Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

21:25, 11. 8. 2021.

| BBC News na srpskom

Japan i porodica: Kako kompanije pomažu ljudima da netragom nestanu

Autor: BBC News na srpskom
People crossing a street in Tokyo
Getty Images

Širom sveta, od Amerike do Nemačke pa sve do Velike Britanije, neki ljudi odluče da nestanu bez traga iz vlastitih života - napuštajući domove, poslove i porodice usred noći, kako bi započeli drugi život, često se i ne osvrnuvši.

U Japanu se ti ljudi ponekad nazivaju jouhatsu.

To je japanska reč za „isparavanje", ali takođe se odnosi i na ljude koji namerno nestanu i nastavljaju da skrivaju mesto boravka - godinama, čak i decenijama.

„Dosadili su mi ljudski odnosi. Uzeo sam mali kofer i nestao", kaže četrdesetdvogodišnji Sugimoto, koji za ovu priču koristi porodično prezime.

„Jednostavno sam pobegao."

Kaže da su ga još u malom rodnom gradu svi poznavali zbog porodice i njihovog istaknutog lokalnog posla, koji je trebalo da nastavi Sugimoto.

Ali, kad mu je ta uloga nametnuta, stvorila mu je takvu nevolju da je naglo zauvek napustio grad i nikom nije rekao kuda ide.

Streets in Japan
Getty Images

Od neizbežnog duga do brakova bez ljubavi, motivacija koja gura jouhatsu da „ispari" se razlikuje.

Bez obzira na razloge, obraćaju se kompanijama koje im pomažu u procesu.

Te operacije nazivaju se „noćnim selidbama", što znači odobravanje skrivene prirode da postanete jouhatsu.

One pomažu ljudima koji žele diskretno da nestanu i da se uklone iz sopstvenog života i mogu da im obezbede smeštaj na tajnim mestima.

„Obično je razlog preseljenja nešto pozitivno, poput upisa na univerzitet, novog posla ili braka."

„Ali postoje i tužna preseljenja - na primer, poput napuštanja univerziteta, gubitka posla ili bekstva od progonitelja", kaže Šo Hatori, koji je 1990-ih osnovao kompaniju za noćnu selidbu, kada je japanski ekonomski balon pukao.

U početku je mislio da će finansijska propast biti jedina stvar koja će ljude naterati da pobegnu iz njihovih problematičnih života, ali ubrzo je otkrio da postoje i „socijalni razlozi".

„Podržali smo ljude da započnu drugi život", kaže on.

Sociolog Hiroki Nakamori više od decenije istražuje jouhatsu.

Kaže da je ovaj termin prvi put počeo da se koristi za opisivanje ljudi koji su odlučili da nestanu još 1960-ih godina.

Drugi život

Stope razvoda bile su - i još uvek su - vrlo niske u Japanu, pa su neki ljudi odlučili da je lakše samo ustati i napustiti supružnike, umesto da prolaze kroz složeni, formalni postupak razvoda.

„U Japanu je jednostavno lakše ispariti", kaže Nakamori.

Woman withdrawing money from an ATM
Getty Images

Privatnost je strogo zaštićena: nestali ljudi mogu neopaženo da podižu novac sa bankomata, a članovi njihove porodice ne mogu pristupiti bezbednosnim video snimcima koji su možda zabeležili njihovu voljenu osobu u bekstvu.

„Policija neće intervenisati ukoliko ne postoji drugi razlog - poput zločina ili nesreće. Sve što porodica može da učini je da skupo plati privatnog detektiva.

„Ili da čeka. To je sve", kaže Nakamori.

'Bila sam šokirana'

Za voljene osobe koje su ostavili za sobom, napuštanje - i posledična potraga za njihovom jouhatsu - može da bude nepodnošljiva.

„Bila sam šokirana", kaže žena koja je želela da ostala anonimna.

Njen dvadesetdvogodišnji sin je nestao i od tada nije kontaktirao sa njom.

„Nije uspeo pošto je dva puta napustio posao. Sigurno se loše osećao zbog neuspeha", kaže majka.

Odvezla se do mesta gde je živeo, pretresla prostorije, a zatim danima čekala u automobilu da vidi da li će se pojaviti.

Nikada nije.

Kaže da policija nije bila od pomoći, te da su joj rekli da se mogu umešati samo ako se sumnja na samoubistvo.

Ali pošto nije bilo oproštajne poruke, nisu pomoglii.

„Shvatam da postoje progonitelji - informacije se mogu zloupotrebiti. Ovo je možda neophodan zakon.

„Ali kriminalci, progonitelji i roditelji koji ne mogu tražiti sopstvenu decu? Zbog zaštite se prema njima postupa na isti način. Šta je ovo?", kaže ona.

„Zbog trenutno važećeg zakona, bez novca, sve što mogu je da proverim da li je (mrtvo telo) moj sin - jedino mi to preostaje."

Nestali

A woman in Tokyo
Getty Images
The police rarely help families searching for their loved ones

Kod samih jouhatsu, mnogi osećaju tugu i žaljenje dugo nakon što napuste stari život.

„Stalno imam osećaj da sam nešto pogrešio", kaže Sugimoto, biznismen koji je suprugu i decu ostavio u malom gradu.

„Godinu dana nisam video (decu). Rekao sam im da sam na službenom putu."

Jedino mu je žao, kaže, što ih je napustio.

Sugimoto trenutno boravi u domu skrivenom u stambenoj četvrti Tokija.

Tokyo
Getty Images

Kompaniju za noćnu selidbu koja ga je smestila tamo vodi žena, Saita, koja takođe koristi porodično prezime da bi sačuvala anonimnost. I sama je bila jouhatsu, kada je nestala pre 17 godina.

Ona je „nestala" posle dugogodišnje fizički nasilne veze i kaže da je, „na neki način, nestala osoba - čak i sada".

Imam razne tipove klijenata", nastavlja ona. „Postoje ljudi koji beže od ozbiljnog porodičnog nasilja ili ega i sopstvenih interesa. Ja ne sudim.

„Nikad ne kažem: 'Vaš slučaj nije dovoljno ozbiljan'. Svi imaju individualne borbe."

Ljudima poput Sugimota, njena kompanija je pomogla da se reši te borbe.

Ali iako je uspeo da nestane, ne znači da se tragovi njegovog starog života ne zadržavaju.

„Samo moj prvi sin zna istinu. Ima 13 godina", kaže on.

„Reči koje ne mogu da zaboravim su: 'Ono što je tata odlučio je tatin život i ne mogu ga promeniti'. Zvuči zrelije od mene, zar ne?"


Pogledajte video o cvetanju japanskih trešnji


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima