I Srbija ima Lesi: Pas koji se vratio kući posle sedam godina

Ovaj pas se zove Džoni. Ali i Beli.

Pre sedam godina je nestao iz dvorišta u Smederevskoj Palanci, da bi ga pre nekoliko dana pronašli u jednom kafiću u Vršcu.

Kako je ovaj pas stigao iz Palanke do Vršca dalekog više od 100 kilometara ostaće misterija.

Na putu koji je trajao sedam godina, a koji se završio u kafiću „Džezva", Džoni se obreo u azilu, ali i u domu jedne vršačke porodice koja ga je udomila.

• Napušteni psi iz Tuzle pronašli spas u kozmetičkom salonu
• Psi lutalice: Od milosrđa do unosnog posla
• Mačke koje su dobile novi dom

Kako je počelo

Anđelija Vuletić je konobarica u kafiću „Džezva" u Vršcu.

Pre nekoliko dana je u baštu lokala u kome radi došetao beli labrador.

„Delovao je povređeno, nešto mu nije bilo u redu s nogom", kaže za BBC na srpskom Anđelija.

Dodaje da su ona i njena koleginica Čedomirka Obradović prvo kontaktirale Snežanu Mikulić, lokalnu udomiteljku koja naporno radi da zbrine pse lutalice u tom gradu i okolini.

„Ona nas je zamolila da odvedemo psa kod veterinara i da psa čuvamo u kafiću ukoliko možemo dok se vlasnici ne jave", kaže Anđelija.

Svi radnici kafića angažovali su se da psu bude bolje, dodaje.

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10221030620268007&set=a.10203050663620328&type=3&theater

Veterinar ga je zbrinuo i očitao mu čip, a podaci u njemu su pokazali da je vlasnica psa iz Smederevske Palanke.

„Nju nije bilo lako naći, jer je broj telefona koji smo dobili iz čipa bio nedostupan", kaže Snežana.

Ali uz pomoć grupa i udruženja koja se bave izgubljenim psima, uspeli su da kontaktiraju Palančanku Vericu Mikić.

Srećna jer je Džoni prepoznao

Verici je pas nestao iz dvorišta kuće u kojoj živi s decom.

„Ne znam da li je neko namerno ostavio otvorena vrata od dvorišta ili ga je neko namamio da izađe", kaže Mikić, dodavši da psa nikada nisu držali na lancu, jer jer bio dobar i poslušan.

Cela porodica ga je tražila, ali je on „prosto nestao".

„Bili smo jako tužni što nam se Džoni nije vraćao", priča Verica.

Sedam godina kasnije, slušala je u neverici sugrađanku kada joj je rekla da je u jednoj grupi za izgubljene pse videla sliku njenog Džonija.

„Nisam poverovala u prvi mah, ali sam pozvala Snežanu i potom otišla za Vršac", kaže Verica.

Prvi susret s psom kojeg nije videla toliko dugo bio je emotivan.

Obradovao joj se i počeo da maše repom kad je onjušio.

„Kada sam ga pozvala odmah je došao, prepoznao me je.

„Rekli su mi da je ostario i da je bolešljiv, ali bez obzira na to drago mi je da nam se vratio", kaže Verica.

Upoznajte mopsa heroja u žutim čizmicama

Jedan čip menja sve

Ali u međuvremenu je Džoni imao još jednog vlasnika - udomitelja koji ga je 2015. uzeo iz vršačkog azila, misleći da se radi o njegovom izgubljenom ljubimcu, Belom.

Petar P. je bio van Vršca na odmoru kada mu je Džoni/Beli pobegao i na kraju zalutao u kafić „Džezva".

Kada se vratio i video Džonijevu sliku na Snežaninom Fejsbuku, kontaktirao ju je, rekavši da se radi o njegovom ljubimcu.

„Rekla sam mu da je ovaj pas stariji i da smo na čipu već očitali podatke i da je vlasnica iz Smederevske Palanke", kaže Snežana, koja trenutno u svojoj kući brine o više od 50 pasa.

Ispostvilo se da su u azilu Petru dali psa iako je proverom čipa još tada moglo biti utvrđeno da to nije njegov Beli.

Iz prihvatilišta za pse u Vršcu za BBC na srpskom kažu da je u nadležosti azila da provere da li je pas čipovan.

Međutim, iz azila su za BBC na srpskom rekli da je provera čipa u nadležnosti veterinarske stanice.

„Propust je napravljen", smatra Snežana.

Ona je primetila da se Petar lepo brinuo u psu, jer je ovaj bio dobro uhranjen, dlaka mu sijala, što je navelo na razmišljanje da li je pas otišao u prave ruke.

„Nisam sigurna da li je trebalo da se vrati prvoj vlasnici ili vlasniku u Vršcu", zaključuje Snežana.

Možda će vas zanimati i priča jedna male Zoi tokom vanrednog stanja

Kako se čipuje pas i zašto je to važno

Čipovanje i registracija su najbolji i najefikasniji način da se osigura pouzdan trag ako se pas izgubi.

Jednom kada je životinja mikročipovana, ona poseduje jedinstveni identifikacioni broj koji se sa informacijama vlasnika unosi u bazu podataka.

Mikročip se može očitati pomoću specijalnog čitača (skenera). Nakon toga treba samo pronaći identifikacioni broj u bazi podataka i vratiti životinju vlasniku.

Pristup bazi ima svaka veterinarska stanica, ambulanta i zoohigijenska služba, navodi se na sajtu Orca.rs.

Vlasnici obeležavaju i registruju pse i mačke u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Obeležavanju podležu svi novorođeni psi i mačke koji se nalaze na teritoriji Srbije i to najkasnije prilikom prve vakcinacije.

Svaka država može imati jednu ili više baza podataka o obeleženim kućnim ljubimcima. Na teritoriji Evrope sve baze povezane su elektronskim putem.

To znači da prilikom registracije i obeležavanja, vaš kućni ljubimac dobija jedinstven broj koji ne postoji nigde u svetu i u slučaju njegovog nestanka može se tražiti u svakoj zamlji čija je baza umrežena.

Pratite nas na Fejsbuku iTweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]