Igra prestola: Pet istorijskih događaja koji su inspirisali seriju koja obara rekorde gledanosti

Trenutno se emituje osma i poslednja sezona Igre prestola, jedna od najpopularnijih serija iz domena fantastike.

Prvu epizodu osme sezone, emitovanu 14. aprila, pogledalo je više od 17 miliona ljudi samo u Americi. Iz produkcijske kuće HBO kažu da je to rekord kada je ovaj žanr u pitanju.

Ali ako isključite scene sa magijom i zmajevima - serija je bliža pravoj istoriji nego što mnogi fanovi misle.

Igra prestola je nastala po knjigama Džordža R. R. Martina - koji je takođe izvršni producent serije. Martin je često govorio o tome kako su istorijski događaji uticali na njegov rad.

„Oduvek sam voleo istoriju", izjavio je u intervjuu za Gardijan prošlog novembra.

„Ali ne zanimaju me toliko analize socioekonomskih trendova ili kulturnih promena, koliko ratovi, ubistva i izdaje - sve poslastice."

Evo pet događaja koji su inspirisali neke od ključnih trenutaka u seriji Igra prestola.

Igra prestola: Reakcije iz Srbije i sveta

O Brenu Starku iza kulisa

Igra prestola: Šta donosi osma sezona?

1. Ratovi ruža

Ratovima ruža smatra se niz sukoba vođenih zbog engleskog prestola u 15. veku.

Ratovi su se vodili između sledbenika dinastije Lankaster i dinastije Jork - rivalskih ogranaka kraljevske kuće Plantagenet, koja je vladala Engleskom više od 300 godina.

Rat je detaljno opisan u Plantagenetu, četvorotomnoj knjizi istoričara Tomasa B. Kostejna, objavljenoj 1950. godine.

Martin je često pominjao njegovu ljubav prema Kostejnovom radu. A sličnosti sa Ratovima ruža oslikavaju glavi zaplet Igre prestola - borbu između porodica Lanister i Stark oko kontrole nad fiktivnim svetom Vesterosa.

2. Presude i dvoboji

U prvoj sezoni Igre prestola, Tirion Lanister (lik koga tumači američki glumac Piter Dinklidž) optužen je za ubistvo lorda Džona Erina.

Ali Tirion izbegava kaznu, pozivajući se na „suđenje dvobojem".

Lanister naređuje telohranitelju Bronu da osvoji njegovu slobodu u dvoboju.

Ta scena je u potpunosti izmišljena. Ipak, suđenje dvobojem se tokom srednjeg veka koristilo kako bi se razrešile pravne nesuglasice.

Strane su mogle da angažuju ratnike koji bi bukvalno vodili njihove bitke.

Ipak, za razliku od onoga što vidimo u Igri prestola, dvoboji se nisu nužno završavali smrću jednog učesnika. Gubitnik je prosto mogao da se preda.

3. „Krvavo venčanje" ili „Crna večera"?

Jedan od obrta, koji fanovi nisu tako lako podneli, odigrao se u trećoj sezoni, kada su tri glavna lika izgubila život u jednoj epizodi.

Rob Stark, njegova majka Kejtlin i trudna nevesta Talisa, ubijeni su tokom svadbe.

Martin je inspiraciju za čuvenu scenu Krvavog venčanja pronašao u događajima koji su se zaista odigrali.

On je odavao počast Crnoj večeri.

Crna večera dogodila se u Škotskoj 1440. godine. Na zabavi koju je organizovao desetogodišnji kralj Džejms II, Grof od Daglasa i njegov mlađi brat, obojica članovi najuticajnijih porodica u državi, obezglavljeni su nakon večere.

„Istorijski izveštaji nagoveštavaju da je neko na sto stavio glavu divljeg vepra - znak smrti. Grof i njegov brat su odvedeni u kulu i kasnije pogubljeni, bez obzira na molbe kralja Džejmsa", rekao je Martin za magazin EW.

4. „Pravi" Ledeni zid

U Igri prestola, Zid je fantastična građevina napravljena od leda, koji se prostire dužinom od 500 kilometara na severnoj granici Vesterosa. Zid, visok preko 200 metara, štiti kraljevstvo od invazija.

Zid čuva Noćna straža, red vitezova među kojima se nalazi jedan od ključnih likova - Džon Snou.

Inspiracija za Ledeni zid nalazi se u fizički manjoj, ali ne manje značajnoj građevini: Hadrijanovom zidu.

Sagrađen u drugom veku kako bi zaštitio Rimsko carstvo od nepokorenih plemena Brita sa severa, zid je dobio ime po rimskom caru Hadrijanu i postao jedna od najpoznatijih znamenitosti Starog Rima.

Ostaci veličanstvenog zida - dugačkog 117 kilometara - još uvek su vidljivi i dosad ih je posetilo više miliona ljudi. Među njima i Džordž R.R. Martin.

„Bio sam u poseti nekim prijateljima u Engleskoj i jedan od njih me je odveo da vidim Hadrijanov zid", izjavio je američki pisac za časopis Roling Stoun.

„Nisam prestajao da mislim o tome kako je izgledao život rimskog legionara koji je provodio dane gledajući u daljinu sa tog zida."

5. „Zlatna kruna"

Na kraju prve sezone, Viseris Targarjen, koji smatra da mu pripada presto Vesterosa, traži od Kala Drogoa vojsku, nudeći zauzvrat ruku njegove sestre, Deneris.

I dok to radi, Viseris drži mač pritisnut o stomak njegove trudne sestre.

Drogo pristaje da Viserisu da „zlatnu krunu pred kojom će se ljudi tresti kada je pogledaju".

Ali ispostavilo se da je „nagrada" zapravo zamka: Nakon što je Viseris uhvaćen i razoružan, Drogo istopi pojas od zlatnih medaljona, a zatim „kruniše" Viserisa, sipajući istopljeno zlato na njegovu glavu, ubijajući ga.

Nešto slično se dogodilo i rimskom caru Valerijanu 260. godine.

Flavije Eutropije, rimski istoričar iz četvrtog veka, piše da su persijske trupe uhvatile rimskog cara i primorale ga da proguta istopljeno zlato.

Ovo je samo jedna od mnogih verzija Valerijanove smrti, ali je svakako inspirisala Martina da osmisli „zlatni trenutak".