, a često su radile i na konjima.

• U Kanadi pronađena nova masovna grobnica starosedalaca u bivšoj školi
• Plemena zaboravljaju sukobe zbog borbe za Amazoniju

„Na bilo kojem nivou da istražujete australijsku istoriju, otkrićete godine trauma koje su starosedeoci pretrpeli", rekao je Pričard.

„Može se samo zamisliti šta su žene podnele, živeći u udaljenim područjima, u svetu u kojem dominiraju bela kolonijalna kultura i pravo.

„Hteo sam da napravim portrete koji su dostojanstveni, snažni i lepi i dostojni da predstavljaju ove žene danas i u budućnosti."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]