Književnost i Lovac u žitu: Zašto je ovaj roman uticajan i 70 godina otkako je objavljen

Sin dobrostojećeg jevrejskog biznismena i majke Škotkinje-Irkinje, Džerom Dejvid Selindžer rođen je u Njujorku 1919. godine, a odrastao je u centru Menhetna.

Veza sa ocem bila je hladna i sukob oko toga da je polujevrej duboko ga je pogodio.

Priče je počeo da piše kada je gurnut u surovi svet vojne akademije Veli Fordž u ruralnoj Pensilvaniji.

Tamo su ga poslali pošto je napustio ekskluzivnu školu Mekbarni na gornjoj zapadnoj strani Menhetna.

Dž. D. Selindžer je doživeo rani uspeh četrdesetih godina 20. veka objavljivanjem brojnih kratkih priča u časopisima, među kojima je i Njujorker.

Ali kada su Sjedinjene Države ušle u Drugi svetski rat, Selindžer, čiji je cinizam bio tema za razgovor među njegovim rođacima, iznenadio ih je željom da se pridruži vojsci.

• Zašto je Horhe Luis Borhes važan 35 godina posle smrti
• Šta sve niste znali o Dostojevskom: Pisac krimi romana, zatvorenik i prorok
• Zašto je Čehov, posle Šekspira, najizvođeniji autor

'Lovac'

Selindžer je radio u vojnoj kontraobaveštajnoj službi i krvave borbe kojima je prisustvovao u neposrednoj blizini tokom iskrcavanja u Normandiji i u Ardenskoj bici imaće veliki uticaj na njegov život.

Prema rečima njegove ćerke Pegi, svedočio je strahotama nemačkih koncentracionih logora.

Pretrpeo je nešto što se približavalo nervnom slomu i, oporavljajući se u Francuskoj, upoznao je i oženio se doktorkom Francuskinjom, ali su se razveli posle osam meseci.

Kada se Lovac u žitu prvi put pojavio 1951. godine, beležeći 48 sati života tinejdžerskog pobunjenika, Holdena Kolfilda, dok je lutao ulicama Njujorka u stanju mentalnog kolapsa, doživeo je rani, ali skroman uspeh.

Ali u roku od nekoliko godina, knjiga je postala biblija tinejdžerskog bunta u Americi i osnovni kurs engleskog jezika za srednjoškolce i brucoše.

Studija o adolescenciji - istovremeno nežna i grubo iskrena - govorila je u ime miliona mladih ljudi koji nisu želeli da budu „dvolični" u komercijalnom, materijalističkom svetu.

Kolfild je postao kultna ličnost koja se može uporediti sa Džejmsom Dinom, ali čini se da je roman imao i neželjeni uticaj na Marka Dejvida Čepmena, koji je rekao da je ubio Džona Lenona da bi promovisao Selindžerovo delo, kao i na čoveka koji je ranio bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana, Džona Hinklija.

Gotovo odmah posle objavljivanja Lovca u žitu, Selindžer se razočarao u izdavaštvo.

Mrzeo je intervjue i kontakte sa javnošću, a 1953. godine, sve više sit izdavaštvom i publikom, kupio je kuću u Kornišu, u državi Nju Hempšir, i povukao se u osamu koja je trebalo da traje do kraja njegovog života.

• Džon le Kare - špijun među piscima, pisac među špijunima
• Mihail Bulgakov - genijalnost utekla iz kandži morfijuma
• Jukio Mišima: Neobična priča o ozloglašenom japanskom književniku

Sudska odluka

Njegove naredne knjige - objavljene su samo još tri - bile su bestseleri.

Možda je najzanimljivija bila Frani i Zui, ali kritičari su smatrali da im svima nedostaje svežine i energije Lovca.

Od 1965. godine nije se pojavila nijedna nova Selindžerova fikcija i on je učinio sve što je mogao da pokuša da osujeti napore biografa.

Američki Vrhovni sud potvrdio je 1987. godine Selindžerovu tvrdnju da je njegovo autorsko pravo kršio kritičar Sandej Tajmsa, koji se oslanjao na neobjavljena pisma Selindžera, zbog neovlašćene biografije koju je o njemu objavio.

Tokom života, Selindžer se sprijateljio sa ženama mlađim od sebe.

Oženio je Kler Daglas (19), kada je imao 35 godina - 1954. godine.

Imali su dvoje dece, a zatim su se razveli 1967. godine.

Gotovo 30 godina živeo je sa ženom po imenu Kolin O'Nil (koja je možda bila ili nije bila njegova supruga).

Zvao je sebe „neuspelim zen budistom", šetao je u mehaničarskoj plavoj uniformi, a kada je odlazio u lokalne restorane, jeo je u kuhinji da bi izbegao ljude.

Iako je prošlo mnogo godina od objavljivanja bilo kog Selindžerovog dela, prijatelji i posetioci njegovog doma otkrili su da ima veliki sef koji sadrži najmanje 15 završenih rukopisa.

Smatra se da svi oni prikazuju porodicu Glas, o kojoj je Selindžer pisao u Frani i Zui.

Smatralo se da bi u slučaju Selindžerove smrti mogli biti objavljeni posthumno ili uništeni.

Neki kritičari smatraju da je Selindžerov stav najbolje izražen u uvodnim redovima Lovca u žitu.

„Ako zaista želite da čujete o tome, prvo što ćete verovatno želeti da znate je gde sam se rodio.

„Kakvo je bilo moje bedno detinjstvo i kako su moji roditelji bili zauzeti i sve pre nego što su me dobili.

„I sve te gluposti Dejvida Koperfilda. Ali ne želim da ulazim u to, ako stvarno želite da znate istinu."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]