Parlamentarni izbori 2020: „Kao osoba sa invaliditetom u Srbiji osećam se žigosano"

Osobe sa invaliditetom u Srbiji se suočavaju sa brojnim poteškoćama u svakodnevnom životu, a situacija nije ništa bolja ni kada dođe dan za glasanje.

Od nedostupnosti biračkih mesta, preko nepoznavanja znakovnog jezika članova biračkih odbora, pa do kršenja pretpostavke tajnosti glasanja - sve su to prepreke koje ljudi sa invaliditetom moraju da prevaziđu kako bi ostvarili suštinsko pravo demokratije - da glasaju.

Nevena Jovanović je osnivačica Fondacije Fibi za podršku slepim i slabovidim osobama i bavi se izdavaštvom audio-knjiga.

Ona je slepa i do sada je na izbore izlazila uz pomoć prijatelja ili ličnog asistenta koji su umesto nje zaokruživali željenog kandidata na glasačkom listiću.

• Gluvi i nagluvi u Srbiji: „Stranci u sopstvenoj državi“
• „Život u kolicima nije piknik"
• „Zašto sam stavila šiljke na invalidska kolica"

Sa velikim problemima suočavaju se i gluvi, kaže Julijana Lekić koja radi kao sudski tumač za znakovni jezik.

Njeni roditelji su gluvi i kaže da je uvek bilo „nekih problema kada su oni išli na glasanje".

I Slaviša Savić, sekretar Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, kaže da se oni susreću sa „hrpom problema" - u Šapcu, na primer, čak 50 odsto biračkih mesta nije dostupno osobama koje se kreću uz pomoć kolica.

Ima li promena?

Sproveden je niz aktivnosti i novih mera kako bi se izborni proces unapredio, rekla je Vesna Mizdrak, članica Republičke izborne komisije i predsedavajuća radne grupe za unapređenje izbornog procesa osoba sa invaliditetom na vebinaru „Izbori i osobe sa invaliditetom".

S njom se slaže i Gordana Rajkov direktorka za razvoj i međunarodnu saradnju iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, koji sarađuje s RIK-om.

„Situacija je bolja nego pre četiri godine".

„Ono što je najbitnije, podigla se svest o tome", kaže Rajkov za BBC na srpskom.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u pisanom dopisu za BBC na srpskom kažu da su za slepe i slabovide osobe omogućili instrukcije u audio fajlu na njihovom sajtu.

„Na sajtu mogu da provere da li su upisani u birački spisak uz pomoć čitača sa ekrana, pošto unesu matični broj, a pre opcije pretraživanja, unose kod sa slike", piše u odgovoru.

'Ništa se nije promenilo'

Nevena Jovanović kaže da glasanje uz pratioca nije tajno, kako Ustav Srbije nalaže.

Ona ne može da veruje onome ko zaokružuje umesto nje, jer taj neko može da izabere opciju za koju ona ne bi glasala.

Kaže da je razočarana, jer ni u 2020. godini slepi ne mogu da glasaju samostalno i pita se „na šta onda može da računa od države".

Pre dve godine, poverenica za ravnopravnost Brankica Janković je sprovela postupak po Neveninoj pritužbi, upućenoj jer joj tada nije bilo omogućeno da glasa na gradskim izborima kako je želela - bez pomoći pratioca.

Nevena se te situacije nerado seća, jer su joj na biračkom mestu „istrgli glasački listić iz ruke". Zbog toga je, smatra, bila diskriminisana na osnovu invaliditeta.

Poverenica za ravnopravnost je utvrdila da je Gradska izborna komisija prekršila Zakon o zabrani diskriminacije i uputila preporuku da se preduzme sve što je neophodno kako bi se slepim i slabovidim osobama omogućilo ravnopravno glasanje.

Prošle su dve godine i Nevena kaže da se ništa nije promenilo.

Ona smatra da bi problem oko načina glasanja „mogao lako da se reši", ali da, nažalost, sve ostaje na obećanjima.

U završnom izveštaju Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) posle gradskih izbora 2018. godine, piše da za rešavanje problema slepih i slabovidih građana postoji nekoliko opcija - audio zapis, Brajova azbuka ili poseban šablon pomoću koga bi glasači glasali na običnim glasačkim listićima.

Međutim, ukoliko bi slepi i slabovidi glasali na posebnim glasačkim listićima, štampanim Brajovom azbukom, takođe ne bi bila obezbeđena tajnost glasanja, jer bi se zbog malog broja ovih listića moglo lako utvrditi za koga su glasali, piše u izveštaju.

Predloženo je rešenje koje se već primenjuje u Hrvatskoj - da se izradi poseban šablon za glasanje na običnim glasačkim listićima, čime bi tajnost glasanja bila obezbeđena.

Oni bi uz korišćenje tih šablona s rupicama mogli da razaznaju koji je broj liste za koju žele da glasaju i da sami zaokruže broj.

Rajkov kaže da će i na ovim izborima slepi morati da glasaju uz pomoć ličnog asistenta, zbog broja šablona koji bi morali da se štampaju za ove izbore.

„Ostalo je da se glasanje uz pomoć šablona proba na predsedničkim izborima", kaže ona.

Pomak je učinjen i u promeni dužine perioda elektronskog glasanja - do sada je na ovaj način moglo da se glasa od 11 prepodne tokom izbornog dana, a sada priprema traje dva dana.

Rajkov kaže da je bilo otpora da se tako nešto dozvoli, jer je RIK zbog instrukcija za slepe tokom glasanja dobio čak 500 primedbi „jer propagira izlazak na izbore".

„A to je učinjeno samo kako bi ljudi dobili prave informacije", kaže Rajkov.

Otežana komunikacija glavni problem

Julijana Lekić je sudski tumač za znakovni jezik. Njeni roditelji su gluvi i kaže da je uvek bilo „nekih problema kada su oni išli na glasanje".

„Svaki put bi neko vikao na njih, misleći da samo slabo čuju", kaže Lekić za BBC na srpskom.

Dodaje da bi mnogo pomoglo da se izborna komisija obrazuje, odnosno - da se nauče kulturi komunikacije.

„Niko od njih ne traži da nauče znakovni jezik, već neke osnove, kako bi se bolje sporazumeli, jer gluvi i nagluvi kada dođu na izborno mesto uglavnom budu zbunjeni", kaže ona.

RIK je tokom decembra prošle godine sproveo obuke za instruktore koji su dalje obuke sprovodili na nivoima lokalnih samouprava, odnosno članovima biračkog odbora.

Uz obuku, Rajkov kaže da je Republička izborna komisija objavila i vodiče koji će biti od pomoći članovima biračkih odbora.

„U njemu je objašnjeno kako da postupaju ako im na biračko mesto dođe slepa ili gluva osoba", kaže Rajkov.

Dodaje da će na izbornim mestima, jasno biti istaknuta detaljna upustva koja gluve osobe mogu da pročitaju.

• Gluvi i nagluvi u Srbiji: „Stranci u sopstvenoj državi“
• Slepa žena izrađuje tehnologiju za opšte dobro
• „Život u kolicima nije piknik"

„Neću da me nose kao džak krompira"

Slaviša Savić, sekretar Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, kaže da se ljudi koji se kreću uz pomoć kolica susreću sa „hrpom problema".

U Šapcu, na primer, polovina biračkih mesta im je nedostupna, kaže.

„U tim ustanovama nema rampi, niti liftova koji bi im pomogli da uđu", kaže Savić za BBC na srpskom.

Prepreka nisu samo „nekih tridesetak stepenika u starim zgradama", već su dovoljna i dva, koja u kolicima ne mogu da se pređu.

Ako glasač u kolicima ne može da uđe u zgradu, ljudi iz komisije donesu glasački listić da zaokruži željenog kandidata, opisuje Savić.

Listić u koverti vraća neko od članova komisije i ubacuje ga u kutiju.

Savić kaže da bi sistemsko rešenje sredilo sve, ali da su to „priče koje su do sada ostajale na inicijativi".

Dodaje da uvek ima dobronamernih ljudi koji mogu da mu pomognu da uđe u neki prostor ispred kojeg su prepreke.

Za pomoć koju dobija od ljudi kaže da je dobra, ali mu nije uvek prijatno i lako da je prihvati.

„Kao da mi je neko oduzeo dostojanstvo kada moraju da me unose njih dvoje - troje".

„Neću da me nose kao džak krompira", kaže Savić.

RIK je početkom godine doneo odluku o proceni pristupačnosti biračkim mestima, jer su iskustva pokazala da mnoga od njih nisu u dovoljnoj meri pristupačna osobama sa invaliditetom.

U okviru timova bilo je i osoba sa invaliditetom, a radila se i procena puta do izbornog mesta, jer kako kaže Rajkov, često problem nije samo izborno mesto, već i okolina.

Birališta za koje je procenjeno da su nepristupačna, a da lako mogu da se premeste, prebačena su na druga mesta.

Rajkov kaže da neće sve ostati na procenama i izveštajima, već da će se procene pristupačnosti vršiti na svake dve godine.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]